Празници су прошли, а ви сте и овог пута већину нерадних дана провели радно – купујући поклоне у задњи час, поред шпорета, распремајући кућу прије гостију и послије гостију… Првог радног дана пробудили сте се уморни и нервозни због обавеза које вас чекају, са жељом да уопште не излазите из кревета. Истина, свима нама се дешава да се понекад овако осјећамо, али ако безвољност и умор трају дуже вријеме, вјероватно је у питању синдром модерног доба – бурноут или „сагоријевање”.
 
По класификацији Свјетске здравствене организације, у питању је хронични стрес у вези с послом који се не третира на одговарајући начин. Независно од посла којим се неко бави, било да је директор који проводи 12 сати у канцеларији или неко ко се бави домаћинством, суштина је у осјећају менталне, емоционалне и физичке исцрпљености који је проузрокован дуготрајним, интензивним стресом. Статистика говори да чешће погађа жене, на чијим је леђима вишеструки терет. Ту су и свакодневни кућни послови, као и брига о дјеци и старијим члановима фамилије. И таман кад помислите да сте пронашли идеалну мултитаскинг формулу за успјешно жонглирање свим обавезама, може вам се десити да „прегорите”.
 
Како препознати симптоме?
 
Сагоријевање се не дешава изненада, оно се полако прикрада, што га чини много тежим за препознавање. Ипак, наше тијело нам шаље одређене сигнале као упозорење. Најчешћи симптоми су проблеми са спавањем и хронични умор, а јављају се и проблеми са имунитетом, главобоље, болови у мишићима, као и ослабљен апетит или тражење утјехе у храни. Карактеристичан је и осећај преплављености активностима, обавезама, што је праћено и осјећајем бесмисла. Долази до пада продуктивности како на послу тако и у приватном животу.
 
Могуће је да се осјећате беспомоћно, безвољно и потпуно исцрпљено јер бурноут заиста црпи енергију. За разлику од умора који нестаје након адекватног одмора, код синдрома изгарања то није случај. Може се десити да викенд или празнике проведете у кревету, а првог радног дана се опет осјећате беспомоћно и не видите перспективу да ће се било шта промијенити на боље.
 
Шта можете да предузмете?
 
Највећа грешка је кривити себе да нисте довољно снажни и ефикасни у испуњавању онога што се од вас очекује, јер су узроци на другој страни: неразумни рокови, превише обавеза, лош менаџмент, слаба комуникација и подршка. Ако препознате симптоме којим вам тијело јасно поручује „овако више не може“, вријеме је да преиспитате циљеве и развијете сљедеће навике које ће ваш живот учинити квалитетнијим.
 
Пронађите вријеме за себе: „Букирајте“ вријеме у распореду за оно што вама прија, баш као што бисте то учинили за било коју другу обавезу. Попијте на миру шољицу омиљене кафе, прочитајте нешто што вам прија, слушајте музику, вјежбајте.

Делегирајте задатке и поставите границе: Схватите да не можете и не морате све сами. Делегирајте задатке кад год је то могуће и поставите јасне границе како бисте заштитили своје лично вријеме.

Успоставите систем подршке: Окружите се мрежом пријатеља, породице или колега који вас разумију и подржавају. Подијелите с њима осјећања и бриге.

Развијајте здраве навике: Све је више рецепата за здраве и брзе оброке, зато прошетајте до најближе пијаце, одаберите неке од омиљених намирница и припремите храну код куће. Будите активни, било да се ради о краткој шетњи током дана, јоги, трчању, важно је да одвојите бар пола сата за физичку активност. Не одричите се слободних дана, викенда, ни годишњег одмора.  
 
На крају, имајте на уму да опоравак траје и зато дајте себи времена. Уколико се поред свега што сте предузели и даље буде осјећали као хрчак у точку који никако не стиже до циља, не оклијевајте да потражите психолошку подршку. Ослушкујте своје тијело чак и ако радите посао који волите, јер бурноут може бити интензивнији код таквих особа. Можда заборавите на вријеме док радите нешто у чему уживате, али немојте дозволити да „прегорите“.