Извор: Б92 / Независне

Елегантан дизајн и робусна конструкција освојили су свијет прије више од 60 година.

Прије Другог свјетског рата, Чехословачка је била једна од индустријски најразвијенијих земаља у Европи. У том контексту, дио славе припао је Јава мотоциклима, аутомобилима и камионима Татра, тракторима Зетор и наравно Шкодиним производима.

Послијератна слика је изгледала другачије. У земљама источног блока партија је владала свим друштвеним сферама, укључујући и аутомобилску индустрију, вјерујући да политички врх зна како да најбоље планира производњу и праве продукте по мјери народа.

Производња сваког новог аутомобила била је политичко питање у интересу читаве нације, а расправе о неопходности пројекта одузимале су драгоцјено вријеме. Дизајнери су морали да објасне све детаље на аутомобилу и зашто је то кључно за социјалистичког радника.

Међутим, ако је партија проценила да новина није неопходна за срећу народа, то је био крај свих расправа.

Радикалне идеје у овом контексту би такође одузеле превише времена, што је конкуренција у међувремену добро искористила. Шкода је била управо у таквој позицији.

Талентовани дизајнери и искусни техничари били су ограничени партијским нормама. Стога им је једноставније рјешење било да нови пројекат сведу на термин "модернизација".

У прољеће 1959. Шкода је направила корјените промјене у систему ослањања својих аутомобила. Умјесто лиснатих, напред су уграђене спиралне опруге са хидрауличним амортизерима.

Ове промјене су за њих биле толико радикалне да су промијенили чак и имена аутомобила. Шкода 440 тако постаје Оцтавиа, тип 445 постаје Оцтавиа Супер, а спортски модел 450 постаје Фелициа.

Назив Оцтавиа је указивао на чињеницу да је то у ствари осми модел у низу возила започетом после 1934. године и увођења Популар 420.

Мотор првобитно вукао порекло из 1938. године и са додатком алуминијумског блока ће се користити за деценијама које долазе. У продаји су биле двије верзије, 1.0 са 40 КС и 1.2 (45-55 КС).

Својевремено је на Оцтавију постављено чак пет различитих решетки хладњака, у зависности од верзије каросерије, а Оцтавиа у свим варијантама имала је само 2 врата.

Шкода Оцтавиа је била прави интернационалац. Састављан је у Пакистану, Турској и Чилеу, гдје су га због своје робусности назвали "Шкодин Јееп".

Крајем педесетих Оцтавиа је била активна и на разним свјетским рели такмичењима. Године 1960. аутомобил је први пут учествовао на релију Монте Карло, гдје су годину дана касније возачи Гјолберг и Мартинсен побиједили са њим у класи.

Појавом Оцтавије, Шкода такође трајно напушта давно застарели технички концепт који је започео са моделом Популар 1934. године. Централна цеваста шасија, предњи мотор у комбинацији са погоном на задње точкове постали су ствар прошлости.

Међутим, име Оцтавиа није заборављено. Нова, модерна Шкода Оцтавиа је представљена 1996. године, као први аутомобил развијен у Шкоди након што је постао саставни дио Волксwагена.

Као што је већ поменуто, Оцтавиа је била еволутивна фаза старог модела 440, где је Шкода оптимизовала шасију, вјешање и додала луксузнији кокпит.

Понуђена је и караван верзија, Оцтавиа Цомби (произведено је у 54.086 јединица које су сишле са производне траке у фабрици Квасини). Ту је још и Шкода Трекка, необичан СУВ направљен на Новом Зеланду користећи шасију и мотор из Оцтавије.

Шкода је до краја педесетих имала само малу фабрику у Младој Болеслави са прилично застарелом технологијом. Компанија је тежила већој продаји, а за то су били потребни нови капацитети, па је 1960. године почела изградња модерног индустријског комплекса који ће се простирати на 800.000 квадратних метара, са 40 зграда и 13 км сервисних путева.

Шкода је изградила модерну фарбару, фосфатну каду за антикорозивну заштиту, пресе за дијелове, увела аутоматизоване производне процесе. Чак 300 компанија је учествовало у изградњи и опремању најмодернијег европског погона чији је дневни капацитет са 120 Оцтавиа, у пуном капацитету достигао 600 примјерака нових модела МБ.

Тако је Шкода поновно имала добру стартну позицију за освајање свијета.

Шкода Оцтавиа лимузина се производила у периоду између 1959. и 1964, а Цомби између 1961. и 1971. Укупно је направљено 365.379 примјерака оригиналног модела Оцтавиа.