Догодило се на данашњи дан, 16. новембар
42. године п. н. е. - Рођен римски цар Тиберије Клаудије Нерон Цезар Август, посинак Октавијана Августа, који је током владавине од 14. године до 37. године нове ере осигурао границе Римског царства без нових освајања, поправио финансије и администрацију, посебно у провинцијама. Претходно се прославио у војним походима у Германији, Панонији и Далмацији. Под старост је прогласио закон "Увреда величанства" и владао све окрутније.
1095. године – На црквеном сабору у Клермону у Француској папа Урбан ИИ позвао је црквене великодостојнике и световне владаре на верски рат против турског племена Селџука које је заузело Свету земљу у Палестини. Тиме је почела епоха крсташких ратова.
1272. године - Умро енглески краљ Хенри Трећи, који је ступио на престо већ у деветој години - кад му је 1216. године у Првом баронском рату погинуо отац Џон Без Земље, али је стварно почео да влада 1234. године.
1532. године – Шпански освајач Франсиско Писаро заузео је са само 200 војника град Кахемарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина.
1766. године – Рођен је француски композитор и виолиниста Рудолф Кројцер, дворски виолиниста Наполеона Бонапарте и Луја XВИИИ. Опчињен његовом виртуозношу Бетовен му је посветио сонату за виолину и клавир бр. 47, познату Кројцерову сонату.
1797. године - Умро пруски краљ Фридрих Вилхелм Други, који је током 13-годишње владавине проводио политику територијалног ширења земље, посебно се окористивши приликом друге и треће поделе Пољске 1793. године и 1795. године. Придружио се Аустрији у савезу против револуционарне Француске.
1828. године - Француска, Велика Британија и Русија признале независност Грчке, што је Отоманско царство одбило да прихвати, али је после пораза у рату с Русијом, миром у Једрену принуђено да призна независност Грчке.
1831. године - Умро пруски генерал Карл Марија фон Клаузевиц, један од најпознатијих војних теоретичара 19. века, који је главне идеје о ратној стратегији и тактици изложио у делу "О рату". Због неслагања с политиком водећих кругова Пруске према француском цару Наполеону Првом Бонапарти, против кога се борио у више битака, од 1812. године до 1814. године био је у служби Русије.
1848. године - У Риму - којим је аутократски владао папа Пије Девети - избила побуна и успостављена је Римска република, у којој су установљене многе институције по угледу на Француску револуцију.
1912. године - Почела Битољска битка у Првом балканском рату, у којој је добро утврђену турску Вардарску армију Зеки-паше, која се повукла после пораза у Кумановској бици, српска Прва армија регента Александра Карађорђевића потукла после тродневних борби, чиме је Вардарска Македонија коначно ослобођена од Турака.
1914. године - Почела Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. Пошто су агресори окупирали Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и целу северозападну Србију, починивши масовне ратне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије - које су се нашле у наизглед безизлазном положају - у силовитом контраудару, током вишедневних жестоких окршаја, потпуно су разбиле непријатеља и до 15. децембра 1914. године истерале из Србије последњег аустроугарског војника, изузев 42.538 заробљених. Током битке је погинуло више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину ратног материјала и оружја, укључујући два авиона, више од 140 топова, 3.500 возила с муницијом и 60.000 пушака. Изузетне заслуге за победу имао је генерал Живојин Мишић, кога су унапредили после битке у чин војводе, чија је Прва армија између 29. новембра и 2. децембра 1914. године извршила одлучујући пробој на Сувобору.
1918. године - После пропасти Аустро-Угарске Монархије у Првом светском рату Мађарска проглашена независном републиком.
1933. године - СССР и САД успоставили дипломатске односе.
1941. године - У Другом светском рату почела Друга немачка офанзива на Москву, која је, као и прва, започета у септембру 1941. године, кад су Немци дошли 30 километара до Москве, завршена неуспехом. Овог пута Немци су пришли на 25 километара, али је Црвена армија сломила офанзиву 5. децембра 1941. и у противудару их до 10. јануара 1942. одбацила 200 километара западно од Москве. Овај немачки пораз означио је крај “блицкрига” и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције.
1960. године – Умро је амерички филмски глумац Кларк Гејбл. Играо је у више од 70 филмова, а велику популарност је стекао као Рет Батлер у филму “Прохујало с вихором”. Добитник је Оскара за филм “Догодило се једне ноћи”.
1965. године – СССР је лансирао свемирски брод “Венеру ИИИ” који је у марту 1966. године стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету.
1972. године – Тројица америчких астронаута почели су 84-дневни лет у свемирској летелици “Скајлаб 4”.
1991. године – Руски председник Борис Јељцин потписао је серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије.
1992. године – Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде.
1997. године – Умро је француски политичар и публициста Жорж Марше, генерални секретар француске Комунистичке партије.
1998. године – Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. године у логору Челебићи. То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ.
2000.године - Југословенска Влада одлучила да успостави дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском, које је Београд прекинуо током ваздушних удара НАТО 1999. године. Влада је одлучила да успостави односе са САД.
2003. године – У Србији су, због малог одзива бирача (39 одсто), по трећи пут пропали председнички избори.
2012. године – Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995- године, поништивши првостепену пресуду којом је Готовина био осуђен на 24, а Маркач на 18 година затвора.
2014.године - Умро је Јован Ћирилов, драматург, књижевник и позоришни критичар, управник Југословенског драмског позоришта, уметнички директор и селектор БИТЕФ-а, председник Националне комисије Југославије и Србије у УНЕСЦО.
(Независне)
1095. године – На црквеном сабору у Клермону у Француској папа Урбан ИИ позвао је црквене великодостојнике и световне владаре на верски рат против турског племена Селџука које је заузело Свету земљу у Палестини. Тиме је почела епоха крсташких ратова.
1272. године - Умро енглески краљ Хенри Трећи, који је ступио на престо већ у деветој години - кад му је 1216. године у Првом баронском рату погинуо отац Џон Без Земље, али је стварно почео да влада 1234. године.
1532. године – Шпански освајач Франсиско Писаро заузео је са само 200 војника град Кахемарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина.
1766. године – Рођен је француски композитор и виолиниста Рудолф Кројцер, дворски виолиниста Наполеона Бонапарте и Луја XВИИИ. Опчињен његовом виртуозношу Бетовен му је посветио сонату за виолину и клавир бр. 47, познату Кројцерову сонату.
1797. године - Умро пруски краљ Фридрих Вилхелм Други, који је током 13-годишње владавине проводио политику територијалног ширења земље, посебно се окористивши приликом друге и треће поделе Пољске 1793. године и 1795. године. Придружио се Аустрији у савезу против револуционарне Француске.
1828. године - Француска, Велика Британија и Русија признале независност Грчке, што је Отоманско царство одбило да прихвати, али је после пораза у рату с Русијом, миром у Једрену принуђено да призна независност Грчке.
1831. године - Умро пруски генерал Карл Марија фон Клаузевиц, један од најпознатијих војних теоретичара 19. века, који је главне идеје о ратној стратегији и тактици изложио у делу "О рату". Због неслагања с политиком водећих кругова Пруске према француском цару Наполеону Првом Бонапарти, против кога се борио у више битака, од 1812. године до 1814. године био је у служби Русије.
1848. године - У Риму - којим је аутократски владао папа Пије Девети - избила побуна и успостављена је Римска република, у којој су установљене многе институције по угледу на Француску револуцију.
1912. године - Почела Битољска битка у Првом балканском рату, у којој је добро утврђену турску Вардарску армију Зеки-паше, која се повукла после пораза у Кумановској бици, српска Прва армија регента Александра Карађорђевића потукла после тродневних борби, чиме је Вардарска Македонија коначно ослобођена од Турака.
1914. године - Почела Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. Пошто су агресори окупирали Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и целу северозападну Србију, починивши масовне ратне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије - које су се нашле у наизглед безизлазном положају - у силовитом контраудару, током вишедневних жестоких окршаја, потпуно су разбиле непријатеља и до 15. децембра 1914. године истерале из Србије последњег аустроугарског војника, изузев 42.538 заробљених. Током битке је погинуло више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину ратног материјала и оружја, укључујући два авиона, више од 140 топова, 3.500 возила с муницијом и 60.000 пушака. Изузетне заслуге за победу имао је генерал Живојин Мишић, кога су унапредили после битке у чин војводе, чија је Прва армија између 29. новембра и 2. децембра 1914. године извршила одлучујући пробој на Сувобору.
1918. године - После пропасти Аустро-Угарске Монархије у Првом светском рату Мађарска проглашена независном републиком.
1933. године - СССР и САД успоставили дипломатске односе.
1941. године - У Другом светском рату почела Друга немачка офанзива на Москву, која је, као и прва, започета у септембру 1941. године, кад су Немци дошли 30 километара до Москве, завршена неуспехом. Овог пута Немци су пришли на 25 километара, али је Црвена армија сломила офанзиву 5. децембра 1941. и у противудару их до 10. јануара 1942. одбацила 200 километара западно од Москве. Овај немачки пораз означио је крај “блицкрига” и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције.
1960. године – Умро је амерички филмски глумац Кларк Гејбл. Играо је у више од 70 филмова, а велику популарност је стекао као Рет Батлер у филму “Прохујало с вихором”. Добитник је Оскара за филм “Догодило се једне ноћи”.
1965. године – СССР је лансирао свемирски брод “Венеру ИИИ” који је у марту 1966. године стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету.
1972. године – Тројица америчких астронаута почели су 84-дневни лет у свемирској летелици “Скајлаб 4”.
1991. године – Руски председник Борис Јељцин потписао је серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије.
1992. године – Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде.
1997. године – Умро је француски политичар и публициста Жорж Марше, генерални секретар француске Комунистичке партије.
1998. године – Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. године у логору Челебићи. То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ.
2000.године - Југословенска Влада одлучила да успостави дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском, које је Београд прекинуо током ваздушних удара НАТО 1999. године. Влада је одлучила да успостави односе са САД.
2003. године – У Србији су, због малог одзива бирача (39 одсто), по трећи пут пропали председнички избори.
2012. године – Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995- године, поништивши првостепену пресуду којом је Готовина био осуђен на 24, а Маркач на 18 година затвора.
2014.године - Умро је Јован Ћирилов, драматург, књижевник и позоришни критичар, управник Југословенског драмског позоришта, уметнички директор и селектор БИТЕФ-а, председник Националне комисије Југославије и Србије у УНЕСЦО.
(Независне)
