Догодило се на данашњи дан, 9. новембар
1799. - Наполеон Бонапарта збацио Директоријум и као први конзул постао стварни владар Француске.
1818. - Рођен руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од најзначајнијих представника руског реализма, чија дјела карактерише изузетна лиричност и стилско мајсторство. Први је руски писац чија су дјела продрла на Запад, гдје је читан с дивљењем и за живота је уживао много већи углед у француским него у руским књижевним круговима. Занимао га је тип "сувишног човјека" - племића-интелектуалца и тип "нихилисте" - грађанског интелектуалца, сукобљеног с конзервативизмом племићке културе. Предсказивао је револуционарну епоху у Русији. Дјела: романи "Очеви и дјеца", "Племићко гнијездо", "Рудин", "Дим", "Новина", "Уочи нових дана", приповијетке "Прољећне воде", "Асја", "Ловчеви записи", драма "Мјесец дана на селу".
1835. - Рођен српски композитор словеначког поријекла Даворин Јенко, аутор српске химне "Боже, правде", један од утемељивача српске музичке културе, члан Српске краљевске академије, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 "комада с пјевањем". Дјела: оперета "Врачара", увертире "Косово", "Српкиња", "Александар", "Ђидо", "Милан", фантазија "Прво доба Србије", музика за комаде "Благо цара Радована", "Добрила и Миленко", "Душан Силни", "Милош Обреновић", "Сеоба Србаља", "Прибисав и Божана", "За веру и слободу", "Младост Доситејева", "Маркова сабља", "Прослављање кнеза Михаила", "Кнез Доброслав", "Избирачица", "Крвни мир", "Мерима", "Дивљи ловац", "Љубавно писмо", "Четири милиона рубаља", "Честитам", "Потера", "Саћурица и шубара", "Вук Бранковић", 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло пјесме.
1841. - Умро Милован Видаковић, први српски писац романа у новој српској књижевности, чија су дјела без веће књижевне вриједности, али су имала широку читалачку публику, јер су будила национално осјећање и љубав према народној прошлости. Школовао се у Иригу, Сегедину, Новом Саду и Темишвару и био професор у Новом Саду. Дјела: романи "Велимир и Босиљка", "Усамљени јуноша", "Касија царица", "Љубомир у Јелисиуму", "Силоан и Милена".
1887. - Основано прво занатлијско друштво у Србији, а два мјесеца потом је почео да излази седмичник "Српски занатлија".
1913. - Рођена америчка филмска глумица аустријског поријекла Хедвиг Кислер, позната као Хеди Ламар, која је у холивудским филмовима, као што су "Самсон и Далила" и "Алжир", играла улоге фаталних жена. Изазвала је
1933. сензацију свлачењем у филму "Екстаза". Написала је аутобиографску књигу "Екстаза и ја".
1918. - У Берлину су послије генералног штрајка радници изашли на улице, а војници послати да их зауставе придружили су се побуни против монархије, док је цар Вилхелм Други абдицирао и побјегао у Холандију.
1937. - Умро британски државник Џејмс Ремзи Мекдоналд, један од оснивача Лабуристичке партије. Као први лабуриста на том положају 1924. је постао премијер Велике Британије, а владу је потом предводио и од 1929. до 1935.
1938. - Њемачки нацисти су у "Кристалној ноћи" отпочели погром Јевреја, убивши неутврђен број дјеце, жена и мушкараца и спаливши стотине синагога, више од 7.000 јеврејских продавница и кућа. Исте вечери вође Трећег рајха су одлучиле да у Њемачкој истријебе све Јевреје.
1940. - Умро британски државник Артур Невил Чембрлен, вођа Конзервативне странке и премијер Велике Британије од 1937. до 1940. У узалудном напору да избјегне војни сукоб с Њемачком, потписао је крајем 1938. капитулантски Минхенски пакт с вођом Трећег рајха Адолфом Хитлером, што је омогућило нацистима да 1939. раскомадају Чехословачку.
1952. - Умро израелски државник и хемичар Хаим Азријел Вајцман, проналазач синтетичког ацетона, први предсједник Израела од 1948. до смрти. Био је директор хемијске лабораторије Британског адмиралитета од 1916. до 1919, предсједник Свјетске ционистичке организације од 1920. до 1931. и Јеврејске агенције од 1929. до 1931. и од 1935. до 1946.
1953. - Умро велшки писац Дилен Марле Томас, пјесник снажног реторичког дара, свјежих и прецизних слика и нових и увјерљивих ритмова. Писао је и приче и радио-драме. Дјела: више збирки пјесама, укључујући збирку "Смрт и улази", радио-драму "Под млијечном шумом", аутобиографску скицу "Портрет умјетника као младог пса".
1963. - У јапанском руднику угља "Омута" од експлозије гаса погинула 452 рудара, а истог дана је погинуо 161 путник у судару теретног воза с путничким возом који је саобраћао према Токију.
1970. - Умро француски државник Шарл де Гол, оснивач и први предсједник Пете републике, који је као вођа покрета "Слободна Француска" у Другом свјетском рату симболизовао француски отпор нацистима. Кад је маршал Анри Филип Петен формирао марионетску владу, Де Гол је отишао у Лондон, одакле је 18. јуна 1940. позвао Французе на борбу против окупатора. Послије рата је руководио привременом владом, а од 1947. до 1953. био је предсједник Француске. Послије алжирског пуча 1958. постао је премијер, а 1959. предсједник Пете републике. Ограничио је власт парламента, ојачао извршну власт и прерогативе шефа државе. Успио је да оконча рат у Алжиру. Политички се често разилазио са савезницима у НАТО пакту, посебно са САД, у тежњи да врати утицај Француске у европским пословима. Пошто није добио већину на референдуму о регионализацији земље и укидању сената, 1969. се повукао с положаја. Дјела: "Ратни мемоари" /три тома/, "Мемоари наде" /два тома/.
1971. - Представници Кине први пут се појавили у УН.
1985. - Руски велемајстор Гари Каспаров с 23 године постао најмлађи свјетски првак у историји шаха. У мечу за титулу побиједио је руског велемајстора Анатолија Карпова резултатом 13:11.
1991. - Одржан плебисцит српског народа у БиХ, на којем се за остајање у Југославији изјаснила огромна већина Срба - готово сви од 1,3 милиона.
1991. - Умро француски пјевач и глумац италијанског поријекла Ив Монтан /Иво Ливи/, који је свјетску славу постигао филмом "Надница за страх". Остали филмови: "Врата ноћи", "Хероји су уморни", "Вјештице из Салема", "Велики плави пут", "Волите ли Брамса", "Хајде да се волимо", "З", "Признање".
1993. - Хрвати су салвама топовских граната оборили у Неретву Стари мост у Мостару, саграђен 1566. године.
1995. - Предсједник Русије Борис Јељцин ставио вето на закон о једностраном укидању санкција Југославији, изгласан претходног мјесеца у оба дома руског парламента.
1995. - Предсједник ПЛО Јасер Арафат први пут посјетио Израел, отишавши у породичну кућу четири дана раније убијеног израелског премијера Јицака Рабина, чијој је удовици изразио саучешће.
2004. - Америчке снаге продрле у центар Фалуџе, послије жестоких сукоба са побуњеницима у најнемирнијем ирачком граду.
2007. - У вишедневним временским непогодама на Филипинима погинуло више од 800 особа, а преко 750 води се као нестало.
2009. - Умро руски физичар и нобеловац Виталиј Гинзбург, који је педесетих година 20. вијека учествовао у изради совјетске хидрогенске бомбе, због чега је добио Стаљинову награду.
(Независне)
1818. - Рођен руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од најзначајнијих представника руског реализма, чија дјела карактерише изузетна лиричност и стилско мајсторство. Први је руски писац чија су дјела продрла на Запад, гдје је читан с дивљењем и за живота је уживао много већи углед у француским него у руским књижевним круговима. Занимао га је тип "сувишног човјека" - племића-интелектуалца и тип "нихилисте" - грађанског интелектуалца, сукобљеног с конзервативизмом племићке културе. Предсказивао је револуционарну епоху у Русији. Дјела: романи "Очеви и дјеца", "Племићко гнијездо", "Рудин", "Дим", "Новина", "Уочи нових дана", приповијетке "Прољећне воде", "Асја", "Ловчеви записи", драма "Мјесец дана на селу".
1835. - Рођен српски композитор словеначког поријекла Даворин Јенко, аутор српске химне "Боже, правде", један од утемељивача српске музичке културе, члан Српске краљевске академије, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 "комада с пјевањем". Дјела: оперета "Врачара", увертире "Косово", "Српкиња", "Александар", "Ђидо", "Милан", фантазија "Прво доба Србије", музика за комаде "Благо цара Радована", "Добрила и Миленко", "Душан Силни", "Милош Обреновић", "Сеоба Србаља", "Прибисав и Божана", "За веру и слободу", "Младост Доситејева", "Маркова сабља", "Прослављање кнеза Михаила", "Кнез Доброслав", "Избирачица", "Крвни мир", "Мерима", "Дивљи ловац", "Љубавно писмо", "Четири милиона рубаља", "Честитам", "Потера", "Саћурица и шубара", "Вук Бранковић", 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло пјесме.
1841. - Умро Милован Видаковић, први српски писац романа у новој српској књижевности, чија су дјела без веће књижевне вриједности, али су имала широку читалачку публику, јер су будила национално осјећање и љубав према народној прошлости. Школовао се у Иригу, Сегедину, Новом Саду и Темишвару и био професор у Новом Саду. Дјела: романи "Велимир и Босиљка", "Усамљени јуноша", "Касија царица", "Љубомир у Јелисиуму", "Силоан и Милена".
1887. - Основано прво занатлијско друштво у Србији, а два мјесеца потом је почео да излази седмичник "Српски занатлија".
1913. - Рођена америчка филмска глумица аустријског поријекла Хедвиг Кислер, позната као Хеди Ламар, која је у холивудским филмовима, као што су "Самсон и Далила" и "Алжир", играла улоге фаталних жена. Изазвала је
1933. сензацију свлачењем у филму "Екстаза". Написала је аутобиографску књигу "Екстаза и ја".
1918. - У Берлину су послије генералног штрајка радници изашли на улице, а војници послати да их зауставе придружили су се побуни против монархије, док је цар Вилхелм Други абдицирао и побјегао у Холандију.
1937. - Умро британски државник Џејмс Ремзи Мекдоналд, један од оснивача Лабуристичке партије. Као први лабуриста на том положају 1924. је постао премијер Велике Британије, а владу је потом предводио и од 1929. до 1935.
1938. - Њемачки нацисти су у "Кристалној ноћи" отпочели погром Јевреја, убивши неутврђен број дјеце, жена и мушкараца и спаливши стотине синагога, више од 7.000 јеврејских продавница и кућа. Исте вечери вође Трећег рајха су одлучиле да у Њемачкој истријебе све Јевреје.
1940. - Умро британски државник Артур Невил Чембрлен, вођа Конзервативне странке и премијер Велике Британије од 1937. до 1940. У узалудном напору да избјегне војни сукоб с Њемачком, потписао је крајем 1938. капитулантски Минхенски пакт с вођом Трећег рајха Адолфом Хитлером, што је омогућило нацистима да 1939. раскомадају Чехословачку.
1952. - Умро израелски државник и хемичар Хаим Азријел Вајцман, проналазач синтетичког ацетона, први предсједник Израела од 1948. до смрти. Био је директор хемијске лабораторије Британског адмиралитета од 1916. до 1919, предсједник Свјетске ционистичке организације од 1920. до 1931. и Јеврејске агенције од 1929. до 1931. и од 1935. до 1946.
1953. - Умро велшки писац Дилен Марле Томас, пјесник снажног реторичког дара, свјежих и прецизних слика и нових и увјерљивих ритмова. Писао је и приче и радио-драме. Дјела: више збирки пјесама, укључујући збирку "Смрт и улази", радио-драму "Под млијечном шумом", аутобиографску скицу "Портрет умјетника као младог пса".
1963. - У јапанском руднику угља "Омута" од експлозије гаса погинула 452 рудара, а истог дана је погинуо 161 путник у судару теретног воза с путничким возом који је саобраћао према Токију.
1970. - Умро француски државник Шарл де Гол, оснивач и први предсједник Пете републике, који је као вођа покрета "Слободна Француска" у Другом свјетском рату симболизовао француски отпор нацистима. Кад је маршал Анри Филип Петен формирао марионетску владу, Де Гол је отишао у Лондон, одакле је 18. јуна 1940. позвао Французе на борбу против окупатора. Послије рата је руководио привременом владом, а од 1947. до 1953. био је предсједник Француске. Послије алжирског пуча 1958. постао је премијер, а 1959. предсједник Пете републике. Ограничио је власт парламента, ојачао извршну власт и прерогативе шефа државе. Успио је да оконча рат у Алжиру. Политички се често разилазио са савезницима у НАТО пакту, посебно са САД, у тежњи да врати утицај Француске у европским пословима. Пошто није добио већину на референдуму о регионализацији земље и укидању сената, 1969. се повукао с положаја. Дјела: "Ратни мемоари" /три тома/, "Мемоари наде" /два тома/.
1971. - Представници Кине први пут се појавили у УН.
1985. - Руски велемајстор Гари Каспаров с 23 године постао најмлађи свјетски првак у историји шаха. У мечу за титулу побиједио је руског велемајстора Анатолија Карпова резултатом 13:11.
1991. - Одржан плебисцит српског народа у БиХ, на којем се за остајање у Југославији изјаснила огромна већина Срба - готово сви од 1,3 милиона.
1991. - Умро француски пјевач и глумац италијанског поријекла Ив Монтан /Иво Ливи/, који је свјетску славу постигао филмом "Надница за страх". Остали филмови: "Врата ноћи", "Хероји су уморни", "Вјештице из Салема", "Велики плави пут", "Волите ли Брамса", "Хајде да се волимо", "З", "Признање".
1993. - Хрвати су салвама топовских граната оборили у Неретву Стари мост у Мостару, саграђен 1566. године.
1995. - Предсједник Русије Борис Јељцин ставио вето на закон о једностраном укидању санкција Југославији, изгласан претходног мјесеца у оба дома руског парламента.
1995. - Предсједник ПЛО Јасер Арафат први пут посјетио Израел, отишавши у породичну кућу четири дана раније убијеног израелског премијера Јицака Рабина, чијој је удовици изразио саучешће.
2004. - Америчке снаге продрле у центар Фалуџе, послије жестоких сукоба са побуњеницима у најнемирнијем ирачком граду.
2007. - У вишедневним временским непогодама на Филипинима погинуло више од 800 особа, а преко 750 води се као нестало.
2009. - Умро руски физичар и нобеловац Виталиј Гинзбург, који је педесетих година 20. вијека учествовао у изради совјетске хидрогенске бомбе, због чега је добио Стаљинову награду.
(Независне)
