1598. - Рођен шпански сликар Франсиско де Сурбаран, један од најзначајнијих умјетника 17. вијека, који је снажним, готово бруталним реалистичким поступком обрађивао религијске теме. Сликајући у барокном маниру користио је оштар контраст свјетлости и таме ради постизања екстатичног драматског израза.

1781. - Злочиначка римокатоличка инквизиција у Севиљи посљедњи пут у Шпанији јавно спалила "грешнике" оптужене за јерес.

1867. - Рођена Марија Склодовска, пољски физичар, позната као Марија Кири, која је два пута добила Нобелову награду. Она и њен супруг Пјер Кири из руде урана издвојили су нове елементе - радијум и полонијум. Прва је жена која је стекла академску титулу париске Академије медицине и постала шеф Катедре за физику на Сорбони. Била је оснивач и директор Института за радијум у Паризу. С Пјером је 1903. подијелила Нобелову награду за физику, а 1911. је сама добила Нобелову награду за хемију. Послије Пјерове смрти 1906. је открила радиоактивност торијума. У част брачног пара Кири, једна мјерна јединица у физици је названа "кири".

1879. - Рођен руски револуционар јеврејског поријекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције 1917. Учествовао је и у револуцији 1905. током које је предводио Петроградски совјет. У вријеме балканских ратова 1912. и 1913. двапут је боравио у Србији као ратни дописник "Правде". У Октобарској револуцији поново је постао предсједник утицајног Петроградског совјета. Био је и члан Политбироа бољшевичке партије, а као шеф дипломатије у првој совјетској влади преговарао је с Њемачком о закључењу мира у Првом свјетском рату. Од 1918. до 1924. је као војни комесар и предсједник совјетског Војно-револуционарног комитета ударио темеље Црвене армије. Од 1923. је предводио опозицију у бољшевичкој партији и већ тада се сукобио с Јосифом Висарионовичем Џугашвилијем /Стаљин/, а сукоб је појачан 1926. кад је постао вођа "уједињене опозиције". Стаљин је 1927. издејствовао његово искључење из партије, 1929. протјеривање из СССР, а 1940. је организовао убиство Троцког у Мексику.

1913. - Рођен француски писац Албер Ками, добитник Нобелове награде за књижевност 1957, чији се књижевни рад темељи на идеји о апсурду /симболика мита о Сизифу/ и револту /симболика мита о Прометеју/. Апсурдности свијета је супротставио стваралаштво, јер, како је написао, "стварати значи двапут живјети". Погинуо је 1960. у саобраћајној несрећи. Дјела: романи "Странац", "Куга", "Пад", позоришни комади "Калигула", "Праведници", "Опсадно стање", "Неспоразум", есеји "Свадба", "Мит о Сизифу", "Писма њемачком пријатељу", "Побуњени човјек".

1917. - У Петрограду под вођством лидера бољшевика Владимира Иљича Уљанова /Лењин/ почела Октобарска револуција и срушена привремена руска влада Александра Фјодоровича Керенског. У рано јутро "Црвена гарда" и револуционарне јединице запосјеле су важне објекте у граду, а затим је Војно-револуционарни комитет објавио проглас о паду привремене владе и власт је преузео Петроградски совјет радничких и војних депутата. Док су устаници јуришали на Зимски дворац, у Смољном је Други конгрес совјета радничких и војничких депутата изабрао прву револуционарну радничко-сељачку владу с Лењином на челу.

1937. - У Београду, на углу улица Гробљанске /Рузвелтова/ и Краља Александра, постављен споменик Вуку Стефановићу - Караџићу. Иницијатор је била Српска књижевна задруга, а споменик је израдио вајар Ђорђе Јовановић. Споменик је изливен у бронзи и на њему пише "Вуку - српски народ".

1944. - Предсједник САД Френклин Рузвелт четврти пут изабран за шефа државе, што је јединствен случај у америчкој историји.

1946. - Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије на жељезничкој прузи Брчко - Бановићи. Око 70.000 младих из цијеле земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило је пругу дугу 90 километара.

1956. - Генерална скупштина УН изгласала резолуцију којом је Великој Британији, Француској и Израелу наређено да одмах повуку трупе из Египта.

1973. - САД и Египат успоставили пуне дипломатске односе, прекинуте послије шестодневног рата 1967. у којем је израелска армија до ногу потукла египатске снаге.

1980. - Умро амерички филмски глумац Стив Меквин, који је најчешће играо у авантуристичким филмовима, обиљеживши их снажним темпераментом и личним шармом. Филмови: "Седморица величанствених", "Синсинати Кид", "Шампион родеа", "Бјег", "Лептир", "Том Хорн", "Ловац".

1987. - Предсједника Хабиба Бургибу, на власти од стицања независности Туниса 1956, у удару без проливања крви оборио је његов премијер Зин ел Абидин Бин Али, који је рекао да је 84-годишњи лидер исувише сенилан да би владао. Бургиба је 1974. проглашен доживотним предсједником Туниса.

1990. - Мери Робинсон постала прва жена предсједник Ирске.

1992. - Умро словачки државник Александер Дубчек, вођа покрета реформи у Чехословачкој крајем шездесетих година 20. вијека, названих "Прашко прољеће". Био је најистакнутији протагониста демократизације и препорода друштва и Комунистичке партије Чехословачке /КПЧ/ и изградње "социјализма с људским ликом". У Другом свјетском рату је учествовао 1944. у словачком народном устанку. Од 1963. био је на челу Комунистичке партије Словачке, а у јануара 1968. је изабран за генералног секретара Централног комитета КПЧ умјесто Антоњина Новотног. Свргнут је послије војне интервенције пет земаља Варшавског пакта у августу 1968. У децембру 1969. је наименован за амбасадора у Турској, али је већ 1970. опозван и потом је провео скоро двије деценије у потпуној политичкој изолацији. Послије пада комунистичког режима 1989. је изабран за предсједника чехословачког парламента.

1996. - Пад нигеријског путничког авиона "боинг 727" око 40 километара источно од Лагоса није преживио нико од 142 путника и чланова посаде.

1998. - На Земљу слетио спејс шатл "Дискавери", у чијој је посади био и 77-годишњи ветеран америчке астронаутике Џон Глен, послије десетодневне носталгичне мисије, 36 година након Гленовог првог космичког лета.

2000. - Одржани предсједнички избори у САД. Због неизвјесног резултата између републиканца Џорџа Буша - Млађег и демократе Ал Гора на Флориди предузето ручно пребројавање гласова, које је трајало више од мјесец дана.

2000. - У болници Сент Мери у Манчестеру британски хирурзи успјели раздвојити сијамске близанце у јавности познате као Џоди и Мери, окончавајући током операције живот једне бебе. Дјевојчице су рођене 8. августа са спојеним доњим дијелом тијела, са једним срцем и плућима.

(Независне)