1735. године – Рођен је амерички државник Џон Адамс, један од најистакнутијих бораца за америчку независност, први потпредседник (1789-97) и други председник САД (1797-1801). Учествовао је у изради нацрта Декларације о независности 1776. године. Његов син Џон Квинси Адамс био је шести председник САД 1825. године.

1751. године – Рођен је Ричард Бринсли Шеридан, уз Голдсмита најзначајнији енглески драматичар XVIII века. Као члан британског парламента од 1780. до 1812. године прославио се као сјајан оратор (“Школа оговарања”, “Супарници”, “Критичар”).

1762. године – Рођен је француски писац Андре де Шеније који је у свом делу ускладио старе песничке форме са новом осећајношћу, па га историчари књижевности најчешће представљају као последњег песника класицизма и првог романтичара. Поздрављајући Француску револуцију, Шеније се оштро супротставио јакобинској диктатури, због чега је погубљен на гиљотини 1794. године. Најзначајнија дела: “Хермес”, “Америка”, “Јамби”.

1817. године – Симон Боливар је основао прву независну владу Венецуеле.

1830. године – Умро је црногорски владика Петар I Петровић Његош који је по доласку на власт 1782. године допринео развоју црногорске државности. Донео је 1796. године први закон (Законик Петра I) и установио централни судски орган (Кулук) 1803. године. Предводио је Црногорце у борбама против Турака и Француза, мирио завађена племена и трудио се да искорени крвну освету.

1864. године – Потписан је Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.

1869. године – Извођењем алегоријске слике Ђорђа Милетића “Посмртна слава кнеза Михаила”, у Београду је отворена нова зграда Народног позоришта, изграђена по пројекту Александра Бугарског.

1905. године – Током прве (фебруарске) руске револуције, руски цар Николај II Александрович Романов је “Октобарским манифестом” понудио шире бирачко право, изабрани парламент (Дума) са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.

1910. године – Умро је швајцарски филантроп Жан Анри Динан, творац идеје о Црвеном крсту и један од оснивача Међународног комитета Црвеног крста 1863. године, добитник Нобелове награде за мир 1901. године.

1918. године – Словачка је прогласила одвајање од Мађарске и уједињењем са Чешком формирала Чехословачку, прву државу створену после распада Аустро-Угарске у Првом светском рату.

1918. године – Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. године на страни Централних сила, престала је да постоји Отоманска империја.

1922. године – Два дана после “Марша на Рим”, Бенито Мусолини је формирао прву фашистичку владу у Италији.

1938. године – Милионе Американаца ухватила је паника док су на радију ЦБС слушали радио драму коју је према новели Херберта Џорда Велса “Рат светова” снимио Орсон Велс, мислећи да се ради о стварном нападу Марсоваца на Земљу.

1973. године – Пуштен је у саобраћај мост на Босфору који повезује Европу и Азију.

1974. године – Нокаутом над Џорџом Форманом, Мухамед Али се у 32. години тријумфално вратио боксу.

1975. године – Принц Хуан Карлос преузео је вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка.

1975. године – Код Прага се срушио авион ДЦ-9 југословенске компаније “Инеx-Адриа”, у којем је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.

1990. године – Кина је објавила резултате пописа становништва према којем њена популација броји милијарду и 13 милиона људи.

1995. године – Минималном већином од 50,6 процената становници Квебека изјаснили су се на референдуму против независности те канадске провинције.

1998. године – На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО потписаног 15. октобра, авиони НАТО-а почели су мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом “Орлово око”.

2000. године – Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и возач убијени су, а још 35 особа је повређено у експлозији аутомобила бомбе у Мадриду за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА.

2001. године – Лондонски клуб поверилаца смањио је СР Југославији дуг за 600 милиона долара са 2,8 на 2,2 милијарде.

2003. године – На донаторској конференцији у Хагу прикупљено је 15,7 милиона евра за успостављање и рад суда за ратне злочине у Сарајеву.

2003. године – Врховни суд у Риму прогласио је невиним бившег италијанског премијера Ђулија Андреотија, раније осуђеног на 24 године затвора за саучесништво у убиству новинара Кармина Пикорелија које је 1979. године извршила мафија.

2006. године – Бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу одређен је кућни притвор због тортуре, убистава и киднаповања током његове 17-годишње владавине. Пиноче је умро 10. децембра 2006. године у болници у Сантјагу. Процењује се да је током његове диктатуре у политичким немирима и прогонима убијено око 3.000 људи, док их је око 28.000 било подвргнуто разним облицима мучења.

(Независне)