Током зимских дана кисели купус једна је од омиљених намирница. Од њега се могу правити јела попут сарме, подварка, куваног купуса али и салате које су веома богате витаминима и јачају метаболизма.

Иако се данас може наћи у готово свакој продавници, већина ипак воли да сама кисели купус и узима га по потреби. Оно што се разликује код домаћег и куповног купуса јесте упечатљива жућкаста боја која му даје посебан шмек. Тајна је у поступку кисељења купуса.

Прво очистите главице купуса од првог слоја листова и оперите их. Затим издубите главице у средини како бисте уклонили корен и ту удубину напуните сољу. Први ред који иде у посуду је нарибани купус.

Након што наређате купус у бурету за кисељење, на врх додајте неколико парчића дуње како би купус био жут и два ловорова листа. Дуња ће пустити своју жуту боју и дати изглед али и додатни укус купусу.

Око три недјеље купус треба да стоји кисељен у бурету, међутим, битно је да провјеравате да ли је расол довољно бистар и да ли купус није промијенио мирис.

Препоручује се да је најбоље вријеме за кисељење купуса средина октобра. Процес биоферментације у киселом купусу захтјева да температуре буду стабилне без превише осцилација и то од 18 до 21 степени. Најбоље мјесто за чување купуса је у подруму, гдје нема превеликих разлика у температури, као што није случај уколико га држите на балкону.

(Независне)