Данас је уторак, 12. септембар, 257. дан 2023. До краја године има 108 дана.

1494. - Рођен француски краљ Франсоа Први, који је Болоњским конкордатом 1516. осигурао превласт круне над националном црквом. Током владавине од 1515. до смрти 1547. покушавао је да постане римско-њемачки цар, што је 1519. успио његов љути ривал Карло Пети, против кога је потом водио четири рата. У бици код Павије 1525. је заробљен, али је успио да се избави и 1536. је успоставио савез с Отоманским царством против Хабсбурговаца. Заслужан је за развој француске умјетности и науке.

1583. - Рођен италијански оргуљаш и композитор Ђироламо Фрескобалди, највећи мајстор свог времена на оргуљама. Био је претеча Јохана Себастијана Баха у композицијама за оргуље, које је обогатио новим изражајним средствима. Компоновао је токате, канцоне, фантазије за оргуље, мадригале, мотете.

1683. - Војска пољског краља Јана Трећег Собјеског потукла Турке и разбила другу опсаду Беча. У рату настављеном до 1699. аустријска војска је, користећи побуне на Балкану, продрла до Скопља, Призрена и Пећи и спалила Сарајево. Миром у Сремским Карловцима Беч је вратио Угарску, Банат, Ердељ, Славонију и Лику и ријеке Сава и Дунав постале су граница два царстава.

1733. - Умро француски композитор и оргуљаш Франсоа Купрен, централна личност музичког живота Париза почетком 18. вијека. Био је дворски клавсениста и музички учитељ дјеце краља Луја Четрнаестог. Написао је методику "Умјетност свирања на клавсену" и значајан је као композитор програмских клавсенских свита у рококо стилу, попут "Комада за клавсен".

1801. - Руски цар Александар Први Павлович Романов укинуо грузијску краљевину и прикључио је Русији. Источна грузијска краљевина, створена четири деценије раније, послије ослобођења од Персијанаца, прихватила је руски протекторат 1783. Русија је 1810. анектирала и западну Грузију, до тада под влашћу Отоманског царства.

1848. - Швајцарска усвојила нови устав којим је постала федерална унија са јаком централном влашћу.

1874. - Умро француски политичар и историчар Франсоа Пјер Гијом Гизо, шеф дипломатије од 1840. до 1847. и премијер од 1847. до 1848. Почео је као либерал, али је касније заступао конзервативна начела и опирао се реформама. Оборен је са власти у Фебруарској револуцији 1848. заједно са краљем Лујем Филипом. Дјела: "Историја енглеске револуције", "Историја цивилизације у Француској".

1876. - Рођен српски политичар, позоришни и књижевни критичар Милан Грол, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. шеф Демократске странке. Као близак сарадник најугледнијег српског књижевног критичара Јована Скерлића објавио је мноштво књижевних и позоришних критика у "Српском књижевном гласнику". У Другом свјетском рату био је министар у југословенској емигрантској влади у Лондону. У земљу се вратио 1945. и једно вријеме био потпредседник владе. Дјела: чланци и есеји "Позоришне критике", "Из позоришта предратне Србије", "Из предратне Србије".

1878. - Египатски обелиск познат као "Клеопатрина игла", направљен од мермера из Асуана око 1475. прије нове ере, постављен је у Лондону.

1888. - Рођен француски пјевач и глумац Морис Шевалије, заштитни знак француске музичке комедије, који је плијенио шармом и лакоћом и неусиљеношћу пјевачког и глумачког манира. Најзапаженије улоге остварио је у филмским музичким комедијама. Написао је аутобиографију "Мој пут и моје пјесме". Филмови: "Љубавна парада", "Насмијани поручник", "Весела удовица", "Ћутање је злато", "Имао сам седам кћери", "Живот за каријеру", "Жижи", "Фани", "Љубав поподне".

1897. - Рођен француски нуклеарни физичар и хемичар Ирена Кири - кћерка нобеловаца Пјера и Марије Кири - која је са супругом Жаном Фредериком Жолиом 1935. подијелила Нобелову награду за хемију. Први су створили вјештачке радиоактивне супстанце: нуклиде фосфора, азота, силицијума. Експериментално су доказали да се свјетлост може преобратити у честице (стварање из гама-кванта позитрона и електрона). Са српским физичарем Павлом Савићем 1937. и 1938. је открила изотопе познатих елемената бомбардовањем урана неутронима. При томе су откривени и елементи средње атомске масе /лантан и други/, а не само тзв. трансурански елементи како се до тада сматрало.

1910. - Прва жена - полицијски официр у свијету у Лос Анђелесу постала Алиса Стебинс Велс.

1913. - Рођен амерички атлетичар афричког поријекла Џеси Овенс, један од највећих спортиста 20. вијека, који је освојио четири златне медаље на Олимпијским играма у Берлину 1936. Побједама на 100 и 200 метара, у штафети 4 x 100 метара и у скоку удаљ, избезумио је нацистичког вођу Адолфа Хитлера, који није могао да поднесе такве успјехе једног црнца над припадницима "више расе" и напустио је почасну ложу да би избјегао да се рукује с њим.

1916. - На Кајмакчалану у Првом свјетском рату отпочела офанзива српске војске против Бугара и Нијемаца. У огорченим борбама врх планине Ниџе је више пута прелазио из руке у руку, да би Дринска дивизија, ојачана пуковима Дунавске дивизије, у страховитом налету коначно овладала Кајмакчланом 3. октобра, што је била прва побједа српске војске послије повлачења преко Албаније.

1919. - Италијанска армија састављена од добровољаца под командом писца Габријела д'Анунција заузела Ријеку.

1943. - Њемачки командоси су у Другом свјетском рату, на основу наредбе Адолфа Хитлера, отели бившег италијанског фашистичког диктатора Бенита Мусолинија, затвореника нове владе Италије.

1944. - Прве америчке јединице ступиле на тло Њемачке у Другом свјетском рату.

1953. - Никита Сергејевич Хрушчов постао први секретар Централног комитета Комунистичке партије СССР, преузевши најмоћнији положај упражњен смрћу Јосифа Висарионовича Џугашвилија (Стаљина). 1968. - Албанија је саопштила да напушта Варшавски пакт.

1970. - Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона, отета шест дана раније послије полијетања из Њујорка ка Европи. Претходно су ослободили путнике у замјену за палестинске затворенике, укључујући отмичара четвртог авиона Лејлу Калед, ухапшену 6. септембра 1970. по слијетању у Лондон.

1974. - У Етиопији љевичарска војна хунта збацила с власти цара Хаила Првог Селасија, који је владао од 1928, кад је послије смрти Менелика други именован за регента и краља. За цара је крунисан 1930, из земље је избјегао 1936, годину дана послије агресије фашистичке Италије, а власт је вратио 1941. Годину дана послије збацивања задављен је у заточеништву, а војна хунта је издала лажно саопштење о природној смрти бившег монарха.

1977. - Јужноафричка полиција у затвору убила црначког лидера Стива Бикоа.

1980. - У државном удару без проливања крви у Турској начелник Генералштаба генерал Кенан Еврен оборио владу Сулејмана Демирела и распустио парламент.

1992. - У Лими ухапшен оснивач перуанског маоистичког герилског покрета "Свијетли пут" Абимаел Гусман, одговоран за низ акција с крвоприлићем.

1994. - Снаге НАТО пакта и њихови бивши ривали из Варшавског пакта у Пољској одржали прве заједничке војне вјежбе.

1998. - У атентату у Тирани испред сједишта опозиционе Демократске партије убијен је један од њених вођа - Азем Хајдари.

2000. - Укинуте дипломатске санкције које су уведене Аустрији након што је Слободарска партија ушла у Владу.

2005. - Умро њемачки спортиста Фриц Шилген, који је запалио олимпијски пламен на Олимпијским играма 1936. у Берлину.

2006. - Папа Бенедикт Шеснаести током посјете Њемачкој цитирао из једне књиге дијелове разговора византијског цара из 14. вијека Манојла Палеолога Другог и образованог Персијанца о истинама хришћанства и ислама, гдје се помиње да се "мачем шири вјера коју исповиједа пророк Мухамед", што је увриједило милионе муслимана широм свијета.

2010. - Умро Клод Шаброл, француски филмски режисер, један од оснивача "новог таласа".

2013. - Холандија се званично извинила Индонезији за масовна убиства која је њена војска починила прије више од 60 година током борбе њене бивше колоније за независност. Индонезија је независност прогласила 17. августа 1945, али је Холандија одбијала да то призна до 1949. године.


Независне новине