Догодило се на данашњи датум, 23. април
1564. - Рођен енглески писац Вилијем Шекспир. Његове драме, од којих је велики број екранизован, и данас су на репертоарима свјетских позоришта. Умро је на исти дан 1616. године.
1616. - У Мадриду умро шпански књижевник Мигел де Сервантес Саведра. Писао романе, драме, комедије, приповијетке и пјесме; у свјетску књижевност је ушао романом "Дон Кихот", који се сматра претечом модерног романа.
1728. - У пожару изгорио велики дио Копенхагена.
1775. - Рођен енглески сликар Џозеф Малард Вилијем Тарнер. Његово сликарство имало знатан утицај на француске импресионисте.
1815. - У Такову, под вођством Милоша Обреновића подигнут Други српски устанак против османске власти, из којег је настала модерна српска држава. Турци су поново запосели Србију после слома Првог српског устанка 1813. и Хаџи-Рувимове буне
1814. Срби су се тада налазили у катастрофалном положају - степен самовоље коју су спроводили Турци (муслимани независно од етничког порекла) био је неиздржив.За вођу је изабран Милош Обреновић, војвода из Карађорђеве буне (Првог српског устанка). Оружана фаза устанака трајала је неколико месеци. Порта је пожурила да силом угуши устанак, али је претрпела поразе код Обреновца, Дубља и Љубића. Милош је и војнички и дипломатским акцијама успео да надвлада аспирације Османског царства. Томе је допринела и Русија, која је после слома Наполеона била у могућности да изврши притисак на Порту. Турци су пристали на примирје и обећали Србији самоуправу, у којој је Милош поступно изборио положај аутономног наследног књаза. Из аутономије изборене Другим српским устанком постепено се развијала модерна српска држава.
1850. - Умро пјесник Вилијем Вордсворт, уз Кодлриџа најзначајнији представник романтизма у енглеској књижевности. Његова збирка пјесама "Лирске баладе" означила почетак романтизма у енглеској књижевности.
1858. - Рођен њемачки физичар Макс Планк, творац квантне теорије, за коју је 1918. године добио Нобелову награду.
1867. - Рођен српски политичар, публициста и књижевник Јаша Продановић, један од оснивача Југословенске републиканске демократске странке. Потпредсједник Владе ФНРЈ од 1946. године до 1948. године. Уређивао часописе "Народна мисао" и "Одјек", приредио двије антологије народних пјесама и приповиједака и дјела Јована Јовановића Змаја, Јове Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића.
1880. - Рођен руски балетски играч, кореограф и педагог Михаил Михајлович Фокин, реформатор класичног балета.
1891. Рођен руски композитор и пијаниста Сергеј Прокофјев, један од најоригиналнијих музичких стваралаца двадесетог вијека.
1897. Рођен канадски политичар и државник Лестер Боулс Пирсон, шеф дипломатије од 1948. године до 1957. године и премијер Канаде од 1963. до 1968. године. Залагање за мирно рјешење Суецке кризе
1957. године донијело му је Нобелову награду за мир.
1913. - Турци у Првом балканском рату предали Скадар Црногорцима. Одлуком великих сила 14. маја Црногорци су се повукли, а Скадар је припао Албанији.
1928. - Рођена Ширли Темпл. Као дијете постала холивудска филмска звијезда. Касније је била амбасадор САД у Гани и у Чехословачкој.
1938. - Судетски Нијемци тражили, уз подршку Адолфа Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским споразумом у септембру исте године Хитлер Судете припаја Њемачкој, 1939. године окупира Чехословачку.
1941. - Грчка војска је капитулирала пред трупама нацистичке Њемачке, краљ и влада напуштају земљу.
1945. - Совјетска армија у Другом свјетском рату ослободила нацистичке логоре Саксенхаузен и Равенсбрик.
1975. - Посљедња сајгонска влада поднијела оставку, предсједник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату.
1986. - Умро амерички филмски редитељ аустријског поријекла Ото Премингер.
1990. - Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву, и то је прва посјета неког шефа кинеске владе СССР-у послије 26 година.
1992. - Умро индијски филмски редитељ Сатјађит Рај, три седмице након што је добио награду "Оскар" за животно дјело.
1997. - Предсједник Русије Борис Јељцин и предсједник Кине Ђијанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне суперсиле у постхладноратовској ери.
1998. - Умро грчки државник Константин Караманлис, премијер од 1955. до 1963. године и 1974. године након пада војне хунте, предсједник од 1980. до 1985. године.
1999. - Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погођена зграда РТС-а. Погинуло 16, а повријеђено 18 радника.
2003. - У Пекингу одржани први директни преговори САД и Сјеверне Кореје послије признања Пјонгјанга да је у тајности радио на унапређењу нуклеарног оружја, чиме су прекршене међународне норме.
2007. - Умро Борис Јељцин, први предсједник Русије и кључна фигура у посткомунистичкој Русији. На предсједничком положају био је два мандата, од јуна 1991. до 31. децембра 1999. године, када је поднио оставку и на мјесто вршиоца дужности предсједника именовао је Владимира Путина. Имао је кључну улогу у спречавању државног удара у августу 1991. године. Те године потписао је и указ о забрани рада Комунистичке партије.
(Независне)
1616. - У Мадриду умро шпански књижевник Мигел де Сервантес Саведра. Писао романе, драме, комедије, приповијетке и пјесме; у свјетску књижевност је ушао романом "Дон Кихот", који се сматра претечом модерног романа.
1728. - У пожару изгорио велики дио Копенхагена.
1775. - Рођен енглески сликар Џозеф Малард Вилијем Тарнер. Његово сликарство имало знатан утицај на француске импресионисте.
1815. - У Такову, под вођством Милоша Обреновића подигнут Други српски устанак против османске власти, из којег је настала модерна српска држава. Турци су поново запосели Србију после слома Првог српског устанка 1813. и Хаџи-Рувимове буне
1814. Срби су се тада налазили у катастрофалном положају - степен самовоље коју су спроводили Турци (муслимани независно од етничког порекла) био је неиздржив.За вођу је изабран Милош Обреновић, војвода из Карађорђеве буне (Првог српског устанка). Оружана фаза устанака трајала је неколико месеци. Порта је пожурила да силом угуши устанак, али је претрпела поразе код Обреновца, Дубља и Љубића. Милош је и војнички и дипломатским акцијама успео да надвлада аспирације Османског царства. Томе је допринела и Русија, која је после слома Наполеона била у могућности да изврши притисак на Порту. Турци су пристали на примирје и обећали Србији самоуправу, у којој је Милош поступно изборио положај аутономног наследног књаза. Из аутономије изборене Другим српским устанком постепено се развијала модерна српска држава.
1850. - Умро пјесник Вилијем Вордсворт, уз Кодлриџа најзначајнији представник романтизма у енглеској књижевности. Његова збирка пјесама "Лирске баладе" означила почетак романтизма у енглеској књижевности.
1858. - Рођен њемачки физичар Макс Планк, творац квантне теорије, за коју је 1918. године добио Нобелову награду.
1867. - Рођен српски политичар, публициста и књижевник Јаша Продановић, један од оснивача Југословенске републиканске демократске странке. Потпредсједник Владе ФНРЈ од 1946. године до 1948. године. Уређивао часописе "Народна мисао" и "Одјек", приредио двије антологије народних пјесама и приповиједака и дјела Јована Јовановића Змаја, Јове Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића.
1880. - Рођен руски балетски играч, кореограф и педагог Михаил Михајлович Фокин, реформатор класичног балета.
1891. Рођен руски композитор и пијаниста Сергеј Прокофјев, један од најоригиналнијих музичких стваралаца двадесетог вијека.
1897. Рођен канадски политичар и државник Лестер Боулс Пирсон, шеф дипломатије од 1948. године до 1957. године и премијер Канаде од 1963. до 1968. године. Залагање за мирно рјешење Суецке кризе
1957. године донијело му је Нобелову награду за мир.
1913. - Турци у Првом балканском рату предали Скадар Црногорцима. Одлуком великих сила 14. маја Црногорци су се повукли, а Скадар је припао Албанији.
1928. - Рођена Ширли Темпл. Као дијете постала холивудска филмска звијезда. Касније је била амбасадор САД у Гани и у Чехословачкој.
1938. - Судетски Нијемци тражили, уз подршку Адолфа Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским споразумом у септембру исте године Хитлер Судете припаја Њемачкој, 1939. године окупира Чехословачку.
1941. - Грчка војска је капитулирала пред трупама нацистичке Њемачке, краљ и влада напуштају земљу.
1945. - Совјетска армија у Другом свјетском рату ослободила нацистичке логоре Саксенхаузен и Равенсбрик.
1975. - Посљедња сајгонска влада поднијела оставку, предсједник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату.
1986. - Умро амерички филмски редитељ аустријског поријекла Ото Премингер.
1990. - Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву, и то је прва посјета неког шефа кинеске владе СССР-у послије 26 година.
1992. - Умро индијски филмски редитељ Сатјађит Рај, три седмице након што је добио награду "Оскар" за животно дјело.
1997. - Предсједник Русије Борис Јељцин и предсједник Кине Ђијанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне суперсиле у постхладноратовској ери.
1998. - Умро грчки државник Константин Караманлис, премијер од 1955. до 1963. године и 1974. године након пада војне хунте, предсједник од 1980. до 1985. године.
1999. - Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погођена зграда РТС-а. Погинуло 16, а повријеђено 18 радника.
2003. - У Пекингу одржани први директни преговори САД и Сјеверне Кореје послије признања Пјонгјанга да је у тајности радио на унапређењу нуклеарног оружја, чиме су прекршене међународне норме.
2007. - Умро Борис Јељцин, први предсједник Русије и кључна фигура у посткомунистичкој Русији. На предсједничком положају био је два мандата, од јуна 1991. до 31. децембра 1999. године, када је поднио оставку и на мјесто вршиоца дужности предсједника именовао је Владимира Путина. Имао је кључну улогу у спречавању државног удара у августу 1991. године. Те године потписао је и указ о забрани рада Комунистичке партије.
(Независне)
