Догодило се на данашњи дан, 22. април
Данас је субота, 22. април, 112. дан 2023. До краја године има 253 дана.
1451. - Рођена шпанска краљица Исабела Прва Католичка, краљица Кастиље од 1474, чијом су удајом 1479. за Фернанда Другог спојени Кастиља са Арагоном и створена Шпанија. Настојећи да ојачају Римокатоличку цркву и монархију, 1480. утемељили су злогласни суд инквизиције, а 1492. протјерали су Јевреје из Шпаније. Борбе са Маварима побједоносно су окончали 1492, протјеравши их из јужне шпанске покрајине Гранаде. Исте године опремили су експедицију шпанског морепловца италијанског поријекла Кристофора Колумба, који је открио Америку, а 1503. су од Француске преотели Напуљску краљевину.
1529. - У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португалија одредиле границе интересних зона у Тихом океану.
1724. - Рођен њемачки филозоф Имануел Кант, професор Универзитета у Кенигсбергу, родоначелник њемачке класичне филозофије, чије учење има три суштинска обиљежја: коперникански обрат, критицизам и примат практичног над теоријским умом. У знаку првог пошао је од претпоставке да се предмети морају управљати према сазнању, а не обрнуто, односно да су људске сазнајне моћи независне од искуства и да је човјек законодавац природе. Под другим је подразумијевао неопходност трансценденталног испитивања људских моћи у знаку питања "шта /као човјек/ могу да знам?" и "шта /као умно биће/ треба да чиним?". Примат практичног ума извео је из немогућности да се закони слободе изведу из нужности, односно из закона природе, или ум из чулности и разума. Поставио је и хипотезу о природном постанку Земље и небеских тијела - Кантова космогонијска хипотеза. Дјела: "Критика чистог ума", "Критика практичног ума", "Критика расудне снаге", "Општа историја природе и теорије неба".
1766. - Рођена француска списатељица Ана Лујза Жермен Некер, бароница од Стал-Холштајна, позната као Мадам де Стал, чија је књига "О Њемачкој" знатно утицала на развој романтизма. Њен салон у Паризу био је једно од најважнијих стјецишта интелектуалаца крајем 18. вијека. Као противник француског цара Наполеона Првог емигрирала је из Француске и потом је живјела у Њемачкој, Италији, Русији и Шведској. Остала дјела: романи "Делфина", "Корина".
1822. - Турска флота заузела грчко острво Хиос и масакрирала хришћанско становништво.
1838. - Британски брод "Сиријус" први прешао Атлантски океан, користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало је 18 дана и десет часова.
1870. - Рођен Владимир Иљич Уљанов - Лењин, предводник Октобарске револуције у Русији 1917, први совјетски лидер, властодржац и творац система који је омогућио деценије терора познате као "стаљинизам". Као заклети непријатељ демократије успоставио је ауторитарне односе у бољшевичкој партији и "диктатуру пролетаријата" у друштву. Дјела: "Шта су 'пријатељи народа' и како се они боре против социјалдемократа?", "Развитак капитализма у Русији", "Задаци руских социјалдемократа", "Шта да се ради?", "Корак напријед, два корака назад", "Двије тактике социјалдемократије у демократској револуцији", "Аграрни програм руске социјалдемократске радничке партије", "Материјализам и емпириокритицизам", "Социјализам и рат" /с Григоријем Зиновјевом/, "Империјализам као највиши стадијум капитализма", "Априлске тезе", "Држава и револуција", "Пролетерска револуција и ренегат Кауцки", "Дјечија болест 'љевичарства' у комунизму".
1876. - Рођен аустријски љекар Роберт Барањи, добитник Нобелове награде за медицину 1914. Расвијетлио је функцију вестибуларног апарата - органа који регулише равнотежу људског тијела и тонус мишића. Допринио је и бољем упознавању функције малог мозга и лијечењу неких обољења тог дијела мозга.
1889. - Влада САД територију Оклахоме, отету од Индијанаца, прогласила отвореном за бијеле насељенике и већ првог дана у њу је нагрнуло најмање 50.000 људи.
1892. - Умро француски композитор шпанског поријекла Едуар Лало, који је компоновао емотивна дјела, у романтичарском маниру. Дјела: опера "Краљ од Иса", "Шпанска симфонија" за виолину и оркестар, "Концерт за виолончело и оркестар у де-дуру".
1904. - Рођен амерички атомски физичар Роберт Опенхајмер, који је у Другом свјетском рату руководио израдом прве атомске бомбе. На позив Министарства рата САД 1942. напустио је Универзитет и до 1945. водио је лабораторију за израду бомбе у Лос Аламосу. Од 1953. био је под сумњом да одржава везе с комунистима и забрањен му је рад у атомским програмима, јер се противио изради хидрогенске бомбе и залагао за мирнодопско коришћење нуклеарне енергије. Рехабилитован је 1963.
1915. - Њемачка војска у Првом свјетском рату на Западном фронту код Ипра први пут употријебила бојни отров.
1916. - Рођен амерички виолиниста јеврејског поријекла Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста 20. вијека. Почео је да свира у петој години и свјетску каријеру је направио већ као "чудо од дјетета" - његову интерпретацију "Виолинског концерта" Феликса Менделсона, којом се у седмој години представио публици на концерту у Сан Франциску, музичка критика је оцијенила као сензационалну. Основао је 1963. "Школу Јехудија Мењухина" за музички надарену дјецу.
1933. - Умро енглески инжењер Фредерик Хенри Ројс, који је с Чарлсом Ролсом 1906. основао аутомобилску компанију "Ролс-Ројс", чија су возила ненадмашна по луксузу и квалитету. "Ролс-Ројс" производи и авионске моторе.
1941. - Њемачки командант генерал Хелмут Форстер у Другом свјетском рату саопштио да је преузео окупациону управу у Србији.
1944. - Диверзантска група Деветог корпуса југословенске армије у Другом свјетском рату минирала њемачки официрски дом у Трсту. Од експлозије је погинуло око 150, а рањено око 200 њемачких официра и подофицира. За одмазду нацисти су на том мјесту убили 51 таоца.
1944. - На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом свјетском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила Народноослободилачке војске Југославије, која је располагала са 16 борбених авиона "спитфајер".
1945. - Око 600 преживјелих заточеника у злогласном усташком логору "Јасеновац" покушало у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе, али је у томе успјело само 60 њих. У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату, од љета 1941. до 30. априла 1945, усташе су убиле најмање 700.000 Срба, Јевреја и Рома.
1969. - Британац Робин Нокс-Џонстон послије 312 дана од испловљавања из луке Фалмут окончао прво путовање око свијета једрилицом с једним чланом посаде.
1992. - Од експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
1994. - Умро некадашњи амерички предсједник Ричард Милхаус Никсон, једини шеф државе у историји САД који је поднио оставку под пријетњом смјењивања поступком импичмента. Предсједник САД је постао 1969. и поново је изабран 1972, али није окончао четворогодишњи мандат, јер се 1974. повукао због афере "Вотергејт". Приморан је да одступи с функције кад је доказано да је уочи предсједничких избора 1971. као кандидат Републиканске странке наредио шпијунирање супарничке Демократске странке. Наслиједио га је потпредсједник Џералд Форд, који му је дао пун опроштај. Никсон је потпредсједник САД био од 1953. до 1960, кад је на предсједничким изборима изгубио од Џона Кенедија. Нормализовао је 1972. односе с Кином послије тајне дипломатије специјалног савјетника Хенрија Кисинџера.
1995. - Армија Руанде под доминацијом племена Тутси отворила ватру на припаднике ривалског племена Хуту у избјегличком логору Кибехо и убила око 2.000 људи.
1997. - Перуанска војска продрла у резиденцију јапанског амбасадора у Лими, ослободивши 70 талаца које су четири мјесеца држали герилци љевичарског покрета "Тупак Амару". У току акције погинули су један талац, тројица војника и свих 14 герилаца.
1999. - Приликом напада на цивилне циљеве на подручју Врања авијација НАТО пакта усмртила седамнаестогодишњег Далибора Тасића из Содерца, села у близини тог града на југу Србије.
1999. - Авиони НАТО са три пројектила разорили испражњену резиденцију предсједника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића у београдском насељу Дедиње. Велељепну вилу у Румунској 15 /послије Другог свјетског рата улица је преименована у Ужичку/ изградио је 1933. власник неколико рудника - инжењер Александар Ацовић.
2004. - За вријеме несреће на жељезничкој станици у Сјеверној Кореји погинуло 150 путника, док је више од 1.000 повријеђено. Узрок несреће био је експлозив, натоварен у вагонима.
2007. - У пожару у Дому за незбринуту дјецу "Бјелаве" у Сарајеву изгорјело пет беба, док је 20 дјеце повријеђено.
2011. - У сукобима хришћана и муслимана у сјеверном, муслиманском дијелу Нигерије, погинуло 246 особа, послије избора на којима је за предсједника државе изабран хришћанин Гудлак Џонатан.
(Независне)
1451. - Рођена шпанска краљица Исабела Прва Католичка, краљица Кастиље од 1474, чијом су удајом 1479. за Фернанда Другог спојени Кастиља са Арагоном и створена Шпанија. Настојећи да ојачају Римокатоличку цркву и монархију, 1480. утемељили су злогласни суд инквизиције, а 1492. протјерали су Јевреје из Шпаније. Борбе са Маварима побједоносно су окончали 1492, протјеравши их из јужне шпанске покрајине Гранаде. Исте године опремили су експедицију шпанског морепловца италијанског поријекла Кристофора Колумба, који је открио Америку, а 1503. су од Француске преотели Напуљску краљевину.
1529. - У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португалија одредиле границе интересних зона у Тихом океану.
1724. - Рођен њемачки филозоф Имануел Кант, професор Универзитета у Кенигсбергу, родоначелник њемачке класичне филозофије, чије учење има три суштинска обиљежја: коперникански обрат, критицизам и примат практичног над теоријским умом. У знаку првог пошао је од претпоставке да се предмети морају управљати према сазнању, а не обрнуто, односно да су људске сазнајне моћи независне од искуства и да је човјек законодавац природе. Под другим је подразумијевао неопходност трансценденталног испитивања људских моћи у знаку питања "шта /као човјек/ могу да знам?" и "шта /као умно биће/ треба да чиним?". Примат практичног ума извео је из немогућности да се закони слободе изведу из нужности, односно из закона природе, или ум из чулности и разума. Поставио је и хипотезу о природном постанку Земље и небеских тијела - Кантова космогонијска хипотеза. Дјела: "Критика чистог ума", "Критика практичног ума", "Критика расудне снаге", "Општа историја природе и теорије неба".
1766. - Рођена француска списатељица Ана Лујза Жермен Некер, бароница од Стал-Холштајна, позната као Мадам де Стал, чија је књига "О Њемачкој" знатно утицала на развој романтизма. Њен салон у Паризу био је једно од најважнијих стјецишта интелектуалаца крајем 18. вијека. Као противник француског цара Наполеона Првог емигрирала је из Француске и потом је живјела у Њемачкој, Италији, Русији и Шведској. Остала дјела: романи "Делфина", "Корина".
1822. - Турска флота заузела грчко острво Хиос и масакрирала хришћанско становништво.
1838. - Британски брод "Сиријус" први прешао Атлантски океан, користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало је 18 дана и десет часова.
1870. - Рођен Владимир Иљич Уљанов - Лењин, предводник Октобарске револуције у Русији 1917, први совјетски лидер, властодржац и творац система који је омогућио деценије терора познате као "стаљинизам". Као заклети непријатељ демократије успоставио је ауторитарне односе у бољшевичкој партији и "диктатуру пролетаријата" у друштву. Дјела: "Шта су 'пријатељи народа' и како се они боре против социјалдемократа?", "Развитак капитализма у Русији", "Задаци руских социјалдемократа", "Шта да се ради?", "Корак напријед, два корака назад", "Двије тактике социјалдемократије у демократској револуцији", "Аграрни програм руске социјалдемократске радничке партије", "Материјализам и емпириокритицизам", "Социјализам и рат" /с Григоријем Зиновјевом/, "Империјализам као највиши стадијум капитализма", "Априлске тезе", "Држава и револуција", "Пролетерска револуција и ренегат Кауцки", "Дјечија болест 'љевичарства' у комунизму".
1876. - Рођен аустријски љекар Роберт Барањи, добитник Нобелове награде за медицину 1914. Расвијетлио је функцију вестибуларног апарата - органа који регулише равнотежу људског тијела и тонус мишића. Допринио је и бољем упознавању функције малог мозга и лијечењу неких обољења тог дијела мозга.
1889. - Влада САД територију Оклахоме, отету од Индијанаца, прогласила отвореном за бијеле насељенике и већ првог дана у њу је нагрнуло најмање 50.000 људи.
1892. - Умро француски композитор шпанског поријекла Едуар Лало, који је компоновао емотивна дјела, у романтичарском маниру. Дјела: опера "Краљ од Иса", "Шпанска симфонија" за виолину и оркестар, "Концерт за виолончело и оркестар у де-дуру".
1904. - Рођен амерички атомски физичар Роберт Опенхајмер, који је у Другом свјетском рату руководио израдом прве атомске бомбе. На позив Министарства рата САД 1942. напустио је Универзитет и до 1945. водио је лабораторију за израду бомбе у Лос Аламосу. Од 1953. био је под сумњом да одржава везе с комунистима и забрањен му је рад у атомским програмима, јер се противио изради хидрогенске бомбе и залагао за мирнодопско коришћење нуклеарне енергије. Рехабилитован је 1963.
1915. - Њемачка војска у Првом свјетском рату на Западном фронту код Ипра први пут употријебила бојни отров.
1916. - Рођен амерички виолиниста јеврејског поријекла Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста 20. вијека. Почео је да свира у петој години и свјетску каријеру је направио већ као "чудо од дјетета" - његову интерпретацију "Виолинског концерта" Феликса Менделсона, којом се у седмој години представио публици на концерту у Сан Франциску, музичка критика је оцијенила као сензационалну. Основао је 1963. "Школу Јехудија Мењухина" за музички надарену дјецу.
1933. - Умро енглески инжењер Фредерик Хенри Ројс, који је с Чарлсом Ролсом 1906. основао аутомобилску компанију "Ролс-Ројс", чија су возила ненадмашна по луксузу и квалитету. "Ролс-Ројс" производи и авионске моторе.
1941. - Њемачки командант генерал Хелмут Форстер у Другом свјетском рату саопштио да је преузео окупациону управу у Србији.
1944. - Диверзантска група Деветог корпуса југословенске армије у Другом свјетском рату минирала њемачки официрски дом у Трсту. Од експлозије је погинуло око 150, а рањено око 200 њемачких официра и подофицира. За одмазду нацисти су на том мјесту убили 51 таоца.
1944. - На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом свјетском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила Народноослободилачке војске Југославије, која је располагала са 16 борбених авиона "спитфајер".
1945. - Око 600 преживјелих заточеника у злогласном усташком логору "Јасеновац" покушало у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе, али је у томе успјело само 60 њих. У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату, од љета 1941. до 30. априла 1945, усташе су убиле најмање 700.000 Срба, Јевреја и Рома.
1969. - Британац Робин Нокс-Џонстон послије 312 дана од испловљавања из луке Фалмут окончао прво путовање око свијета једрилицом с једним чланом посаде.
1992. - Од експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
1994. - Умро некадашњи амерички предсједник Ричард Милхаус Никсон, једини шеф државе у историји САД који је поднио оставку под пријетњом смјењивања поступком импичмента. Предсједник САД је постао 1969. и поново је изабран 1972, али није окончао четворогодишњи мандат, јер се 1974. повукао због афере "Вотергејт". Приморан је да одступи с функције кад је доказано да је уочи предсједничких избора 1971. као кандидат Републиканске странке наредио шпијунирање супарничке Демократске странке. Наслиједио га је потпредсједник Џералд Форд, који му је дао пун опроштај. Никсон је потпредсједник САД био од 1953. до 1960, кад је на предсједничким изборима изгубио од Џона Кенедија. Нормализовао је 1972. односе с Кином послије тајне дипломатије специјалног савјетника Хенрија Кисинџера.
1995. - Армија Руанде под доминацијом племена Тутси отворила ватру на припаднике ривалског племена Хуту у избјегличком логору Кибехо и убила око 2.000 људи.
1997. - Перуанска војска продрла у резиденцију јапанског амбасадора у Лими, ослободивши 70 талаца које су четири мјесеца држали герилци љевичарског покрета "Тупак Амару". У току акције погинули су један талац, тројица војника и свих 14 герилаца.
1999. - Приликом напада на цивилне циљеве на подручју Врања авијација НАТО пакта усмртила седамнаестогодишњег Далибора Тасића из Содерца, села у близини тог града на југу Србије.
1999. - Авиони НАТО са три пројектила разорили испражњену резиденцију предсједника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића у београдском насељу Дедиње. Велељепну вилу у Румунској 15 /послије Другог свјетског рата улица је преименована у Ужичку/ изградио је 1933. власник неколико рудника - инжењер Александар Ацовић.
2004. - За вријеме несреће на жељезничкој станици у Сјеверној Кореји погинуло 150 путника, док је више од 1.000 повријеђено. Узрок несреће био је експлозив, натоварен у вагонима.
2007. - У пожару у Дому за незбринуту дјецу "Бјелаве" у Сарајеву изгорјело пет беба, док је 20 дјеце повријеђено.
2011. - У сукобима хришћана и муслимана у сјеверном, муслиманском дијелу Нигерије, погинуло 246 особа, послије избора на којима је за предсједника државе изабран хришћанин Гудлак Џонатан.
(Независне)
