Догодило се на данашњи датум - 26. јул
1847. године – Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала је прва независна република на том континенту.
1856. године – У Даблину је рођен енглески драмски писац, новинар и критичар Џорџ Бернард Шо. Књижевну каријеру почео је писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним делима. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925. године. Најпознатија дела: “Кандида”, “Занат госпође Ворен”, “Мајор Барбара”, “Пигмалион”.
1858. године – Лајонел Ротшилд је постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента.
1875. године – Рођен је швајцарски психијатар Карл Густав Јунг, оснивач “аналитичке” или “комплексне” психологије, у којој се разликују два слоја подсвесног индивидуално и колективно. Најзначајнија дела: “Психолошки типови”, “Психологија и религија”, “Симбилика духа”, “Студија о архетиповима”.
1894. године – Рођен је енглески писац Олдос Хаксли један од најистакнутијих европских есејиста 20. века. Његови “романи идеја” засновани су на есејистичким моделима расправа и сукоба начела. Најпознатија дела: “Контрапункт живота”, “Врли нови свет”, “Слепи у Гази”.
1908. године – Рођен је чилеански државник Салвадор Аљенде Госенс, оснивач Социјалистичке партије и први марксиста председник Чилеа (1970). Убијен је у удару војне хунте под вођством генерала Аугуста Пиночеа 11. септембра 1973. године.
1909. године – Покушај шпанске владе да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео је до устанка у Барселони, који је крваво угушен (“Крвава каталонска недеља”).
1928. године – Рођен је амерички филмски режисер Стенли Кјубрик који се прославио филмовима различитих жанрова – “2001 Одисеја у свемиру”, “Паклена поморанџа”, “Др Стрејнџлав” и “Лолита”.
1941. године – Председник САД Френклин Делано Рузвелт замрзнуо је сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.
1943. године – Рођен је британски музичар Мик Џегер оснивач и певач рок групе “Ролинг стоунс”.
1945. године – На парламентарним изборима у Великој Британији победили су лабуристи и њихов лидер Клемент Атли заменио је на месту премијера Винстона Черчила.
1950. године – Амерички војници, током Корејског рата, починили су масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри.
1952. године – Умрла је Ева Перон (33), популарна супруга председника Аргентине, Хуана Перона.
1953. године – Нападом герилаца на касарну Монкада у граду Сантјагуо де Куба, Фидел Кастро је почео борбу против режима диктатора Фулхенсија Батисте.
1956. године – Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао је Суецки канал, који је био под контролом англо-француске комапније.
1963. године – Од земљотреса у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло је више од хиљаду људи, а град је разрушен.
1965. године – Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла су независност.
1974. године – Константин Караманлис, нови грчки премијер, формирао је прву цивилну владу, након седмогодишњег војног режима у Грчкој.
1984. године – Умро је амерички статистичар Џорџ Хорас Галуп, директор и оснивач (1935) “Галуповог института” за испитивање јавног мњења.
1995. године – Перу и Еквадор су се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 квадратних километара у пограничном амазонском подручју, окончавши међусобни једномесечни рат.
2001. године – Међународни суд за ратне злочине у Хагу отпечатио је оптужницу против генерала Хрватске војске у пензији Анте Готовине, издату због злочина над Србима за време и после операције “Олуја” 1995. године у Крајини, у Хрватској. Готовина је ухапшен крајем 2005. године у Шпанији и изручен Трибуналу, где је 2011. осуђен на 24 године затвора, али је одлуком Апелационог већа ослобођен кривице и пуштен на слободу.
2002. године – Умро је Бади Бејкер (Баддy Бакер), амерички композитор који је компоновао музику за преко 200 филмова Волта Дизнија.
2003. године – Умро је британски редитељ Џон Шлезингер. Његов филм “Поноћни каубој” награђен је Оскаром, а снимио је и филмове “Дарлинг”, “Лажов Били”, “Далеко од разуздане гомиле” и “Маратонац”.
Едукација
1856. године – У Даблину је рођен енглески драмски писац, новинар и критичар Џорџ Бернард Шо. Књижевну каријеру почео је писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним делима. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925. године. Најпознатија дела: “Кандида”, “Занат госпође Ворен”, “Мајор Барбара”, “Пигмалион”.
1858. године – Лајонел Ротшилд је постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента.
1875. године – Рођен је швајцарски психијатар Карл Густав Јунг, оснивач “аналитичке” или “комплексне” психологије, у којој се разликују два слоја подсвесног индивидуално и колективно. Најзначајнија дела: “Психолошки типови”, “Психологија и религија”, “Симбилика духа”, “Студија о архетиповима”.
1894. године – Рођен је енглески писац Олдос Хаксли један од најистакнутијих европских есејиста 20. века. Његови “романи идеја” засновани су на есејистичким моделима расправа и сукоба начела. Најпознатија дела: “Контрапункт живота”, “Врли нови свет”, “Слепи у Гази”.
1908. године – Рођен је чилеански државник Салвадор Аљенде Госенс, оснивач Социјалистичке партије и први марксиста председник Чилеа (1970). Убијен је у удару војне хунте под вођством генерала Аугуста Пиночеа 11. септембра 1973. године.
1909. године – Покушај шпанске владе да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео је до устанка у Барселони, који је крваво угушен (“Крвава каталонска недеља”).
1928. године – Рођен је амерички филмски режисер Стенли Кјубрик који се прославио филмовима различитих жанрова – “2001 Одисеја у свемиру”, “Паклена поморанџа”, “Др Стрејнџлав” и “Лолита”.
1941. године – Председник САД Френклин Делано Рузвелт замрзнуо је сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.
1943. године – Рођен је британски музичар Мик Џегер оснивач и певач рок групе “Ролинг стоунс”.
1945. године – На парламентарним изборима у Великој Британији победили су лабуристи и њихов лидер Клемент Атли заменио је на месту премијера Винстона Черчила.
1950. године – Амерички војници, током Корејског рата, починили су масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри.
1952. године – Умрла је Ева Перон (33), популарна супруга председника Аргентине, Хуана Перона.
1953. године – Нападом герилаца на касарну Монкада у граду Сантјагуо де Куба, Фидел Кастро је почео борбу против режима диктатора Фулхенсија Батисте.
1956. године – Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао је Суецки канал, који је био под контролом англо-француске комапније.
1963. године – Од земљотреса у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло је више од хиљаду људи, а град је разрушен.
1965. године – Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла су независност.
1974. године – Константин Караманлис, нови грчки премијер, формирао је прву цивилну владу, након седмогодишњег војног режима у Грчкој.
1984. године – Умро је амерички статистичар Џорџ Хорас Галуп, директор и оснивач (1935) “Галуповог института” за испитивање јавног мњења.
1995. године – Перу и Еквадор су се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 квадратних километара у пограничном амазонском подручју, окончавши међусобни једномесечни рат.
2001. године – Међународни суд за ратне злочине у Хагу отпечатио је оптужницу против генерала Хрватске војске у пензији Анте Готовине, издату због злочина над Србима за време и после операције “Олуја” 1995. године у Крајини, у Хрватској. Готовина је ухапшен крајем 2005. године у Шпанији и изручен Трибуналу, где је 2011. осуђен на 24 године затвора, али је одлуком Апелационог већа ослобођен кривице и пуштен на слободу.
2002. године – Умро је Бади Бејкер (Баддy Бакер), амерички композитор који је компоновао музику за преко 200 филмова Волта Дизнија.
2003. године – Умро је британски редитељ Џон Шлезингер. Његов филм “Поноћни каубој” награђен је Оскаром, а снимио је и филмове “Дарлинг”, “Лажов Били”, “Далеко од разуздане гомиле” и “Маратонац”.
Едукација
