ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 6.7.
1189 . године – Умро је енглески краљ Хенри ИИ Плантагенет, оснивач династије Плантагенета, који је током владавине започете 1154. године ограничио улогу Цркве у сфери судства и ојачао власт круне.
1415 . године – У Констанцу, Немачка, на ломачи је спаљен Јан Хус, чешки верски реформатор, проповедник и национални радник. Извршио је реформу чешког језика и правописа. Био је ректор Универзитета у Прагу и борац против немачког утицаја у Чешкој. Строго је осуђивао злоупотребе унутар високе римокатоличке хијерархије. У борби за реформу цркве стекао је мноштво присталица, укључујући чешког краља Вацлава ИВ. Папа га је осудио као јеретика 1410. године.
1533 . године – Умро је италијански писац Лодовико Ариосто, чији је витешки еп “Бесни Орландо”, с мотивом љубавног лудила јунака Орланда из доба Карла Великог, класично дело италијанске ренесансне књижевности. Еп о Роланду (Орланду) вековима раније био је неизбежна тема средњовековне епске књижевности. Остала дела: комедије “Негромант”, “Касарија”, лирске песме, сатире.
1535 . године – Погубљен је енглески писац и државник Томас Мор, писац социјалних, историјских и теолошких списа. Од 1529. до 1532. године био је лорд-канцелар краља Хенрија ВИИИ, али је 1535. године због одбацивања црквене реформације и одбијања да призна краља за поглавара новоустановљене Англиканске цркве, осуђен на смрт и погубљен. У политичко-филозофском спису “Утопија”, објављеном на латинском 1516. године приказао је беду Енглеске, отимање земље од сељака од стране велепоседника односно рани капитализам. Томе насупрот, насликао је замишљено острво “Утопију”, ослобођено приватне својине, као идеалну социјалну државу са савршеним друштвеним и политичким системом. Термин – Утопија постао је тако одредница за неостварљиво.
1600 . године – Михаило Храбри, кнез Влашке, успео ја да уједини под својом влашћу покрајине Влашку, Трансилванију (Ердељ) и Молдавију први пут у историји. Коначно те територије су уједињене у савременој Румунији после Првог светског рата.
1796 . године – Рођен је руски цар Николај И Павлович Романов. Владао је од 1825. до смрти 1855. године. Угушио је 1825. устанак декабриста (про либерална побуна петроградских пукова, под утицајем модерних интелектуалних стремљења) а 1831. године устанак у Пољској. Био је изразито реакционарно орјентисан, током његове владавине сумњичени су многи руски писци, попут Пушкина, Љермонтова, Белинског, Шевченка. У договору с Аустријом, угушио је 1849. године револуцију у Мађарској. Русију је, углавном на рачун Турске, проширио, припојивши Јерменију, Закавказје, источне обале Црног мора и ушће Дунава, али је изгубио Кримски рат. Тај рат вођен од 1853. против Турске, којој су се придружиле Француска, Британија и Сардинија (Пијемонт), окончан је годину дана после његове смрти Париским миром. Русија је изгубила право да држи флоту у Црном мору и подиже тврђаве на његовим обалама, као и део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама (Влашка и Молдавија).
1809 . године – Французи су ухапсили папу Пија ВИИ, који је екскомуницирао из римокатоличке цркве француског цара Наполеона И.
1827 . године – Русија, Британија и Француска у Лондону су потписале споразум о подршци борби Грка за самосталност. Тада је договорено да се изврши притисак на Турску да пристане на мир с грчким устаницима.
1832 . године – Рођен је аустријски надвојвода Фердинанд Максимилијан И Јозеф Хабзбург, којег је 1864. године за цара Мексика наметнуо француски цар Наполеон ИИИ. Намера је била да преко њега оствари утицај Француске у тој земљи. Мексички републиканци потукли су интервенционистичке трупе и 1867. стрељали су Максимилијана И, а за председника Мексика поново је изабран Пабло Хуарес, назван “Вашингтон Мексика”, који је у време француске интервенције од 1861. до 1867. године предводио мексички народ у борби за независност земље.
1885 . године – Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, убризгавши је деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса, којег је ујео бесан пас.
1893 . године – Умро је француски писац Анри Рене Албер Ги де Мопасан, један од најизразитијих представника европског натурализма. Написао је око 300 приповетки и шест романа, писао је и позоришне комаде, путне белешке, песме. Тумачио је људске карактере, психолошке типове, неретко уз дозу цинизма. Најпознатија дела: романи “Један живот”, “Нова бања”, “Пјер и Жан”, приповетке “Страсти”, “Наличја”, “Замке”, “У рату”, “Водом”.
1908 . године – У Турској је избила Младотурска револуција под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владом султана Абдула Хамида ИИ, који су као циљ означили успостављање уставног режима. Под притиском устаника, султан је пристао на реформу поретка на основу устава из 1876. године када је уведена нека врста врло ограниченог парламентаризма. Пошто је 1909. године покушао повратак на старо Абдул Хамид је збачен. Младотурци су пре доласка на власт сељацима обећали државну, део спахијске земље, укидање десетка и откупног система, а нетурским нацијама широку националну и културну аутономију, што нису испунили. Сељаци су остали без земље, а однос према немуслиманима није се поправио. Шта више, Младотурци су, под утицајем актуелних тенденција у Европи, били изразито националистички орјентисани, па је положај мањинских група постао још гори. Стари Панисламизам замењен је тада Пантуранизмом, чију ће коначну победу остварити Ататурк.
1919 . године – Британски дирижабл “Р-34” спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку, поставши први ваздухоплов који је прелетео Атлантски океан.
1923 . године – Званично је проглашено оснивање Савеза Совјетских Социјалистичких Република, на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922. године.
1928 . године – У Њујорку је одржана премијера филма “Светла Њујорка”, првог звучног филма у историји кинематографије.
1935 . године – Рођен је тибетански верски вођа Далај Лама, добитник Нобелове награде за мир 1989. године.
1937 . године – Погинуо је Благоје Паровић “Шмит”, политички комесар 13. интернационалне (француске) бригаде и један од истакнутих руководилаца КПЈ. Паровић је погинуо у бици код Брунете у Шпанском грађанском рату.
1944 . године – У пожару који је у главној шатри циркуса “Ринглинг Бротхерс анд Барнум & Баилеy” изазвао невешти гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату погинуло је 167 људи.
1945 . године – Никарагва је постала прва држава која је формално прихватила Повељу УН.
1962 . године – Умро је амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949. године. Приказивао је друштвену историју америчког Југа, дегенерацију и пропадање староседелачке господствености као и суровост и безобзирност дошљака. Био је хроничар пропадања, порочности, изопачености и свирепости. Најпознатија дела: романи “Сарторис”, “Бука и бес”, “Светлост у августу”, “Комарци”, “Медвед”, “Коњички гамбит”, “Уљез у прашину”, “Дивље палме”, “Војникова плата”, “Старац”, “Господска кућа”, “Реквијем за искушеницу”, “Лупежи”, “Уточиште”, приповетке “Светилиште”, “Непобеђени”.
1964 . године – Британски протекторат у Африци Њасаленд постао је под називом Малави независна држава у оквиру Британског комонвелта. До тада он је био саставни део Федерације Родезија и Њаса.
1967 . године – У Нигерији је букнуо грађански рат, окончан у јануару 1970. године поразом оружаних снага Биафре која је покушала да се отцепи. Биафра , југоисточни део Нигерије, након проналаска значајних количина нафте на њеној територији одлучила да се одвоји од Нигерије.
1971 . године – Умро је амерички музичар афричког порекла Луј “Сачмо” Армстронг, највећи трубач у историји џеза. Током каријере дуге више од пола века прославио се и као певач непоновљивог храпавог и топлог гласа, а многобројне турнеје широм света, укључујући Београд, донеле су му незваничну титулу “амбасадора добре воље”. Снимио је и више филмова у којима је такође исказао раскошни таленат изузетног забављача.
1986 . године – Двојица Аустралијанца су као први Западњаци обешени у Малезији, на основу драконског закона те земље о трговини дрогом, под оптужбом да су шверцовали дрогу.
1988 . године – У најгорој несрећи од почетка експлоатације нафте на мору, у експлозији нафтне платформе “Пајпер Алфа” у британском сектору Северног мора, погинуло је 167 особа.
1989 . године – Умро је мађарски државник Јанош Кадар, комунистички лидер Мађарске од 1956. до 1988. године. У Другом светском рату је као секретар Централног комитета Комунистичке партије Мађарске учествовао у организовању слабашног покрета отпора снагама нацистичке Немачке. Током владавине Маћаша Ракошија постављен је за министра унутрашњих послова, али је ухапшен 1951. године , у време чистки у политичком врху поводом резолуције Информбироа 1948. и оптужби против КПЈ, након чега је у заточеништву провео непуне три године. После побуне против Ракошијевог режима 1956. године и интервенције совјетских трупа, враћен је у политички врх и заслужан је за поступно извлачење Мађарске из велике друштвене кризе.
2000. године – Умро је југословенски политичар Лазар Колишевски, први Председник владе у историји Македоније и такође први председник СФРЈ после смрти Јосипа Броза маја 1980. године.
2005 . године – Умро је француски књижевник и нобеловац Клод Симон, који се на књижевној сцени прочуо 1960-их као један од твораца “новог романа”, литерарног стила карактеристичног по бројним унутрашњим монолозима и изостанаку знакова интерпункције. Најпознатија дела: “Трава”, “Фландријски пут”, “Палата”, “Историја”, “Ветар”, “Триптих”, “Акација”.
2008 . године – Умрла је Олга Бручи, првакиња Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Дипломирала је 1951. године на Музичкој академију у Београду у класи професора Николе Цвејића. Доцније је соло певање усавршавала у Новом Саду и Бечу, код Тодора Дињашког и Марије Герхард. Упамћена је по улогама Ђилде (у опери Риголето), Лучије (Лучија од Памермура), Виолете (Травијата), Леоноре (Трубадур), Неде (Пајаци), Абигаиле (Набуко) и Дона Елвире (Дон Жуан). Добитница је Ордена рада са сребрним венцем и Награде града Новог Сада (Октобарске).
2009 . године – Умро је Роберт Макнамара, архитекта вијетнамског рата, бивши амерички државни секретар за одбрану. Макнамара је више него било ко други, изузев можда председника САД Линдона Џонсона, био симбол америчке интервенције у Вијетнаму, поједини критичари су тај рат чак називали “Макнамариним ратом”. Доцније је извесно време био председник Светске банке.
2009 . године – Амерички председник Барак Обама и руски председник Дмитриј Медведев потписали су у Москви документ под називом “Заједнички меморандум о разумевању о будућем смањењу стратешког наоружања”. Документом се предвиђа смањење на 1.500 до 1.675 нуклеарних бојевих глава са сваке стране а договорени ниво треба да буде постигнут у року од седам година од потписивања споразума.
1415 . године – У Констанцу, Немачка, на ломачи је спаљен Јан Хус, чешки верски реформатор, проповедник и национални радник. Извршио је реформу чешког језика и правописа. Био је ректор Универзитета у Прагу и борац против немачког утицаја у Чешкој. Строго је осуђивао злоупотребе унутар високе римокатоличке хијерархије. У борби за реформу цркве стекао је мноштво присталица, укључујући чешког краља Вацлава ИВ. Папа га је осудио као јеретика 1410. године.
1533 . године – Умро је италијански писац Лодовико Ариосто, чији је витешки еп “Бесни Орландо”, с мотивом љубавног лудила јунака Орланда из доба Карла Великог, класично дело италијанске ренесансне књижевности. Еп о Роланду (Орланду) вековима раније био је неизбежна тема средњовековне епске књижевности. Остала дела: комедије “Негромант”, “Касарија”, лирске песме, сатире.
1535 . године – Погубљен је енглески писац и државник Томас Мор, писац социјалних, историјских и теолошких списа. Од 1529. до 1532. године био је лорд-канцелар краља Хенрија ВИИИ, али је 1535. године због одбацивања црквене реформације и одбијања да призна краља за поглавара новоустановљене Англиканске цркве, осуђен на смрт и погубљен. У политичко-филозофском спису “Утопија”, објављеном на латинском 1516. године приказао је беду Енглеске, отимање земље од сељака од стране велепоседника односно рани капитализам. Томе насупрот, насликао је замишљено острво “Утопију”, ослобођено приватне својине, као идеалну социјалну државу са савршеним друштвеним и политичким системом. Термин – Утопија постао је тако одредница за неостварљиво.
1600 . године – Михаило Храбри, кнез Влашке, успео ја да уједини под својом влашћу покрајине Влашку, Трансилванију (Ердељ) и Молдавију први пут у историји. Коначно те територије су уједињене у савременој Румунији после Првог светског рата.
1796 . године – Рођен је руски цар Николај И Павлович Романов. Владао је од 1825. до смрти 1855. године. Угушио је 1825. устанак декабриста (про либерална побуна петроградских пукова, под утицајем модерних интелектуалних стремљења) а 1831. године устанак у Пољској. Био је изразито реакционарно орјентисан, током његове владавине сумњичени су многи руски писци, попут Пушкина, Љермонтова, Белинског, Шевченка. У договору с Аустријом, угушио је 1849. године револуцију у Мађарској. Русију је, углавном на рачун Турске, проширио, припојивши Јерменију, Закавказје, источне обале Црног мора и ушће Дунава, али је изгубио Кримски рат. Тај рат вођен од 1853. против Турске, којој су се придружиле Француска, Британија и Сардинија (Пијемонт), окончан је годину дана после његове смрти Париским миром. Русија је изгубила право да држи флоту у Црном мору и подиже тврђаве на његовим обалама, као и део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама (Влашка и Молдавија).
1809 . године – Французи су ухапсили папу Пија ВИИ, који је екскомуницирао из римокатоличке цркве француског цара Наполеона И.
1827 . године – Русија, Британија и Француска у Лондону су потписале споразум о подршци борби Грка за самосталност. Тада је договорено да се изврши притисак на Турску да пристане на мир с грчким устаницима.
1832 . године – Рођен је аустријски надвојвода Фердинанд Максимилијан И Јозеф Хабзбург, којег је 1864. године за цара Мексика наметнуо француски цар Наполеон ИИИ. Намера је била да преко њега оствари утицај Француске у тој земљи. Мексички републиканци потукли су интервенционистичке трупе и 1867. стрељали су Максимилијана И, а за председника Мексика поново је изабран Пабло Хуарес, назван “Вашингтон Мексика”, који је у време француске интервенције од 1861. до 1867. године предводио мексички народ у борби за независност земље.
1885 . године – Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, убризгавши је деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса, којег је ујео бесан пас.
1893 . године – Умро је француски писац Анри Рене Албер Ги де Мопасан, један од најизразитијих представника европског натурализма. Написао је око 300 приповетки и шест романа, писао је и позоришне комаде, путне белешке, песме. Тумачио је људске карактере, психолошке типове, неретко уз дозу цинизма. Најпознатија дела: романи “Један живот”, “Нова бања”, “Пјер и Жан”, приповетке “Страсти”, “Наличја”, “Замке”, “У рату”, “Водом”.
1908 . године – У Турској је избила Младотурска револуција под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владом султана Абдула Хамида ИИ, који су као циљ означили успостављање уставног режима. Под притиском устаника, султан је пристао на реформу поретка на основу устава из 1876. године када је уведена нека врста врло ограниченог парламентаризма. Пошто је 1909. године покушао повратак на старо Абдул Хамид је збачен. Младотурци су пре доласка на власт сељацима обећали државну, део спахијске земље, укидање десетка и откупног система, а нетурским нацијама широку националну и културну аутономију, што нису испунили. Сељаци су остали без земље, а однос према немуслиманима није се поправио. Шта више, Младотурци су, под утицајем актуелних тенденција у Европи, били изразито националистички орјентисани, па је положај мањинских група постао још гори. Стари Панисламизам замењен је тада Пантуранизмом, чију ће коначну победу остварити Ататурк.
1919 . године – Британски дирижабл “Р-34” спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку, поставши први ваздухоплов који је прелетео Атлантски океан.
1923 . године – Званично је проглашено оснивање Савеза Совјетских Социјалистичких Република, на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922. године.
1928 . године – У Њујорку је одржана премијера филма “Светла Њујорка”, првог звучног филма у историји кинематографије.
1935 . године – Рођен је тибетански верски вођа Далај Лама, добитник Нобелове награде за мир 1989. године.
1937 . године – Погинуо је Благоје Паровић “Шмит”, политички комесар 13. интернационалне (француске) бригаде и један од истакнутих руководилаца КПЈ. Паровић је погинуо у бици код Брунете у Шпанском грађанском рату.
1944 . године – У пожару који је у главној шатри циркуса “Ринглинг Бротхерс анд Барнум & Баилеy” изазвао невешти гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату погинуло је 167 људи.
1945 . године – Никарагва је постала прва држава која је формално прихватила Повељу УН.
1962 . године – Умро је амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949. године. Приказивао је друштвену историју америчког Југа, дегенерацију и пропадање староседелачке господствености као и суровост и безобзирност дошљака. Био је хроничар пропадања, порочности, изопачености и свирепости. Најпознатија дела: романи “Сарторис”, “Бука и бес”, “Светлост у августу”, “Комарци”, “Медвед”, “Коњички гамбит”, “Уљез у прашину”, “Дивље палме”, “Војникова плата”, “Старац”, “Господска кућа”, “Реквијем за искушеницу”, “Лупежи”, “Уточиште”, приповетке “Светилиште”, “Непобеђени”.
1964 . године – Британски протекторат у Африци Њасаленд постао је под називом Малави независна држава у оквиру Британског комонвелта. До тада он је био саставни део Федерације Родезија и Њаса.
1967 . године – У Нигерији је букнуо грађански рат, окончан у јануару 1970. године поразом оружаних снага Биафре која је покушала да се отцепи. Биафра , југоисточни део Нигерије, након проналаска значајних количина нафте на њеној територији одлучила да се одвоји од Нигерије.
1971 . године – Умро је амерички музичар афричког порекла Луј “Сачмо” Армстронг, највећи трубач у историји џеза. Током каријере дуге више од пола века прославио се и као певач непоновљивог храпавог и топлог гласа, а многобројне турнеје широм света, укључујући Београд, донеле су му незваничну титулу “амбасадора добре воље”. Снимио је и више филмова у којима је такође исказао раскошни таленат изузетног забављача.
1986 . године – Двојица Аустралијанца су као први Западњаци обешени у Малезији, на основу драконског закона те земље о трговини дрогом, под оптужбом да су шверцовали дрогу.
1988 . године – У најгорој несрећи од почетка експлоатације нафте на мору, у експлозији нафтне платформе “Пајпер Алфа” у британском сектору Северног мора, погинуло је 167 особа.
1989 . године – Умро је мађарски државник Јанош Кадар, комунистички лидер Мађарске од 1956. до 1988. године. У Другом светском рату је као секретар Централног комитета Комунистичке партије Мађарске учествовао у организовању слабашног покрета отпора снагама нацистичке Немачке. Током владавине Маћаша Ракошија постављен је за министра унутрашњих послова, али је ухапшен 1951. године , у време чистки у политичком врху поводом резолуције Информбироа 1948. и оптужби против КПЈ, након чега је у заточеништву провео непуне три године. После побуне против Ракошијевог режима 1956. године и интервенције совјетских трупа, враћен је у политички врх и заслужан је за поступно извлачење Мађарске из велике друштвене кризе.
2000. године – Умро је југословенски политичар Лазар Колишевски, први Председник владе у историји Македоније и такође први председник СФРЈ после смрти Јосипа Броза маја 1980. године.
2005 . године – Умро је француски књижевник и нобеловац Клод Симон, који се на књижевној сцени прочуо 1960-их као један од твораца “новог романа”, литерарног стила карактеристичног по бројним унутрашњим монолозима и изостанаку знакова интерпункције. Најпознатија дела: “Трава”, “Фландријски пут”, “Палата”, “Историја”, “Ветар”, “Триптих”, “Акација”.
2008 . године – Умрла је Олга Бручи, првакиња Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Дипломирала је 1951. године на Музичкој академију у Београду у класи професора Николе Цвејића. Доцније је соло певање усавршавала у Новом Саду и Бечу, код Тодора Дињашког и Марије Герхард. Упамћена је по улогама Ђилде (у опери Риголето), Лучије (Лучија од Памермура), Виолете (Травијата), Леоноре (Трубадур), Неде (Пајаци), Абигаиле (Набуко) и Дона Елвире (Дон Жуан). Добитница је Ордена рада са сребрним венцем и Награде града Новог Сада (Октобарске).
2009 . године – Умро је Роберт Макнамара, архитекта вијетнамског рата, бивши амерички државни секретар за одбрану. Макнамара је више него било ко други, изузев можда председника САД Линдона Џонсона, био симбол америчке интервенције у Вијетнаму, поједини критичари су тај рат чак називали “Макнамариним ратом”. Доцније је извесно време био председник Светске банке.
2009 . године – Амерички председник Барак Обама и руски председник Дмитриј Медведев потписали су у Москви документ под називом “Заједнички меморандум о разумевању о будућем смањењу стратешког наоружања”. Документом се предвиђа смањење на 1.500 до 1.675 нуклеарних бојевих глава са сваке стране а договорени ниво треба да буде постигнут у року од седам година од потписивања споразума.
