Тина је фантазија сваког мушкарца, божанствена, луда, шик… Овако је Мик Џегер описивао славну Тину Тарнер, краљицу рокенрола, која данас у 81. години из Швајцарске, гдје живи, најављује званични филмски опроштај од публике.

‒ Желим да кажем публици збогом и захвалим за све. И то ће бити мој крај, мој последњи опроштај ‒ преносе амерички медији изјаву Тине Тарнер, поводом вијести да ће крај каријере дуге шест деценија обиљележити документарним филмом, који је управо снимила ХБО ТВ станица, а чије је емитовање предвиђено до краја марта.
Биће то указивање велике почасти америчкој пјевачици, коју памтимо по моћном гласу, сјајним кореографијама, великим турнејама. У поменутом документарцу сазнаћемо шта је Тина Тарнер преживјела у младости на основу архивског материјала, старих снимака и њеног личног свједочења и како се борила да опстане у свијету музике, упркос мрачним стварима које је претрпјела.

Рођена је као Ана Ме Булок 26. новембра 1939. године у мјесту Натбуш, у америчкој држави Тенеси. Њена мајка била је радница у фабрици, а отац баптистички свештеник. Када је била десетогодишњакиња, њу и сестру Алену родитељи су напустили и о њима је бринула бака. Имала је само 17 година када је упознала блуз гитаристу Ајка Тарнера, који је тада наступао са групом „Краљеви ритма” и убрзо постала њихов пратећи вокал. Са пјесмом „A fool in love”, коју су снимили заједно, заузели су друго мјесто на америчкој топ листи, а Ана је промијенила име у Тина и постала симбол Ајковог бенда. Свјетску славу Ајк и она су стекли изузетно запаженим наступом на концерту „Ролинг Стоунса” 1969. године, гдје су наступили као предгрупа.

Иако је све у каријери функционисало сјајно, у приватном животу није било тако. Ајк Тарнер је био зависник од алкохола и дроге и веома склон насиљу. Често је тукао супругу, а боравци у болници, операција носа послије батина и покушај самоубиства натјерали су је да га 1976. године напусти. Позната је прича да је од Ајка побјегла са само 36 центи у џепу. Кад о томе прича прије свега говори о важности опроштаја:
‒ Најважније није оно што нам се догађа у животу већ начин на који одаберемо да одговоримо на све што нас снађе. Важан је опроштај, ослобађајући је и љековит, као и саморефлексија.

Двије године касније издала је самостални албум „Routh”, који није постигао већи успех, као ни „Love Explosion” и у очајању се готово сасвим повукла са сцене. Појављивање у емисији „Холивудске ноћи” код Оливије Њутн Џон, уз помоћ аустралијског менаџера Роџера Дејвиса, покренуло је ствари набоље. Преокрет се догодио и 1983. године, појавом албума „Let's Stay Together”, који је постигао велики успех у Европи и нашао се на шестом мјесту британске топ листе. Издавачка кућа „Капитол рекордс” тражила је одмах снимање новог албума, био је то „Private Dancer” урађен за рекордних 14 дана. Послије тога Тину Тарнер ништа није могло да заустави, добијала је награде, ишла на турнеје, сарађивала са Дејвидом Боувијем, Брајаном Адамсом, Миком Џегером, Ериком Клептоном, Еросом Рамацотијем и продала за све ове године 200 милиона албума.

‒ Прије сваког концерта молила сам се за срећу свих људи који су долазили да ме слушају. На сцени сам се осјећала као да летим. Моја рок каријера заиста је била остварење снова ‒ истиче из данашње перспективе велика пјевачица.
Стварни живот, смислен, стигао је за Тину Тарнер, америчку рок звијезду, тек послије њене 45. године. Све сумње, страхови и патње до тада превазиђени су, а она је почела да ниже велике успјехе. Да су се све коцкице сложиле говори и податак да је нешто касније упознала Ервина Баха, директора музичке куће ЕМИ, када се једно лијепо пријатељство са њим, претворило у везу, а потом и у брак, иако је он од ње био млађи 16 година. Тина Тарнер данас на уласку у девету деценију живота, коначно живи мирно, окренута је будистичкој филозофији и каже да је практикујући је успјела да превазиђе све недаће, губитак сина, рак, мождани удар. О томе је и књигу написала.

‒ Болест ми је помогла да схватим значај здравља и уживам у сваком дану као да је последњи. Сад кад сам прешла осамдесету, истрајност је и даље моја најјача предност. Открићу вам тајну. Никада се немојте жалити, без обзира на изазове које вам живот шаље. Прије много година, када сам пролазила кроз најтежа времена, неке врло мудре старије жене су ми говориле да се никада не жалим јер „жалбе бришу срећу”. Тако и јесте, жалба је губљење драгоценог времена, не рјешава ништа и само вас уруши. Било коју ситуацију можемо трансформисати тако што ћемо прво промијенити себе и отворити своја срца ‒ каже Тина Тарнер чији су незаборавни храпави глас, дивља коса, невјероватна музикалност и вулканска енергија обиљележили једно вријеме.

А годину иза нас овако коментарише:
,,На много начина, 2020. година је била година одбацивања онога што је површно како би се открила истинска стварност. Пандемија је указала на препознавање вриједности наших искустава, позитивних и негативних. У несрећи увијек постоји дјелић среће. Оптимиста сам да ћемо ми људи, а посебно млади, искористити ствари које смо научили ове године, као одскочну даску да помогнемо у лијечењу свијета“.

Агенције