Данас је Спасовдан
Српска православна црква данас обележава Вазнесење Господње – Спасовдан. У црквеном календару овај празник је обележен црвеним словом. Слави се четрдесет дана након Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог. На вечерњој служби која се служи у среду уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс.
Вазнесење
Исус Христ је, три дана након што је распет на крст и сахрањен у гробници, васкрснуо из мртвих и јавио се својим ученицима. Са њима је провео 40 дана на земљи, учећи их како да шире веру. Након тога повео их је на Маслинску гору и рекао им: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.”
Да би у томе успели, обећао им је Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери (одакле назив Спасовдан).
Подигнутих руку Христос је ученике благословио и почео се узносити на небо, остављајући их да чекају Духа Светога. Апостоли су немо гледали за њим, док није ишчезао из погледа. Тада им се обратише анђели: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја.”
Градска слава
Спасовдану су посвећени Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница, а неким градовима је то крсна слава: Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње, Чачак.
Славећи Спасовдан, Београд тиме чува спомен на тај дан 1403. године, када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу. Последња литија на Спасовдан у Београду након доласка на власт комуниста била је 1947. У летопису Вазнесенске цркве је записано да је литија била каменована од стране агилних скојеваца, а исте године је забрањена. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993, када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве.
Извор: Политика
Вазнесење
Исус Христ је, три дана након што је распет на крст и сахрањен у гробници, васкрснуо из мртвих и јавио се својим ученицима. Са њима је провео 40 дана на земљи, учећи их како да шире веру. Након тога повео их је на Маслинску гору и рекао им: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.”
Да би у томе успели, обећао им је Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери (одакле назив Спасовдан).
Подигнутих руку Христос је ученике благословио и почео се узносити на небо, остављајући их да чекају Духа Светога. Апостоли су немо гледали за њим, док није ишчезао из погледа. Тада им се обратише анђели: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја.”
Градска слава
Спасовдану су посвећени Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница, а неким градовима је то крсна слава: Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње, Чачак.
Славећи Спасовдан, Београд тиме чува спомен на тај дан 1403. године, када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу. Последња литија на Спасовдан у Београду након доласка на власт комуниста била је 1947. У летопису Вазнесенске цркве је записано да је литија била каменована од стране агилних скојеваца, а исте године је забрањена. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993, када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве.
Извор: Политика
