Цар Константин је доласком на трон добио тројицу непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију.
 
Пред окршај са Максенцијем на небу му се указао сјајан крст што је било знак побједе. Према његовом наређењу, направљен је велики крст који је ношен пред његовом војском. Борба је као што је небо и најавило, завршена његовим тријумфом.
 
Константин је одмах 313. године издао Милански едикт, којим је окончан прогон хришћана. А после побједе над Византијом, саградио је диван град на Босфору и дао му име Константинопољ.

Вјера га је стално пратила... Након што се разболио, јавили су му се апостоли Петар и Павле који су му рекли да га епископ Силвестер крсти. Послушао их је и оздравио.
 
За Константина се везује и сазивање Првог васељенског сабора у Никеји 325. године - због раздора у Цркви који је изазвала појава јеретика Арија. На Сабору је осуђена јерес, а утврђено православље.

Света Јелена борила се попут сина за вјеру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, саградила цркву Васкрсења на Голготи и бројне цркве на Светој земљи.
 
Умрла је 327. године, а цар Константин преминуо је 10 година након смрти своје мајке - у Никомидији 337. године. Сахрањен је у цркви светих апостола у Цариграду.
 
Због имена царице сматра се да је ово важан дан за све женске особе које се зову Јелена.
 
Обичаји и вјеровања
 
На данашњи дан, вјерује се, треба отићи у цркву и запалити свијећу за мученике који су свој живот дали у одбрани хришћанства. Обичај каже да се три пута умијете светом црквеном водицом, и да ћете тако очистити тијело и излијечити се од болести.
 
(Глас Српске)