Данас је Божић, најрадоснији хришћански празник
Извор: Глас Српске
Окупљени у молитви и у кругу породице, срца испуњених радошћу, православни вјерници данас, 7. јануара прослављају најрадоснији хришћански празник Божић, а служењем литургије рођење Исуса Христа обиљежава се и у храмовима широм Српске и БиХ.
Божићно јутро почиње у зору када вјерници одлазе на молитву поздрављајући се традиционалним поздравом “Мир Божји - Христос се роди” и “Ваистину се роди”. Након литургије укућани се окупе око божићне трпезе, помоле се Богу и ломе чесницу.
На дан Божића жене пеку чесницу која може бити слана или слатка у зависности од породичног насљеђа и поднебља. У чесницу се сакрије новчић, а вјерује се да онај ко пронађе новчић бива срећан цијеле године. Дешава се тако да се „случајно“ новчић нађе баш у оном комаду који ће припасти најмлађем члану породице, што бива испраћено великом радошћу.
Код Срба божићна печеница је најчешће прасе или назиме (младо свињче), а у неким крајевима је то јагње или млада овца и назива се "веселица". Печеница треба да је бијела, без биљега и тјелесног недостатка. Пече се сутрадан и на Бадње вече уноси се у кућу. Наслања се на источни зид гдје стоји до Божића када се сервира.
Након ломљења чеснице и божићног доручка, у кућу долази положајник који први честита Божић.
Божић је породични празник, па се на дан Божића не иде у госте. Изузетак је једино положајник. Положајник је обично је то дијете или особа блиска породици. Он честита Божић укућанима ријечима „Христос се роди“, а укућани одговарају „Ваистину се роди“.
Затим пали гранчицу бадњака и почиње да изговара жеље за домаћине и кућу „Колико искрица толико срећица. Колико варница толико здравља и парица...“
Према предању на Божић треба започињати послове. Неки обичаји кажу да треба радити управо онај посао који је био нарочито тежак претходне године, како би ове године лијепо текао.
Божић се прославља три дана, а претходи му Бадњи дан када ујутру у домове најстарији мушки члан домаћинства уноси бадњак који у кући остаје до вечери када се износи вани и пали што најављује долазак Исуса Христа.
Бадње вече представља посебну радост за дјецу, јер домаћице у сламу сакривају бомбоне, орахе и разне слаткише које најмлађи пијукајући траже.
Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, сина Божијег, спаситеља свијета и празнује три дана. Припреме за Божић почињу четрдесет дана прије 7. јануара, када почиње Божићни пост, који представља прочишћење духа и тијела.
Божић је за православце најрадоснији празник, празник који доноси весеље, измирује и носи поруку љубави и слоге. Прије свега, то је породични празник који окупља све генерације, а у коме активну улогу имају деца. За дјецу овај празник често остане прелијепа успомена на безбрижност дјетињства коју они касније преносе на своју дјецу.
Окупљени у молитви и у кругу породице, срца испуњених радошћу, православни вјерници данас, 7. јануара прослављају најрадоснији хришћански празник Божић, а служењем литургије рођење Исуса Христа обиљежава се и у храмовима широм Српске и БиХ.
Божићно јутро почиње у зору када вјерници одлазе на молитву поздрављајући се традиционалним поздравом “Мир Божји - Христос се роди” и “Ваистину се роди”. Након литургије укућани се окупе око божићне трпезе, помоле се Богу и ломе чесницу.
На дан Божића жене пеку чесницу која може бити слана или слатка у зависности од породичног насљеђа и поднебља. У чесницу се сакрије новчић, а вјерује се да онај ко пронађе новчић бива срећан цијеле године. Дешава се тако да се „случајно“ новчић нађе баш у оном комаду који ће припасти најмлађем члану породице, што бива испраћено великом радошћу.
Код Срба божићна печеница је најчешће прасе или назиме (младо свињче), а у неким крајевима је то јагње или млада овца и назива се "веселица". Печеница треба да је бијела, без биљега и тјелесног недостатка. Пече се сутрадан и на Бадње вече уноси се у кућу. Наслања се на источни зид гдје стоји до Божића када се сервира.
Након ломљења чеснице и божићног доручка, у кућу долази положајник који први честита Божић.
Божић је породични празник, па се на дан Божића не иде у госте. Изузетак је једино положајник. Положајник је обично је то дијете или особа блиска породици. Он честита Божић укућанима ријечима „Христос се роди“, а укућани одговарају „Ваистину се роди“.
Затим пали гранчицу бадњака и почиње да изговара жеље за домаћине и кућу „Колико искрица толико срећица. Колико варница толико здравља и парица...“
Према предању на Божић треба започињати послове. Неки обичаји кажу да треба радити управо онај посао који је био нарочито тежак претходне године, како би ове године лијепо текао.
Божић се прославља три дана, а претходи му Бадњи дан када ујутру у домове најстарији мушки члан домаћинства уноси бадњак који у кући остаје до вечери када се износи вани и пали што најављује долазак Исуса Христа.
Бадње вече представља посебну радост за дјецу, јер домаћице у сламу сакривају бомбоне, орахе и разне слаткише које најмлађи пијукајући траже.
Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, сина Божијег, спаситеља свијета и празнује три дана. Припреме за Божић почињу четрдесет дана прије 7. јануара, када почиње Божићни пост, који представља прочишћење духа и тијела.
Божић је за православце најрадоснији празник, празник који доноси весеље, измирује и носи поруку љубави и слоге. Прије свега, то је породични празник који окупља све генерације, а у коме активну улогу имају деца. За дјецу овај празник често остане прелијепа успомена на безбрижност дјетињства коју они касније преносе на своју дјецу.
