Извор: Глас Српске

Православни вјерници данас обиљежавају хришћански празник Оци или Очеви, који увијек пада у прву недјељу пред Божић.

Тог дана, исто као на Материце, дјеца поране и унапријед припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад везују своје очеве за ноге на исти начин као што су њих везивали на Дјетињце.

Дјеца честитају празник, а очеви им онда дијеле слаткише и поклоне и на тај начин се "дријеше".

Према народном схватању отац као глава куће не смије да се нађе у тако "незгодном" положају, па везивање очева траје много краће него везивање дјеце и жена поводом празника Дјетињци и Материце.

Оци, Материце и Дјетињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цијела породица.

Ови празници и обичаји који су у вези са њима доприносе јачању породице, слози, разумијевању, поштовању између дјеце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а породица је темељ друштва, државе и Цркве.

Богати људи су некада на овај дан давали издашне јавне поклоне, јер је и то био начин исказивања престижа у друштву. Купили би нову и лијепу одећу за неколико десетина малишана, подијелили то дјеци и обавезно се фотографисали. Те су слике објављиване по новинама, "као примјер за углед другима".

Неколико дана пред празник очеви сакривају све канапе и каише који постоје у кући, како дјеца не би могла да их вежу. Са друге стране дјеца траже канапе, како би везали оца и осигурали поклоне за тај дан.

Најсигурније је оца ухватити и везати на спавању, па ће он након што се пробуди бити приморан да подијели поклоне како би се „ослободио“.