ВЕЧЕ СОЛО ПЈЕВАЊА У СОКОЛСКОМ ДОМУ
Извор: Семберија инфо / И. Гутић
У Бијељини је вечерас одржан солистички концерт Љубомира Поповића под називом „Сто година српске соло песме“. На концерту је наступила и Драгана Поповић (мецосопран) уз клавирску пратњу Мирка Толимира. Овај трио заједнички ради на очувању културног наслијеђа српских крајева (од јужне Србије до њених сјеверних крајева) промовишући пјеснике и композиторе чије су умјетничка дјела неправедно гурнута на маргине културних дешавања.
- Драгана, Мирко и ја заједно радимо у Музичкој сколи у Вршцу. Удружили смо снаге да вратимо на сцену оне пјесме и оне композиције које је данас јако тешко негдје чути. Неке од њих, уз неприкосновен умјетнички квалитет који имају, не могу се пронаћи ни на ју тјубу. Зато смо ми ту, да мијењамо овакву суморну стварност српске пјесме. Концерт смо назвали „100 година српске соло песме“ без претензија да прецизно одређујемо неки временски међаш. Имамо намјеру да јавности кажемо да, од почетка 20. вијека у српској култури постоји, изводи се и усавршава соло пјесма“, рекао је Љубомир Поповић, тенор.
Концерт у Бијељини је трећи концерт који у оквиру серијала „100 година српске соло песме“ изводи овај тројац из Вршца. Прије Бијељине, наступали су у Новом Кнежевцу а потом, прије два дана, у Матици српској у Новом Саду.
Бијељинска публика имала је прилику уживати у сљедећим пјесмама: Исидор Бајић „Веруј да те љубим“, Јосиф Маринковић „Ој, месече“ и „Молитва, Петар Коњовић „Под пенџери“, Милоје Милојевић „Јесења елегија“, Стеван Христић „Елегија“, Мирко Петровић „Моја игра“, Милан Пребанда „Девојка и момак“, Стансилав Бинички „Да су мени очи твоје“ и „По пољу је киша…“, Константин Бабић „Суботе мог детињства“, Александар Шаца Вујић „Пита ли Тинке“ и „Тамо горе“, Дејан Деспић „Реформатор“, Димитрије Големовић „Јесењи растанак“, Константин Бабић „Зашто пијем“.
У Бијељини је вечерас одржан солистички концерт Љубомира Поповића под називом „Сто година српске соло песме“. На концерту је наступила и Драгана Поповић (мецосопран) уз клавирску пратњу Мирка Толимира. Овај трио заједнички ради на очувању културног наслијеђа српских крајева (од јужне Србије до њених сјеверних крајева) промовишући пјеснике и композиторе чије су умјетничка дјела неправедно гурнута на маргине културних дешавања.
- Драгана, Мирко и ја заједно радимо у Музичкој сколи у Вршцу. Удружили смо снаге да вратимо на сцену оне пјесме и оне композиције које је данас јако тешко негдје чути. Неке од њих, уз неприкосновен умјетнички квалитет који имају, не могу се пронаћи ни на ју тјубу. Зато смо ми ту, да мијењамо овакву суморну стварност српске пјесме. Концерт смо назвали „100 година српске соло песме“ без претензија да прецизно одређујемо неки временски међаш. Имамо намјеру да јавности кажемо да, од почетка 20. вијека у српској култури постоји, изводи се и усавршава соло пјесма“, рекао је Љубомир Поповић, тенор.
Концерт у Бијељини је трећи концерт који у оквиру серијала „100 година српске соло песме“ изводи овај тројац из Вршца. Прије Бијељине, наступали су у Новом Кнежевцу а потом, прије два дана, у Матици српској у Новом Саду.
Бијељинска публика имала је прилику уживати у сљедећим пјесмама: Исидор Бајић „Веруј да те љубим“, Јосиф Маринковић „Ој, месече“ и „Молитва, Петар Коњовић „Под пенџери“, Милоје Милојевић „Јесења елегија“, Стеван Христић „Елегија“, Мирко Петровић „Моја игра“, Милан Пребанда „Девојка и момак“, Стансилав Бинички „Да су мени очи твоје“ и „По пољу је киша…“, Константин Бабић „Суботе мог детињства“, Александар Шаца Вујић „Пита ли Тинке“ и „Тамо горе“, Дејан Деспић „Реформатор“, Димитрије Големовић „Јесењи растанак“, Константин Бабић „Зашто пијем“.
