Трећи пут Хавелова представа “Аудијенција” успјешно је постављена на позоришну сцену. Вечерас су је у Центру за културу “Семберија” одиграли млади иперспективни београдски глумци Никола Ракочевић и Миодраг Радоњић, у режији Милана Нешковића. Подсјетићемо вас да су 1981. године ову представу играли ненадмашни Бора Тодоровић и Петар Краљ, а 1999. године Војин Ћетковић и Сергеј Трифуновић.



Редитељ Милан Нешковић  каже да је Хавелов текст, настао прије скоро педесет година, писан о неком другом времену, како се тада говорило, иза гвоздене завесе.

“Текст прилично кореспондира са данашњим временом, али у овој представи нисмо жељели да актуелизујемо тему тако што ћемо је модернизовати кроз костим или сценографију, већ смо из данашњег мозга правили ту представу која се дешава у Чешкој, како је и написано, седамдесетих година прошлог века и која има паралеле са данашњим друштвима. Све више смо сведоци постојања, како у Европи, тако и у целом свету, тоталитарних режима који постају нетолерантни према странцима, према другим популацијама и према свима који другачије мисле или се другачије осећају”, истакао је редитељ Нешковић.



Глумац Никола Ракочевић каже да представа вјерно говори о једном друштвеном систему и о великим превирањима током Прашког прољећа.

“Може се власт звати демократска, оваква или онаква, али у суштини, ријеч је о функционисању система који врши репресију над неистомишљеницима. То је оно што се дешава. Текст има величину у томе, јер говори о сусрету два човека из потпуно различитих друштвених слојева који се никада не би у неким другим околностима срели. Та два човека, главни јунак, радник Ванек и пословођа Сладек срели су се у једној чешкој пијари. Они се, вероватно, никада  не би  нашли у неким другим околностима. Овде је реч и о и размерама предрасуда једних према другима у различитим друштвеним слојевима. Како се та два човека сретну и препознају, то је основно питање”, истакао је глумац Никола Ракочевић.

(Семберија инфо)
​