​Српска православна црква сутра ће прославити празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.

Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнијела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.

У српском манастиру Жича, задужбини Немањића са почетка 13. вијека, осликана је једна од најљепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тијело на одру.

Обичаји и вјеровања

Према вјеровању Срба, у периоду између две Госпојине (Велике и Мале Госпојине) – „периоду прелаза“ – важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање дјеце, а затим за родност и плодност земље и стоке.

Вријеме између двије Госпојине, који се назива и међудневница, најбољи је према народним периодима за брање плодова и љековитих трава. Тада жене беру међудневичке траве: кичицу, крљу (рицинус), хајдучку траву, папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак… Овим травама лијече се разне болести. Такође, остављају се и „међудневичка јаја“ од живине као најбоља за јело и расплод.

Вјерује се да Богородица разумије душу сваке жене посебно, разумије њену мисао, бол, патњу, жељу. Због тога жене се посебно њој моле за заштиту, срећу, здравље и унутрашњи мир, преноси Ало.

Увелико се одлази на изворе који тада имају љековито дејство. Богородица је заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе да се умију. У прошлости су одржавана бденија у храмовима, или над изворима воде и тада су изговаране молитве за оздрављење од костобоље и очних болести.

На Велику и Малу Госпојину жене поштују велики број забрана које се односе на обављање послова у кући и око ње.

Данас посебно жене иду на причест, зато што се Богородица сматра заштитницом жена и мајки.

Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и дјевојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.


Независне новине