Научне сензације из доба неолита на подручју Новог Села од вечерас доступне и грађанима 

У склопу истраживачког пројекта Фонда за унапређење научног рада вечерас је у Музеју Семберије у Бијељини отворена изложба „Визуализација непознатог Балкана", која презентује археолошкаископавања у Босни и Херцеговини и Србији од 2019. до 2021. године које је провео Аустријски археолошки институт (ÖАИ) Аустријске научне академије (ÖАW) заједно са локалним партнерима.



Приказани су налази са пет локалитета који обухватају вријеме од неолита до раног жељезног доба међу којима је и хумка на подручју Новог Села. Она, према ријечима Др Мариа Гаврановића, замјеника директора Аустријског археолошког института, представља научну сензацију, јер су на простору Семберије пронађени овакви остаци из доба неолита.



„Оно што смо пронашли на подручју Бијељине је превазишло сва нашаочекивања и направило је одјека у научној заједници. У великим хумкама источно од Бијељине, које досада уопште нису помињане у научној литератури, а нама су биле занимљиве узвисине тог облика у равници, у ископавањима 2019. и 2021, године открили смо да оне представљају ритуална мјеста. Ту су прије 5 000 година или 2500 година п.н.е. људске заједнице са овог простора сахрањивале своје мртве које су спаљивали и при томе су рађене одређене ритуалне радње“, појаснио је Гаврановић.

Исти локалитет је у периоду 17. или 18. вијека прије нове ере кориштен и као мјесто укопа мушке особе старости око 22 године, поријеклом из ,,степске популације која је долазила овдје“. Преко њега је насута огромна количина покривке и што чини хумку која је заравњена развлачењем земље пољопривредним радовима. 

Вјероватно се, како је појаснио Гаврановић, ради о врло важнимособама. Према његовим ријечима генетска структура укопане особе тек треба да буде истражена, док је на спаљеним скелетима то немогуће урадити.

Укупно је 42 археолога радило на пет локалитета у Србији и БиХ.

„Радило се у Лесковцу, Нишу, Бору, Бијељини и Зеници гдје смо покушали, до сада непознате археолошке ствари да расвијетлимо, путем истраживања, снимања, а сад и визуелизације путем плаката за ширу публику. Истраживали смо прве сједилачке заједнице на Балкану прије 6000 година, преко бакарног и бронзаног доба и дошли смо до фасцинантних открића као што је ово у Бијељини“,  рекао је Гаврановић.



На основу резултата ових истраживања покренута су три нова пројект који ће се реализовати у наредне четири године, а који се баве Лесковачким крајем, подручјем Бора, Бијељине и Зенице

Најинтересантнији ће, поново, бити локалитет на подручју Семберије – Мухарике за који геомагнетска истраживања показују да се можда ради о структурама са правилним распоредом. Около је јарак у чијој средини је вјероватно гробна комора са пратећим структурама. О чему се заиста ради показаће најављена истраживања.

​

Директор Музеја Семберије Момчило Копривица је изразио је задовољство новим спознајама о почецима пољопривреде на Балкану те техникама и обредима кремирања у бронзано доба

Изложбу, која има и пратећи видео материјал, отворио је за посјете савјетник градоначелнике Бијељине Радослав Остојић.

Поставка Аустријског културног форума и Музеја Семберије биће отворена до 29. јула 2023. године.


Семберија инфо - З. Кусмук