Популарна глумица Слобода Мићаловић тренутно је у домаћим биоскопима актуелна с новим филмом "Било једном у Србији" Петра Ристовског, а за Тањуг истиче да се српска кинематографија можда све више окреће темама из историје, јер нам је садашњост веома сурова.

Филм епохе који говори о индустријском развоју града Лесковца у периоду између два свјетска рата, имао је премијеру 6. марта управо у наведеном граду гдје је и сниман, а Мићаловић тумачи необичну дјевојку Ружицу коју живот није мазио, тако да мора сама да се избори за своје мјесто под сунцем.

"Мени је било уживање да играм лик који има почетак, средину и крај. Обично када не играм главну улогу, онда је тешко да се испрати читава та пратећа драмска линија. Наравно , у самој ТВ серији након филма то ће бити много боље, знатно узбудљивије, са више материјала, што се мене тиче. Опет , у самом филму је било довољно да су провукли жену која је сама, невољена, има лош однос са мајком, нема оца, као ни пријатеље", изјавила је глумица.

Она је напоменула да ће публика у мини-серији од осам епизода видјети да се њен лик дружи искључиво с овцама, и има омиљену која се зове Јагода, као њена најбоља пријатељица.

Тај моменат постоји у филму накратко, а у серији ће то бити много јасније.

Главне улоге у филму епохе тумаче: Виктор Савић, Теодора Ристовски, Немања Оливерић, Слобода Мићаловић, Предраг Мики Манојловић, Радован Вујовић, а у пратећим улогама - Зоран Цвијановић, Драган Петровић Пеле, Драган Божа Марјановић.

"Задовољна сам својом улогом, није претенциозно, али смо колега Немања Оливерић и ја направили контра тежу главним јунацима Цонету и Зорки, које играју Виктор Савић и Теодора Ристовски. Пробали смо Оливерић и ја да створимо неку нашу причу, да се разликују те две линије радње", приближила је Слобода Мићаловић своју улогу.

Први пут је Слобода у нешто другачијој улози, новој димензији, односно не игра љепотицу на први поглед, већ помало неугледну дјевојку, која пати, прилично је потонула, и изглед јој није у првом плану.

"Мислим да је редитељ Петар Ристовски много лепо поделио те две љубавне приче, а ми смо успели да га испратимо, да се заиста комплетно разликују те две линије, и трећа која је индустријска. То није било нимало лако, да се све то толико преплиће, у свим тим монтажним секвенцама, а да опет се не изгуби фокус, да се публика не збуни ко су ликови које гледају на екрану", сматра једна од најтраженијих глумица на малом и великом екрану, афирмисана раније у филмовима и серијама Здравка Шотре ("Зона Замфирова", "Рањени орао",  "Непобедиво срце").

У посљедње вријеме српска кинематографија доста је окренута ка епохама, историјским темама, обрађује прошлост. Изгледа као да је неопходно да се враћамо историји као у најновијем фиму више него савременим темама, мада је Мићаловић више у причама из прошлости.

"Не знам да ли нама са ове дистанце изгледа да је тада био богатији живот у историји или је у нашој глави та нека фикција коју ми направимо, па док замишљамо, ми вероватно и улепшавамо прошлост. Не могу да тврдим, али верујем да је таква прича у питању. А садашњост нам је - веома сурова. Можда нам је чак и негде испразна, тако да шта год се ухватимо, то су крими приче, или нешто од чега сигурно и не можемо да побегнемо, то је наша стварност, ми припадамо овом времену", примијетила је глумица, која је одиграла веома запажене роле у епохама у посљедњем периоду, као ТВ серије "Корени" и"Немањићи".

(Тањуг)