„ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ“ ТЕЖАК КИЛОГРАМ И ПО
Његошеви стихови писани 1846. године први пут су осванули у стрип издању које је продато у више од 2.000 примјерака
Када се споји просвета, челно мјесто у школи, љубав према стрипу и родној земљи, производ је - „Горски вијенац“ и то ни мање ни више него у стрип варијанти. Илија Мировић, просветни радник и дугогодишњи директор Основне школе „Горња варош“ у Земуну један је од стваралаца дјела за које је мало ко мислио да ће бити могуће урадити. Петар Петровић Његош ово дјело написао је 1846. године, а 174 године касније пред читаоце је стигла модерна верзија „Горског вијенца“, приближнија млађим читаоцима коју су осмислила два другара поријеклом из Црне Горе.
Пријатељи и сарадници, уредници у издавачкој кући, један из Никшића, други са Цетиња, Предраг Роћеновић и Илија Мировић, одувијек су хтјели да ураде црногорски стрип. Првобитна идеја је била монографија црногорског стрипа, све што се дешава на том поднебљу, али једногласно је одлучено да се уради „Горски вијенац“.
– Годинама Његошеви стихови буде у нама оно најлепше. Мисли које је извукао из народне мудрости и преточио их у јединствену композицију, деценијама надахњују генерације. Подстакло нас је и сазнање да већина ученика у школи не прочита ову књигу, највише због неразумијевања архаичног језика. Сликовни приказ ће огромној већини приближити и омогућити лакше разумијевање како самог тока радње тако и мудрих мисли којима је цио текст проткан – објаснио је Мировић и додао да су ову књигу два пријатеља посветила својим родитељима који су их у духу ових стихова васпитавали.
Није било лако упловити у један овакав пројекат. Ову идеју неки познати цртачи стрипова одбијали су у старту са назнаком да је то немогуће урадити. Прије нешто више од годину и по дана изашла је „Књига о Јову“ у стрипу коју је урадио Геза Шетет, умјетник поријеклом из Мађарске, настањен у Таванкуту код Суботице. Како је успио да уради дио из Библије, уредницима Роћеновићу и Мировићу се учинило да би могао да представи и „Горски вијенац“. Шетет је приједлог одмах прихватио. За два мјесеца настале су прве табле, односно странице. Све је ишло у добром правцу, а Шетет је толико био одушевљен да је одмах по завршетку чувеног црногорског дјела, урадио и стрип „Луча Микрокозма“ који ће угледати светлост дана средином ове године. Познати стрип аутор, Миодраг Ивановић Микица, прикључио се тиму који је стварао „Горски вијенац“. Цртач из Српског Милетића дао је свој печат тако што је у Шететове цртеже урађене оловком додао такозвани лавирани туш. На овај начин настала су мала умјетничка дјела на свакој страници стрипа. Због различитих стилова ова два умјетника, издавачи су дошли на идеју да ураде два издања, ћирилично и латинично са различитим цртежима.
За ликове у „Горском вијенцу“, Шетет је имао веома занимљиве идеје. Водећи се осјећајем док је ишчитавао стихове, у његовим визијама улоге су добили Павле Вујисић, Вук Драшковић, Моника Белучи, па чак и сам директор земунске осмољетке у Добановачкој улици.
– Наравно, ко ради тај и гријеши. Постоје неке сцене које ће бити промијењене у наредном издању. Шетет никада није био у Црној Гори, па му нису познати њени предјели, ни архитектура у неким градовима који се помињу у дјелу. У плану је и један обилазак са умјетником гдје ће моћи да упозна земљу и на тај начин вјерније дочара читачима сцене из „Горског вијенца“ – рекао је Мировић.
Насловну страну за ћириличну верзију насликао је Жељко Пахек, познати српски стрипар и карикатуриста док је на латиничном издању Ивановићево дјело. Рецензију о „Горском вијенцу“ урадио је још један поклоник ове поеме – Раде Перовић, у чијој се колекцији налази чак 500 различитих издања Његошевог бисера.
Упркос отказаним манифестацијама због пандемије где је стрип требао да се представи широј публици , од октобра прошле године продато је готово 2.000 примјерака, око 1.500 на ћирилици и око 300 на латиници.
– Његош је писао ћирилицом, па онда не чуди податак да већина тражи примјерак на овом писму. Иако је латинично допуњено нешто другачијим цртежима, приближнијим стрип стилу, кључ је ипак у самом дјелу које је изворно стварано на ћирилици, па појединци неће ни да чују нити да погледају латиничну верзију – објашњава директор земунске школе који је својој осмолетки поклонио десетак примерака.
Дјеца из ОШ „Горња варош“ дијеле наклоност према овој умјетности са својим директором. Зато на крају сваке школске године, умјесто књига, за одличан успјех буду награђени гомилом стрипова. У основним школама одломци из „Горског вијенца“ изучавају се у осмом разреду. Обрађују се писма владике Данила и Селим паше. Од када је у школску библиотеку „Горње вароши“ стигао стрип, готово да нема примјерака који стоје на полици.
Овај „Горски вијенац“ тежи читавих 1,5 килограм. Колико је заинтригирао читаче, десетине примјерака, опет у ћириличној форми, „препливали“ су и океан. Неки као поклон, а неки као дио кућне библиотеке.
(Политика)
Када се споји просвета, челно мјесто у школи, љубав према стрипу и родној земљи, производ је - „Горски вијенац“ и то ни мање ни више него у стрип варијанти. Илија Мировић, просветни радник и дугогодишњи директор Основне школе „Горња варош“ у Земуну један је од стваралаца дјела за које је мало ко мислио да ће бити могуће урадити. Петар Петровић Његош ово дјело написао је 1846. године, а 174 године касније пред читаоце је стигла модерна верзија „Горског вијенца“, приближнија млађим читаоцима коју су осмислила два другара поријеклом из Црне Горе.
Пријатељи и сарадници, уредници у издавачкој кући, један из Никшића, други са Цетиња, Предраг Роћеновић и Илија Мировић, одувијек су хтјели да ураде црногорски стрип. Првобитна идеја је била монографија црногорског стрипа, све што се дешава на том поднебљу, али једногласно је одлучено да се уради „Горски вијенац“.
– Годинама Његошеви стихови буде у нама оно најлепше. Мисли које је извукао из народне мудрости и преточио их у јединствену композицију, деценијама надахњују генерације. Подстакло нас је и сазнање да већина ученика у школи не прочита ову књигу, највише због неразумијевања архаичног језика. Сликовни приказ ће огромној већини приближити и омогућити лакше разумијевање како самог тока радње тако и мудрих мисли којима је цио текст проткан – објаснио је Мировић и додао да су ову књигу два пријатеља посветила својим родитељима који су их у духу ових стихова васпитавали.
Није било лако упловити у један овакав пројекат. Ову идеју неки познати цртачи стрипова одбијали су у старту са назнаком да је то немогуће урадити. Прије нешто више од годину и по дана изашла је „Књига о Јову“ у стрипу коју је урадио Геза Шетет, умјетник поријеклом из Мађарске, настањен у Таванкуту код Суботице. Како је успио да уради дио из Библије, уредницима Роћеновићу и Мировићу се учинило да би могао да представи и „Горски вијенац“. Шетет је приједлог одмах прихватио. За два мјесеца настале су прве табле, односно странице. Све је ишло у добром правцу, а Шетет је толико био одушевљен да је одмах по завршетку чувеног црногорског дјела, урадио и стрип „Луча Микрокозма“ који ће угледати светлост дана средином ове године. Познати стрип аутор, Миодраг Ивановић Микица, прикључио се тиму који је стварао „Горски вијенац“. Цртач из Српског Милетића дао је свој печат тако што је у Шететове цртеже урађене оловком додао такозвани лавирани туш. На овај начин настала су мала умјетничка дјела на свакој страници стрипа. Због различитих стилова ова два умјетника, издавачи су дошли на идеју да ураде два издања, ћирилично и латинично са различитим цртежима.
За ликове у „Горском вијенцу“, Шетет је имао веома занимљиве идеје. Водећи се осјећајем док је ишчитавао стихове, у његовим визијама улоге су добили Павле Вујисић, Вук Драшковић, Моника Белучи, па чак и сам директор земунске осмољетке у Добановачкој улици.
– Наравно, ко ради тај и гријеши. Постоје неке сцене које ће бити промијењене у наредном издању. Шетет никада није био у Црној Гори, па му нису познати њени предјели, ни архитектура у неким градовима који се помињу у дјелу. У плану је и један обилазак са умјетником гдје ће моћи да упозна земљу и на тај начин вјерније дочара читачима сцене из „Горског вијенца“ – рекао је Мировић.
Насловну страну за ћириличну верзију насликао је Жељко Пахек, познати српски стрипар и карикатуриста док је на латиничном издању Ивановићево дјело. Рецензију о „Горском вијенцу“ урадио је још један поклоник ове поеме – Раде Перовић, у чијој се колекцији налази чак 500 различитих издања Његошевог бисера.
Упркос отказаним манифестацијама због пандемије где је стрип требао да се представи широј публици , од октобра прошле године продато је готово 2.000 примјерака, око 1.500 на ћирилици и око 300 на латиници.
– Његош је писао ћирилицом, па онда не чуди податак да већина тражи примјерак на овом писму. Иако је латинично допуњено нешто другачијим цртежима, приближнијим стрип стилу, кључ је ипак у самом дјелу које је изворно стварано на ћирилици, па појединци неће ни да чују нити да погледају латиничну верзију – објашњава директор земунске школе који је својој осмолетки поклонио десетак примерака.
Дјеца из ОШ „Горња варош“ дијеле наклоност према овој умјетности са својим директором. Зато на крају сваке школске године, умјесто књига, за одличан успјех буду награђени гомилом стрипова. У основним школама одломци из „Горског вијенца“ изучавају се у осмом разреду. Обрађују се писма владике Данила и Селим паше. Од када је у школску библиотеку „Горње вароши“ стигао стрип, готово да нема примјерака који стоје на полици.
Овај „Горски вијенац“ тежи читавих 1,5 килограм. Колико је заинтригирао читаче, десетине примјерака, опет у ћириличној форми, „препливали“ су и океан. Неки као поклон, а неки као дио кућне библиотеке.
(Политика)
