Српска православна црква и њени вјерници Васкрсење Христово славе три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима Светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: ,,Ако Христос не васкрсне, празна је проповијед наша и празна је вјера наша”.

Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру и побједу живота над смрћу.

Према вјеровању, у недјељу рано, прије зоре, Марија Магдалена, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, а гроб празан. На камену је сједио анђео Господњи, са лицем као муња и одијелом бијелим као снијег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовијести је рекао мироносицама:,,Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите".
Он им је рекао да ту вијест пронесу народом, и да то што прије објаве ученицима његовим да је васкрсао. Жене крећу, а у исто вријеме збуњени војници, стражари трче у град да обавијесте јеврејске главаре о оном што су видјели.
Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побијеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вјечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у посљедњи дан, дан Нјеговог другог доласка.

У већини наших крајева Васкршњи празници трају три дана. На Васкршњи понедјељак се настављају празновање и весеља, на коме се угошћавају родбина и драги пријатељи.

То је једина ствар, коју прави и искрени вјерници никако не би смјели да забораве да ураде на овај дан. Дакле, да наставе да се веселе и ту радост подијеле са најближима. Према народном вјеровању, они који се оглуше о ово једноставно ,,правило" пркосе Богу и Христосу и неће им ићи у животу ,,како треба".

То је вријеме када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У многим мјестима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар. На Хиландару, рано изјутра, по завршеној служби у храму, монаси излазе из манастирске порте, носећи црквене предмете, на челу са иконом Богородице Тројеручице. Крећући се лаганим ходом у поворци, поју све вријеме тропаре Богородици и обилазе мјеста: Крст цара Душана, спомен мјесто Богородици подигнуто на мјесту гдје је угинула мазга која је донијела икону Богородице Тројеручице из Јерусалима, костурницу гдје се чувају кости упокојених монаха, а онда се враћају у манастир и поново улазе у храм.
​
 Иначе, Васкршњим понедјељком почиње такозвана Свијетла недјеља, која се сматра продужетком Васкрса.
Свијетла недјеља, или Васкрсна, или Пасхална недјеља сматра се као један дан Васкрса – цијела седмица се третира као један непрекидни дан. Зато је сваког дана богослужење исто као и на Васкрс. Свијетла недјеља се завршава недјељом Антипасхе (Мали Васкрс). Током ове седмице, Правило Шестог васељенског сабора каже да од Васкрса, па до Томине недјеље, траје весеље у част Васкрсења Христовог. Ова седмица је увијек трапава, тј. не пости се сриједом и петком. Свијетле седмице почиње литургијски период који траје педесет дана – од Васкрса до Духова.