Градоначелник Бијељине Мићо Мићић посјетио је заштићено природно станиште „Громижељ“, гдје је са представницима Завода за заштиту разговарао о могућностима заштите овог подручја. Радници „Комуналца“ очистили су том приликом дио овог природног резервата од нагомиланих количина чврстог отпада.



„Градска управа покушава да помогне око заштите овог подручја. Међутим, има неодговрних појединаца који одлажу чврсти отпад и сијеку дрвеће. Министарство за екологију настоји да заштити „Громижељ“ и ендемске биљне и животињске врсте које се овдје налазе. Градска управа ће помоћи у рјешавању овог проблема, али истовремено упућујемо апел мјештанима Велиног Села да не одлажу чврсти отпад у Громижељ, као и амбалажу од хемијских средстава. Ускоро ћемо извршити пошљунчавање пута око „Громижеља“. Људи који се баве заштитом оваквих подручја имају јаснију представу како и на који начин се могу заштитити оваква станишта“, изјавио је градоначелник Мићић.



Драган Ковачевић, начелник Одјељења у Заводу за заштиту природног насљеђа у РС, изјавио је да је након успостављања заштите и успостављања управљача за заштићено станиште „Громижељ“, Завод интензивно сарађивао са Градском управом.

„Прољетос смо, заједно са Градском управом и Министарством за екологију, идентификовали проблеме и у току је израда плана заштите станишта „Громижељ“. Тренутно настојимо да израдимо што бољи план управљања овим стаништем. Овдје је присутна илегална сјеча дрвећа, илегални лов, а постоје и дивље депоније. Градска управа је организовала комуналну службу и ми смо успјели очистити један дио локалитета. Огромна је количина отпада који морамо у наредном периоду очистити. Ово је драгуљ који се мора сачувати. Република Српска нема пуно мочварних станишта. То су ријетка станишта, а једно још постоји код Шамца. Због смањења нивоа подземних вода, оваква станишта нестају. Риба „мргуда“ је заштитни знак овог станишта. У свијету се улаже силни новац да се оваква станишта сачувају“, истакао је Ковачевић.



Сара Поткоњак, запослена у Републичком заводу за заштиту културно – историјског и природног насљеђа, стручни сарадник за заштиту природе, каже да се заштићено станиште „Громижељ“ простире на површини од 830 хектара.
 
„Зоне заштите су подијељене у другу и трећу зону заштите. Ми се налазимо у најбогатијем дијелу овог станишта, гдје се налази „умбра крамери“, рибица из праисторијског периода. Овдје су пронађене бројне биљне и животињске врсте, више од 400 биљних врста. Неке од њих су заштићене на међународном и локалном нивоу, као мочварна коприва, мочварна папрат, ребратица и слично“, каже Сара Поткоњак.

Ана Ћурић, магистар биологије, стручни сарадник за билошко – техничке послове у Републичком заводу, каже да су оваква станишта ријетка у БиХ.

„Оваква станишта воду добијају од површинских падавина и подземних вода. Наш циљ је да у наредном периоду пратимо водостај овог подручја, што ће утицати на поступак његове рестаурације. Овдје живи барска корњача, једна од угрожених и заштићених европских врста. На „Громижељу“ живе и друге животињске врсте које су заштићене у БиХ“, каже Ана Ћурић, истичући да је оваквих подручја врло мало у региону, те их треба сачувати од исушивања и пропадања.

Семберске новине - Семберија инфо - Љ. Љубојевић
Фото - Б. Милошевић