Стјепан Тонковић, бијељински ликовни умјетник, У Музеју Семберије у сриједу навече отворио је необичну изложбу на којој је изложена само једна његова слика под називом “Портрет дјевојке”.
 Тонковић је на овој слици радио три године.

 “ Ако се слика ради лако и брзо, онда не посједује трајну величину и савремену љепоту”, каже Тонковић, истичући да је један велики терет, тежак као воденични камен, скинуо са леђа.

“Та тежина и напор блиједе и они ће се заборавити. Остаје резултат тога напора и терета, а то је ова слика. Слика, уколико је оригинално умјетничко дјело, слична је живом бићу, има своје тијело, своју мисао, има своју мудрост перманентног причања”, каже Тонковић, истичући да таква умјетничка дјела имају и своју мисију, своју историју и чуда многоструког дејства.

Он каже да је његова слика сада упакована у један формат и све оно што је некада било неодређено, постаје одређено. Тако је и са умјетничким дјелом које добија на трајности и бесконачности.
 Говорећи о мотиву за стварање, Тонковић каже да је у коначници небитно, да ли је у питању главни мотив била дјевојка, коју је огрнуо у љепоту, или је у питању тражење љепоте у форми дјевојке, јер су у питању два начела једне те исте ствари, која су неодвојива.

 Сликајући “Портрет дјевојке”, Тонковић каже да је трагао за нечим што је лијепо, слиједећи мисао Леонарда да Винчија који је препоручивао ону науку која је приступачнија људима. Он каже да и његово сликарство нуди  и открива нешто што је природа већ створила. Стпјепан Тонковић је бијељинским заљубљеницима у сликарство познат и по својим великим платнима, као што су, “Сунце дарује живот земљи, краљевству мира”, “Јутро у шуми” и “Аутопортрет”