Апели да останемо у кућама, још увијек не дају очекиване резултате. Зашто? Зар смо се толико отуђили од својих најближих, од својих чланова породице? Зар је тако страшно провести вријеме у кућној атмосфери? Зар смо заборавили раздвојеност и неизвјесност деведесетих година, зар велики број нас није остао жељан наших вољених, наших драгих људи? Да ли је могуће да нам није стало до нас самих, до наших најближих, до пријатеља, до комшија, да ли је могуће да нам није стало до људских живота? Неће нас „убити“ брига о себи, брига о другима, а опуштеност и недисциплина, у овом случају то може! Послушајмо апеле људи који се лавовски боре за све нас, не штедећи себе! Послушајмо љекаре, послушајмо, у овом тренутку, одговорне државнике, политичаре, али, послушајмо најзад и чланове наших породица, јер и они имају штошта да нам кажу, али ми њчешће немамо времена да их слушамо! Можда нам је ово прилика да поново научимо да слушамо једни друге, да, кад се „извучемо“ из ове пошасти, вратимо себи и поново откријемо породичне вриједности? Останимо у кући, покажимо да смо људи који воле свој живот, који поштују животе других, да смо људи који воле своју земљу! Пружимо себи шансу данас, да бисмо били живи и здрави сутра!

портал Семберија инф