У Народној библиотеци "Филип Вишњић" представљена је књига "Фазони и форе 2" Љубивоја Ршумовића. Сала је била дупке испуњена, а публика је громогласно поздравила омиљеног писца. Уживали су сви, и мали и велики, у разговору и дружењу са једним од најпознатијих писаца који дуже од шест деценија пише за дјецу, али и за цијелу породицу.

Друго издање књиге ,,Фазони и форе“ била је лијеп повод и прилика да Љубивоје Ршумовић поново дође у Бијељину на, за бројне Бијељинце,  још једно незаборавно дружење. Ова, као и досадашње Ршумове књиге, препуна је духа и маште, те на ненаметљив начин учи дјецу основним животним истинама.
 
- Ја имам са дјецом један посебан однос, поготово што се ради о књизи коју је на неки начин прославила тв серија ,,Фазони и форе“, која је трајала 30 година на РТС-у. Мени су и у стварању те серије помагали млади људи: тражио сам од њих да ми испричају своје провале, своје цаке, своје фазоне и форе итд, тако да су дјеца и млади људи на неки начин сарадници и аутори уз мене. Ту мислим и на своју тројицу синова који су дали име овој серији, који су предложили да Раша Попов буде тај луди проналазач, ког сам ја измислио, рекао је Ршумовић који је током дружења поручио: ,,Књига је душевна храна, најкалоричнија на свијету, па молим младе људе да не држе дијету, него да читају књиге и расту без бриге.“       
                                                                                                               
На питање да ли нове технологије потискују књигу, Љубивоје Ршумовић каже да иако се све мијења, он вјерује у књигу.                                

- Књига постоји 2500 година, ако не и дуже, у разним облицима, а компјутер 30, 40 година, али мислим да не може да побиједи књигу. Компјутер је тренутна фасцинација. Тако је било и са појавом телевизије. Говорило се да је готово са биоскопима и са позориштемом, јер ћемо то имати у кући. Прошло је 70-ак година од тада, а ми и даље имамо биоскопе и позоришта, а с друге стране све више људи из својих домова избацује тв као неког досадног уљеза, каже Ршумовић.              



Сви који су били на промоцији књиге ,,Фазони и форе 2“ били су свједоци велике радости због дружења са Љубивојем Ршумовићем, пјесником који је заслужан за то што ,,Браћу не доносе роде“, и што ,,Лако је пруту“, за собом има велики број књига, међу којима су и ,,Ма шта ми рече“, ,,Још нам само але фале“, ,,Три чвора на трепавици“, ,,Причанка“, ,,Вести из несвести“, ,,Домовина се брани лепотом“...Много их је, као и награда. Сценариста је култне емисије за дјецу ,,Форе и фазони“, чије емитовање је почело још 1986. године.О томе какво је заправо стваралаштво Љубивоја Ршумовића најбоље је рекао Душко Радовић ,,Његов таленат, бистра глава и здравље, ефикасно дјелују против загађења средине у којој живимо. Он се као планински поток спустио са Златибора и сад жубори кроз своје књиге и емисије, бистар, питак и здрав.“
 

​Биографија

Љубивоје Ршумовић рођен је 3. јула 1939. године у Љубишу, на Златибору. Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и београду, гдје је завршио компаративну књижевност на Филолошком факултету, 1965. године. Почео је писати рано, још као основац у Љубишу. 

Прве пјесме објавио је као гимназијалац, 1975. године, најприје у ужичким ,,Вестима“, а затим у ,,Књижевним новинама“. Године 1965. Запослио се у Радио Београду, у редакцији програма за дјецу. Свој литерарни рад  успјешно уграђује у емисије Уторак увече- ма шта ми рече, Суботом у два и Велики уторак. У тим програмима документарну поетику коју је усвојио од Змаја и Душка Радовића и педагошку доктрину Џона Лока: ,,Што прије дијете сматраш човјеком- прије ће човијек и постати!“ 

Године 1968. прелази на телевизију и ради познате серије Двоглед, Хиљаду зашто и Хајде да растемо. Као запосленик на  телевизији написао је, водио и режирао више од шесто емисија. Једна од најпознатијих срија за дјецу Фазони и форе имала је 157 епизода.                 
                                                            
Објавио је 92 књиге, углавном за дјецу. Најпознатији су му наслови ,,Ма шта ми рече“, ,,Причанка“, ,,Певанка“, ,,Још нам само але фале“, ,,Вести из несвести“, ,,Невидљива птица“, ,,Домовина се брани лепотом“, ,,Сјај на прагу“, ,,Рошави анђео“, ,,Пошто продаш то што мислиш“, ,,Песме уличарке“, ,,Успон вртовима“, ,,Не вуците ме за језик“, ,,Сунчање на месечини“..    
                                              
Добио је бројних књижевних награда од којих издвајамо ,,Невен“, ,,Младо поколење“, Награду Змајевих дечијих игара, Бранкову награду, Октобарску награду града Београда, Горанову плакету, Вукову награду, Златни прстен Фестивала песника за децу у Црвенки, награду ,,Породица бистрих потока“, удружења књижевника Србије, те међународне награде ,,Пуља „ у Барију, за цјеликупно стваралаштво за дјецу, награду УНЕСКО-а за ,,Буквар дечјих права“ и награду ,,Табернакул“ за поезију у Скопљу.    
                                                                                                      
Један је од оснивача и први предсједник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије, у којој је актуелни предсједник Скупштине.                 
                                              
Живи и ради на Слободној територији, недалеко од Београда.
 

портал Семберија инфо (М.Решидовић)