Удружење породица несталих бораца и цивила “Семберије и Мајевице”: Одржан округли сто о теми “Правда за нестале”
Удружење породица несталих бораца и цивила “Семберије и Мајевице”, у оквиру пројекта “Правда за нестале” данас је у хотелу “Ривер” у Бијељини организовало округли сто на који су, осим представника институција укључених у процес тражења и идентификације, позвани и представници Тужилаштва БиХ, кантоналних и општинских тужилаштава, али се они нису појавили на овом округлом столу.
Смиља Митровић, предсједник Удружења породица несталих бораца и цивила “Семберије и Мајевице” потврдила је да се нико од представника Тужилаштава БиХ, као и тужилаштава из Тузле, Брчког, Бијељине и Бањалуке није појавио на овом округлом столу.
“Округлом столу присуствују представници СИПЕ и Полиције, представници Инстиута за тражење несталих БиХ и Међународне комисије за нестале особе БиХ. Ми ћемо с овог стола послати препоруке и закључке, да нисмо задовољни радом тужилаштава. Пуно је проблема у овој области, било да је ријеч о гробницама, костурницама, о рјешавању питања посмртних остатака који никоме не припадају. Ми и даље тражимо своје најмилије, али, резултата нема. Судови и тужилаштва су одговорна за рјешавање тих питања, јер они дају одобрења за тражење и провјеравање података. Овај наш проблем већ тридесет година није ријешен, иако стално инсистирамо на његовом рјешавању. С овим питањима устајемо и лијежемо. Стално смо у грчу и у ишчекивању. На аутобуској станици пет минута чекате аутобус, па сте нервозни, а ми тридесет година чекамо да достојанствено сахранимо чланове породица и своју дјецу”, каже Смиља Митровић.
Милка Ковачић, предсједник Удружења несталих лица ”Братунац – Сребреница 2004” каже да више од тридесет година трага за посмртним остацима мужа Божидара.
“Зликовци се у Хагу ослобађају за Подриње, гдје су починили покољ. Мој муж Божидар је нестао 1992. године у њиховом чувеном “пилићарнику”. Још увијек тражимо педесет и двоје несталих у Подрињу. Нама, породицама, немојте ме погрешно схватити, тешко је стати поред споменика гдје нема посмртних остатака. Мислим да је тридесет година дуг период. Не знам шта би нам могли рећи представници власти о врећама у халама, у којима се налазе нечији посмртни остаци. То нису бројке, већ су то животи наших породица. Живим за тај дан да пронађем свога мужа, као и Смиља свога сина, плачу наше мајке, као и све мајке које траже своје нестале. Тридесет година је дуг, предугачак период. Ми у суботу, првог јула, парастосом обиљежавамо страдање Срба Подриња. Позивам све српске мајке и браћу да нам се придруже на парастосу поводом тридесет година страдања Срба у Подрињу”, каже Милка Ковачић.
Никола Перишић, предсједавајући Колегијума у Институту за тражење несталих БиХ, изразио је наду и увјерење да ће се поправити стање у области тражења несталих лица током протеклог рата у БиХ.
“Циљ овог округлог стола био је да се разговара са представницима Тужилаштва БиХ, те са представницима кантоналних и општинских тужилаштава, која и јесу задужена за процес тражења несталих лица, заједно са Институтом за тражење несталих БиХ и безбједносним агенцијама. Ми у БиХ још увијек тражимо 7.608 несталих лица и то су најтежи случајеви, већином дјела ратног злочина, гдје су се починиоци добрано потрудили да сакрију своја недјела. У ситуацији смо да налазимо посмртне остатке у ријечним коритима, на сметљиштима и у дубоким јамама. Због тога је неопходна регионална сарадња, јер се посмртни остаци несталих особа налазе и у другим државама, бившим југословенским републикама, док породице живе у сасвим другој држави. На нивоу регије, БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе и Косова тражи се 11.000 несталих особа, тако да БиХ са 7.608 несталих, практично, тражи двије трећине несталих особа”, истакао је Перишић, нагласивши да у спомен - костурницама и мртвачницама има још 1.600 НН особа, без имена и презимена.
“То су посмртни остаци из периода 1991. до 1996. године и ми, нажалост, још увијек не можемо да утврдимо идентитет тих особа, и поред датих референтних крвних узорака породица. У великом броју случајава дошло је до погрешних замјена посмртних остатака. И док породице траже своје нестале, често се дешава да су са погрешним именом и презименом сахрањени одређени посмртни остаци. То је за породице несталих један зачарани круг, али, постепено рјешавамо овај проблем уз помоћ стручњака међународне заједнице, те судских вјештака из БиХ. Надам се да ћемо примјеном савременијих технологија постизати пуно боље резултате”, истакао је Перишић.
Семберија Инфо
Смиља Митровић, предсједник Удружења породица несталих бораца и цивила “Семберије и Мајевице” потврдила је да се нико од представника Тужилаштава БиХ, као и тужилаштава из Тузле, Брчког, Бијељине и Бањалуке није појавио на овом округлом столу.
“Округлом столу присуствују представници СИПЕ и Полиције, представници Инстиута за тражење несталих БиХ и Међународне комисије за нестале особе БиХ. Ми ћемо с овог стола послати препоруке и закључке, да нисмо задовољни радом тужилаштава. Пуно је проблема у овој области, било да је ријеч о гробницама, костурницама, о рјешавању питања посмртних остатака који никоме не припадају. Ми и даље тражимо своје најмилије, али, резултата нема. Судови и тужилаштва су одговорна за рјешавање тих питања, јер они дају одобрења за тражење и провјеравање података. Овај наш проблем већ тридесет година није ријешен, иако стално инсистирамо на његовом рјешавању. С овим питањима устајемо и лијежемо. Стално смо у грчу и у ишчекивању. На аутобуској станици пет минута чекате аутобус, па сте нервозни, а ми тридесет година чекамо да достојанствено сахранимо чланове породица и своју дјецу”, каже Смиља Митровић.
Милка Ковачић, предсједник Удружења несталих лица ”Братунац – Сребреница 2004” каже да више од тридесет година трага за посмртним остацима мужа Божидара.
“Зликовци се у Хагу ослобађају за Подриње, гдје су починили покољ. Мој муж Божидар је нестао 1992. године у њиховом чувеном “пилићарнику”. Још увијек тражимо педесет и двоје несталих у Подрињу. Нама, породицама, немојте ме погрешно схватити, тешко је стати поред споменика гдје нема посмртних остатака. Мислим да је тридесет година дуг период. Не знам шта би нам могли рећи представници власти о врећама у халама, у којима се налазе нечији посмртни остаци. То нису бројке, већ су то животи наших породица. Живим за тај дан да пронађем свога мужа, као и Смиља свога сина, плачу наше мајке, као и све мајке које траже своје нестале. Тридесет година је дуг, предугачак период. Ми у суботу, првог јула, парастосом обиљежавамо страдање Срба Подриња. Позивам све српске мајке и браћу да нам се придруже на парастосу поводом тридесет година страдања Срба у Подрињу”, каже Милка Ковачић.
Никола Перишић, предсједавајући Колегијума у Институту за тражење несталих БиХ, изразио је наду и увјерење да ће се поправити стање у области тражења несталих лица током протеклог рата у БиХ.
“Циљ овог округлог стола био је да се разговара са представницима Тужилаштва БиХ, те са представницима кантоналних и општинских тужилаштава, која и јесу задужена за процес тражења несталих лица, заједно са Институтом за тражење несталих БиХ и безбједносним агенцијама. Ми у БиХ још увијек тражимо 7.608 несталих лица и то су најтежи случајеви, већином дјела ратног злочина, гдје су се починиоци добрано потрудили да сакрију своја недјела. У ситуацији смо да налазимо посмртне остатке у ријечним коритима, на сметљиштима и у дубоким јамама. Због тога је неопходна регионална сарадња, јер се посмртни остаци несталих особа налазе и у другим државама, бившим југословенским републикама, док породице живе у сасвим другој држави. На нивоу регије, БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе и Косова тражи се 11.000 несталих особа, тако да БиХ са 7.608 несталих, практично, тражи двије трећине несталих особа”, истакао је Перишић, нагласивши да у спомен - костурницама и мртвачницама има још 1.600 НН особа, без имена и презимена.
“То су посмртни остаци из периода 1991. до 1996. године и ми, нажалост, још увијек не можемо да утврдимо идентитет тих особа, и поред датих референтних крвних узорака породица. У великом броју случајава дошло је до погрешних замјена посмртних остатака. И док породице траже своје нестале, често се дешава да су са погрешним именом и презименом сахрањени одређени посмртни остаци. То је за породице несталих један зачарани круг, али, постепено рјешавамо овај проблем уз помоћ стручњака међународне заједнице, те судских вјештака из БиХ. Надам се да ћемо примјеном савременијих технологија постизати пуно боље резултате”, истакао је Перишић.
Семберија Инфо
