На градском гробљу у Пучилама служен је парастос и положени су вијенци пред споменик на којем се налазе имена 149 погинулих са подручја Тиње, Смолуће и Потпећа, који су 1992. године 74 дана били у окружењу мислиманско-хрватских снага.
 
Војно способни Срби, након пробоја коридора који су извели припадници јединица ВРС и МУП-а РС, прикључили су се одбрани и стварању Републике Српске, што се не смије заборавити, изјавио је предсједник Градске борачке организације Бијељина Миодраг Стевановић.
 
,,Током напада непријатеља на Тињу, Смолућу и Потпећ, погинуо је 51 борац и 30 цивила, као и 78 бораца који су се пријавили у јединице српске војске након пробоја. Ови људи су прошли голготу и зато се њихова жртва не смије заборавити'', рекао је Стевановић.
 
Дејан Савић из Удружења грађана Смолуће навео је да је акција српске војске за ослобађање наведених села једна од најбриљантнијих акција ВРС, те истакао њен хумани карактер.
 
,,Обиљежавамо 27 година откако су мјештани Тиње, Смолуће и Потпећа ослобођени из непријатељског окружења и откако су, нажалост, заувијек напустили своје домове. Спасено је 7.000 становника, међу којима велики број жена, дјеце и стараца. Одмах након изласка Срба, непријатељ је опљачкао и сравнио сва огњишта са циљем да затре све што је српско. Удружење ће се трудити да 30. август, дан пробоја, буде уврштен у календар дешавања од републичког значаја'', нагласио је Савић.
 
Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић додао је да борба народа Тиње, Смолуће и Потпећа, из угла војне науке и тактике, спада у најтеже облике оружаних дејстава.
 


,,Ово је доказ једног изузетног патриотизма, високе свијести, херојства, јунаштва тог народа, који није као неки други послије прве битке бацио копље у трње и предао се. Ову чињеницу треба истаћи и поштовати, и ово би требало да се нађе у свим уџбеницима Српске и Србије. Чини ми се да је та славна битка мало потцијењена. И овдје су се догађале ствари у супротности са међународним правом, али пошто су Срби етнички очишћени, онда одговорности углавном нема'', истакао је Савчић.
 
Представник Гарде ,,Пантери'' Љубиша Васић истакао је раније да је ситуација на озренском фронту била тешка и да је Главни штаб ВРС донио одлуку да се јединице источнобосанског корпуса укључе у ослобађање Смолуће.
 
,,Наша јединица, заједно са осталим јединицама и полицијом, добила је задатак да се Смолућа деблокира по сваку цијену. Првобитна замисао била је да озренске бригаде пробију први обруч, а наша јединица са осталим јединицама из Семберије и Мајевице настави напредовање и пробије други обруч, како би се спојили са становништвом у окружењу. Пошто није било првобитних успјеха, донесена је одлука да наша јединица са осталима са ових простора крене у пробој првог обруча. То смо учинили 28. августа у јутарњим часовима. Тог дана забиљежене су жестоке борбе, непријатељу је стизало појачање са свих страна, тако да смо тек други дан у вечерњим часовима ступили у контакт са лицима у окружењу. У два дана борби у јединици смо имали четворицу погинулих и 16 рањених'', нагласио је Васић.
 
Мјештанин Смолуће Милан Јовичић додао је да се становништво Смолуће борило надљудским напорима да преживи и оствари контакт са српским јединицама.
 
,,Ја сам се, када су почели да говоре о рату, повукао из Тузле, гдје сам живио, у Смолућу, мислећи као већина становништва да ће то кратко трајати. Смолућа је била неприпремљена, и ми смо правили излаз према Потпећу и Тињи, ако дође до сукоба. Међутим, догодило се обрнуто, па је сво становништво ове двије мјесне заједнице дошло у Смолућу и одједном смо имали стотине људи које треба нахранити, обући, дати им лијекове, а нападали су нас свакодневно. У почетку нисмо били организовани, али смо касније, уз помоћ учених људи, организовали одбрану. Било је тешко, људи су нам умирали због безазлених ствари јер нисмо били у могућности да им дамо основне лијекове. Зато је невјероватно да данас неки покушавају да дешавања у Смолући прикажу као злочин српске стране'', поручио је Јовичић.
 
Војска Републике Српске, уз садејство са јединицама МУП-а РС и борцима из Тиње, Смолуће и Потпећа, 30. августа 1992. године успјела је да пробије непријатељски обруч и из окружења спаси српско становништво које је више мјесеци храбро одолијевало сталним нападима муслиманско-хрватских паравојних формација.

​Семберија инфо