Панел дискусију, "Предности успостављања слободне зоне града Бијељина и развој инфраструктурних пројеката повезаних са окружењем" организовала је Народна коалција “Покренимо Бијељину”. Министар  спољне трговине  и економских послова у Савјету миистара БиХ Сташа Кошарац, истакао да је веома значајно  и важно имати отворену комуникацију са привредницима.

-Привредници у приватном реалном сектору у Бијељини, запошљавају око 16. 100 радника. У спољно-трговнском промету 2021. године, извезли су око 250 милиона КМ И жао ми је што у овом граду нема отворене комуникације имеђу привредника и Градске управе. Незамисливо је да смо 2019. и 2020. године, разговарали у Бијељини о изградњи слободне зоне, као бисмо искористили све капацитете које нуди Република Српска, да заједнички радимо на привлачењу страних инвесттитора и подршци локаним привредницима који су препознатљиви у спољно-трговинском промету. Нажалост, од стране Градске не постоји било каква иницијатива од Градске управе и можда је група ријеч коју ћу употријебити, али, то је злочин према овим људима који у Бијељини стварају, раде и запошљавају 16. 100 људи. Замислите да смо прије двије године оспособили слободну зону и довели стране инвеституре, колики био број запослених у овом граду? Сматрам да је веома важно да се изађе из самоизолације, а Бијељина је поступцима градоначелника себе увела у такво стање?  Бијељина то не заслужује и овај град је важан у Републици Српској, град са озбиљним потенцијалом и одличним географским положајем”, рекао је министар Кошарац. Директор ЈП “Аутопутеви Републике Српске” Недељко Ћорић изјавио је да се изградњом ауто-пута стварају перспективе свих локалних заједница у Српској, а посебно оних које гравитирају непосредној близини ауто-пута.



-Сматрамо да немамо довољан ниво активности на локалном нивоу и да локална заједница не препознаје развојне шансе које доносе нови пројекти. Дефинитивно ћемо имати завршен ауто-пут Бијељина-Рача 2025. године, а до 2027. године дионицу  ауто-пута од Бања Луке до Београда, то доноси нову перспективу и нову шансу. Констатовали смо да смо  закаснили, али ћу рећи да ћемо ипак покренути Бијељину”, рекао је Чорић. Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је изјавио да је потребно да се сви заједно покрену и дају свој допринос.

-Значајан број присутних привредника и број запослених преко 16. 000 је оно чему теже многе локалне заједнице. Слободна зона је управо нешто што би тим људима дала као мали знак захвалности за оно што су до сада учинили за Бијељину и Републику Српску. Град Требиње се пкренуо и ангажовао да све уради што је до нас. Обишли смо позитивне примјере у окружењу, оупили привреднике, попричали с анима шта је то што им је неопходно и то још увијек траје. Ми као локална заједница требамо да донесемо све акте који иду у прилог привредницима, а ми смо већ покренули и оформили прву слободну зону, а тренутно су у току и радови. Граднтовска средства Владе РС у износу од 800. 000 КМ смо добили на основу поднесеног захтјева, провели смо процедуре, изабрали извођача, а радови су у току. Формирањем слободне зоне, привредници имају могућност да се укључе, да не плаћају ПДВ одмах по увозу робе, што је одличан бенефит, а свакако да ће бити још бенефита. Иницијатива треба да постоји, али без локалне заједнице  то није могуће”, рекао је Ћурић. Замјеник директора слободне зоне Зрењанина Јован Вукановић изјавио да постоје бројни бенефити кад је ријеч о слободној зони.
​
-Између осталог, постоји могућност увоза машина и опреме без плаћања царинских и пореских дажбина репроматеријала, плаћања пореза на све енергенте и тд. Такође, олакшица је и што привредници не морају да “заробе” новац и могу га усмјерити на куповину новог репорометаријала и других потреба за рад”, рекао је Вукановић и додао да значај слободне зоне треба да препознају привредници, али и све локалне и републичке инситтуције.

Семберија инфо