ОКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ „ЗАШТИТА ПРАВА ДЈЕТЕТА У АЛТЕРНАТИВНОЈ БРИЗИ“
У просторијама Музеја Семберије, данас је Институција Омбудсмана за дјецу Републике Српске, канцеларија у Бијељини организовала Округли сто на тему „Заштита права дјетета у алтернативној бризи“.
Данашњем округлом столу присуствовали су представници Центра за социјални рад Бијељина, Центра за ментално здравље, образовног система, хранитељи, те представници Полицијске управе
-На данашњем округлом столу презентован је извјештај „Заштита права дјетета у алтернативном смјештају“, а стручни радници ове регије имали су прилику да се упознају са резултатима истраживања и да заједнички изнађемо најбоља рјешења за ситуације које могу да буду проблематичне. Надамо се да ћемо са размјеном данашњих резултата истраживања и размјеном искуства људи који долазе из праксе моћи дефинисати неке даље правце дјеловања у најбољем интересу дјеце која су у ризику“, рекла је Јованка Вуковић, замјеник Омбудсмана за дјецу РС.
Гордана Рајић, Омбудсман за дјецу РС казала је да је Омбудсман за дјецу радио посебан извјештај везан за алтернативно збрињавање дјеце, те да су и прије пар година радили збрињавање дјеце у хранитељству.
-Ово је наставак те приче, с обзиром да је већи фокус стављен на институционално збрињавање дјеце. Оно што је проблем и до чега смо дошли у овом извјештају јесте чињеница да је јако мали број хранитељских породица, а могу рећи да их је чак и мање него раније када смо радили посебан извјештај везан за хранитељство. Проблем је да и даље нема једнаког приступа када су поступања Центара за социјални рад, а знамо да је издвајање дјетета из породице једна крајња мјера. Прије доношења једне такве одлуке, морају бити исцрпљене све друге законске могућности и да та одлука мора бити у најбољем интересу дјетета. У већини рјешења нема образложења зашто је баш то у најбољем интересу дјетета, а поражавајуће је да мјера која треба да буде привременог карактера, најчешће доводи до тога у пракси да дјеца која су једном збринута, посебно када је питању дом тамо остају дужи временски период. Дјеца су нам скренула пажњу, јер су и они били дио овог извјештаја, јесте да немају комуникацију са својим старатељем, посебно ако је то особа из центра. Овдје нам је циљ да прије свега са стручном јавности расправљамо о овим проблемима које се тичу права и положаја дјеце у алтернативном збрињавању. У будућности планирамо да овај извјештај представимо у Народној скупштини Владе РС јер сматрамо да и шира јавност треба да зна какав је положај дјеце без родитељског старања“, истакла је Рајићева.
Мила Стојановић, Центар за социјални рад Бијељина рекла је да Центар за социјални рад константно ради на популарисању хранитељства као најадекватнијег облика збрињавања дјеце без родитељског старања.
-Поред тога имамо један задатак који смо дали сами себи, а то је да сачувамо и да његујемо наше већ постојеће хранитеље и да чувамо добар однос са њима. У посљедње вријеме не само у Бијељини, него у опште у РС, држави, али и на глобалном нивоу мање је хранитеља, а све је проузроковао ситуацијом која је иза нас. Тренутно имамо нову хранитељку која се пријавила и са њом имамо јако лијепу сарадњу. Сваки хранитељ је важан и значај и ми смо то видјели као један позитиван корак напријед. Закључно са септембром, када смо радили извјештај имали смо у 20 хранитељских породица, 18 лица, одраслих и дјеце, а од тог броја четворо је одраслих, пошто институт хранитељства препознаје хранитељство и за одрасле и за дјецу“, казала је Стојановићева.
Светлана Деспотовић, хранитељка са подручја града Бијељина рекла је да је хранитељка већ шест година дјевојчици са посебним потребама, која борави у њеном породичном дому када су распусти и празници, а иначе је смјештена у дому у Крагујевцу.
-Уз помоћ Миле из Центра за социјални рад која је од првог дана била уз мене одабрала сам хранитељство, јер сам ја као јако млада остала удовица. Имам своје двоје дјеце и моја дјеца су је јако добро прихватила дјевојчицу која долази код нас. Не одвајам је од своје дјеце, прво завршавам обавезе око ње, па онда око своје дјеце. Да имам свој дом, ја бих је узела код себе, да буде код мене стално и да је не враћам тамо одакле долази“, рекла је Деспотовићева.
(Семберија инфо)
Данашњем округлом столу присуствовали су представници Центра за социјални рад Бијељина, Центра за ментално здравље, образовног система, хранитељи, те представници Полицијске управе
-На данашњем округлом столу презентован је извјештај „Заштита права дјетета у алтернативном смјештају“, а стручни радници ове регије имали су прилику да се упознају са резултатима истраживања и да заједнички изнађемо најбоља рјешења за ситуације које могу да буду проблематичне. Надамо се да ћемо са размјеном данашњих резултата истраживања и размјеном искуства људи који долазе из праксе моћи дефинисати неке даље правце дјеловања у најбољем интересу дјеце која су у ризику“, рекла је Јованка Вуковић, замјеник Омбудсмана за дјецу РС.
Гордана Рајић, Омбудсман за дјецу РС казала је да је Омбудсман за дјецу радио посебан извјештај везан за алтернативно збрињавање дјеце, те да су и прије пар година радили збрињавање дјеце у хранитељству.
-Ово је наставак те приче, с обзиром да је већи фокус стављен на институционално збрињавање дјеце. Оно што је проблем и до чега смо дошли у овом извјештају јесте чињеница да је јако мали број хранитељских породица, а могу рећи да их је чак и мање него раније када смо радили посебан извјештај везан за хранитељство. Проблем је да и даље нема једнаког приступа када су поступања Центара за социјални рад, а знамо да је издвајање дјетета из породице једна крајња мјера. Прије доношења једне такве одлуке, морају бити исцрпљене све друге законске могућности и да та одлука мора бити у најбољем интересу дјетета. У већини рјешења нема образложења зашто је баш то у најбољем интересу дјетета, а поражавајуће је да мјера која треба да буде привременог карактера, најчешће доводи до тога у пракси да дјеца која су једном збринута, посебно када је питању дом тамо остају дужи временски период. Дјеца су нам скренула пажњу, јер су и они били дио овог извјештаја, јесте да немају комуникацију са својим старатељем, посебно ако је то особа из центра. Овдје нам је циљ да прије свега са стручном јавности расправљамо о овим проблемима које се тичу права и положаја дјеце у алтернативном збрињавању. У будућности планирамо да овај извјештај представимо у Народној скупштини Владе РС јер сматрамо да и шира јавност треба да зна какав је положај дјеце без родитељског старања“, истакла је Рајићева.
Мила Стојановић, Центар за социјални рад Бијељина рекла је да Центар за социјални рад константно ради на популарисању хранитељства као најадекватнијег облика збрињавања дјеце без родитељског старања.
-Поред тога имамо један задатак који смо дали сами себи, а то је да сачувамо и да његујемо наше већ постојеће хранитеље и да чувамо добар однос са њима. У посљедње вријеме не само у Бијељини, него у опште у РС, држави, али и на глобалном нивоу мање је хранитеља, а све је проузроковао ситуацијом која је иза нас. Тренутно имамо нову хранитељку која се пријавила и са њом имамо јако лијепу сарадњу. Сваки хранитељ је важан и значај и ми смо то видјели као један позитиван корак напријед. Закључно са септембром, када смо радили извјештај имали смо у 20 хранитељских породица, 18 лица, одраслих и дјеце, а од тог броја четворо је одраслих, пошто институт хранитељства препознаје хранитељство и за одрасле и за дјецу“, казала је Стојановићева.
Светлана Деспотовић, хранитељка са подручја града Бијељина рекла је да је хранитељка већ шест година дјевојчици са посебним потребама, која борави у њеном породичном дому када су распусти и празници, а иначе је смјештена у дому у Крагујевцу.
-Уз помоћ Миле из Центра за социјални рад која је од првог дана била уз мене одабрала сам хранитељство, јер сам ја као јако млада остала удовица. Имам своје двоје дјеце и моја дјеца су је јако добро прихватила дјевојчицу која долази код нас. Не одвајам је од своје дјеце, прво завршавам обавезе око ње, па онда око своје дјеце. Да имам свој дом, ја бих је узела код себе, да буде код мене стално и да је не враћам тамо одакле долази“, рекла је Деспотовићева.
(Семберија инфо)
