РАДИОНИЦА “ДИГИТАЛНИ АЛАТИ ЗА КРЕДИБИЛНО ИЗВЈЕШТАВАЊЕ И ПРОВЈЕРУ ЧИЊЕНИЦА“
У Хотелу “Дрина“ одржана је радионица под називом “Дигитални алати за кредибилно извјештавање и провјеру чињеница“ коју су, у оквиру пројекта којег подржава Европска унија, организовали Медиацентар Сарајево и агенција БОРАМ. Радионица у Бијељини окупила је 20-ак новинарки и новинара из Угљевика, Зворника, Брчког, Тузле и Бијељине заинтересованих за кориштење дигиталних технологија за провјеру тачности информација.
Појавом електронских медија свијет се почео “смањивати“, а доласком интернета тај исти свијет нам је стао у руку. Данас је лакше него икада покренути сопствену “медијску платформу“ и путем ње пласирати садржаје који могу бити забавни, едукативни и информативни, али и проблематични.
-Сврха радионице је оснажити медијске професионалце да извјештавају кредибилно у овој сфери која се суочава са новим изазовима у смислу вјеродостојности информација које круже дигиталним медијима, а које долазе понекад чак и из званичних извора, из медијских агенција и кућа. Желимо помоћи новинаркама и новинарима да науче користити алате којима успјешно могу да она основна правила професије аплицирају дигиталном свијету, дакле да провјере вјеродостојност извора, да потврде информацију са више извора. За провјеру информација постоје алати који су доступни, онлајн су и бесплатни и такве ствари желимо показати новинарима и онима који информације пласирају, рекла је извршна директорица Медиацентра Маида Муминовић додавши да је радионица у Бијељини прва, а слиједе Требиње, Сарајево и Тешањ.
На овој радионици учесници су научили методе и дигиталне алате који се користе за провјеру, верификацију и праћење поријекла медијских садржаја. Предавања, презентације студија случаја и практичне вјежбе фокусирале су се на утврђивање мрежа дезинформисања у локалном медијском окружењу, препознавање лажних налог на друштвеним мрежама, проналажење оригиналних извора тврдњи, цитата или новинарских прича и трендове у кампањама дезинформисања са страним утицајем.
–Много је изазова пред новинарском професијом данас у онлајн окружењу. Поред свих изазова са којима се свакодневно сусрећемо, додатни изазов за новинаре је и да морају на неки начин да бране своју професију. Ми у Медиацентру сматрамо да је јако важно да учимо и да промовишемо квалитетно новинарство, јер управо је квалитетно новинарство нешто што може да буде алат за борбу против дезинформација. Зато сви ови дигитални алати о којима данас говоримо требају да буду и саставни дио вјештина које новинари имају. Новинарска професија се мијења, времена се мијењају и важно је да и ми новинари стекнемо нове вјештине које ће нам помоћи да квалитетније радимо свој посао, рекла је Елвира Јукић Мујкић, уредница портала Медиа.ба, што је онлајн портал Медиацентра Сарајево.
О дезинформацијама и феномену “лажних вијести“ у БиХ, на радионици је говорио Емир Зулејхић који је један од новинара портала Раскринкавање.ба. Раскринкавање.ба бави се само онлајн медијима, постоји од децембра 2017. године и тренутно дјелује у Словенији, Србији, БиХ, Црној Гори и Македонији.
-Сви медији се боре за пажњу. Неки то чине квалитетним причама, а неки манипулативним тактикама које немају много везе с новинарством, трудећи се да привуку публику која испред себе има већу понуду информација него икада раније. Ту је, затим, и цијели “екосистем“ лажних медија који свакодневно ничу на интернету. Ове анонимне копије само изгледом подсјећају на онлајн медије, али у суштини су дигиталне огласне табле које служе за претварање кликова у новац. Њихов бизнис модел се своди на постављање огласа, преузимање садржаја из других медија уз “кликбејт“ наслове, измишљање непостојећих“ексклузивних вијести“ и њихово промовисање на друштвеним мрежама. Са друге стране, неки анонимни “медији“ настају са циљем да послуже као гласило политичких странака или других интересних група. Информације које долазе из таквих извора најчешће нису ни тачне, ни поуздане и зато је важно разликовати стварне медије, који стоје иза свога рада и улажу ресурсе у своје извјештаје, од оних страница које се само маскирају у медије, каже Емир Зулејхић додавши да нису све дезинформације продукт анонимности нових технологија. Како истиче, и легитимни медији су такође подложни разним политичким утицајима, манипулацијама и сензационализму, те и међу њима постоје мање и више квалитетни извори информација, које је такође важно знати разликовати и препознати.
Не вјеруј на прву
Слободни медији, који информисању приступају посвећено, одговорно и професионално, неопходни су за изградњу и функционисање слободног и праведног друштва. Није свеједно да ли се информишетете из таквог извора или на порталу који је измислио информацију да би утицао на ваше мишљење, усмјерио ваш глас на изборима, продао вам неки производ или, напросто, да би зарадио новац на вашем клику, указује Емир Зулејхић наглашавајући да је основна ствар при одабиру извора информација на интернету разликовање стварних медија од њихових копија. Каже, генерално правило је да ако медиј нема истакнуте информације о власништву портала и идентитету особа које га уређују и за њега пишу, таквом медију се не може вјеровати.
-Иако је анонимност први знак за узбуну, она свакако није једини критериј за процјену вјеродостојности медија. За то је потребно узети у обзир различите елементе производње медијских садржаја, укључујући и уређивање и власништво над медијским платформама, каже Зулејхић.
Семберија инфо
Појавом електронских медија свијет се почео “смањивати“, а доласком интернета тај исти свијет нам је стао у руку. Данас је лакше него икада покренути сопствену “медијску платформу“ и путем ње пласирати садржаје који могу бити забавни, едукативни и информативни, али и проблематични.
-Сврха радионице је оснажити медијске професионалце да извјештавају кредибилно у овој сфери која се суочава са новим изазовима у смислу вјеродостојности информација које круже дигиталним медијима, а које долазе понекад чак и из званичних извора, из медијских агенција и кућа. Желимо помоћи новинаркама и новинарима да науче користити алате којима успјешно могу да она основна правила професије аплицирају дигиталном свијету, дакле да провјере вјеродостојност извора, да потврде информацију са више извора. За провјеру информација постоје алати који су доступни, онлајн су и бесплатни и такве ствари желимо показати новинарима и онима који информације пласирају, рекла је извршна директорица Медиацентра Маида Муминовић додавши да је радионица у Бијељини прва, а слиједе Требиње, Сарајево и Тешањ.
На овој радионици учесници су научили методе и дигиталне алате који се користе за провјеру, верификацију и праћење поријекла медијских садржаја. Предавања, презентације студија случаја и практичне вјежбе фокусирале су се на утврђивање мрежа дезинформисања у локалном медијском окружењу, препознавање лажних налог на друштвеним мрежама, проналажење оригиналних извора тврдњи, цитата или новинарских прича и трендове у кампањама дезинформисања са страним утицајем.
–Много је изазова пред новинарском професијом данас у онлајн окружењу. Поред свих изазова са којима се свакодневно сусрећемо, додатни изазов за новинаре је и да морају на неки начин да бране своју професију. Ми у Медиацентру сматрамо да је јако важно да учимо и да промовишемо квалитетно новинарство, јер управо је квалитетно новинарство нешто што може да буде алат за борбу против дезинформација. Зато сви ови дигитални алати о којима данас говоримо требају да буду и саставни дио вјештина које новинари имају. Новинарска професија се мијења, времена се мијењају и важно је да и ми новинари стекнемо нове вјештине које ће нам помоћи да квалитетније радимо свој посао, рекла је Елвира Јукић Мујкић, уредница портала Медиа.ба, што је онлајн портал Медиацентра Сарајево.
О дезинформацијама и феномену “лажних вијести“ у БиХ, на радионици је говорио Емир Зулејхић који је један од новинара портала Раскринкавање.ба. Раскринкавање.ба бави се само онлајн медијима, постоји од децембра 2017. године и тренутно дјелује у Словенији, Србији, БиХ, Црној Гори и Македонији.
-Сви медији се боре за пажњу. Неки то чине квалитетним причама, а неки манипулативним тактикама које немају много везе с новинарством, трудећи се да привуку публику која испред себе има већу понуду информација него икада раније. Ту је, затим, и цијели “екосистем“ лажних медија који свакодневно ничу на интернету. Ове анонимне копије само изгледом подсјећају на онлајн медије, али у суштини су дигиталне огласне табле које служе за претварање кликова у новац. Њихов бизнис модел се своди на постављање огласа, преузимање садржаја из других медија уз “кликбејт“ наслове, измишљање непостојећих“ексклузивних вијести“ и њихово промовисање на друштвеним мрежама. Са друге стране, неки анонимни “медији“ настају са циљем да послуже као гласило политичких странака или других интересних група. Информације које долазе из таквих извора најчешће нису ни тачне, ни поуздане и зато је важно разликовати стварне медије, који стоје иза свога рада и улажу ресурсе у своје извјештаје, од оних страница које се само маскирају у медије, каже Емир Зулејхић додавши да нису све дезинформације продукт анонимности нових технологија. Како истиче, и легитимни медији су такође подложни разним политичким утицајима, манипулацијама и сензационализму, те и међу њима постоје мање и више квалитетни извори информација, које је такође важно знати разликовати и препознати.
Не вјеруј на прву
Слободни медији, који информисању приступају посвећено, одговорно и професионално, неопходни су за изградњу и функционисање слободног и праведног друштва. Није свеједно да ли се информишетете из таквог извора или на порталу који је измислио информацију да би утицао на ваше мишљење, усмјерио ваш глас на изборима, продао вам неки производ или, напросто, да би зарадио новац на вашем клику, указује Емир Зулејхић наглашавајући да је основна ствар при одабиру извора информација на интернету разликовање стварних медија од њихових копија. Каже, генерално правило је да ако медиј нема истакнуте информације о власништву портала и идентитету особа које га уређују и за њега пишу, таквом медију се не може вјеровати.
-Иако је анонимност први знак за узбуну, она свакако није једини критериј за процјену вјеродостојности медија. За то је потребно узети у обзир различите елементе производње медијских садржаја, укључујући и уређивање и власништво над медијским платформама, каже Зулејхић.
Семберија инфо
