Децембар и јануар...вријеме када са  тв екрана, са радио пријемника, из продавница, новина, на улицама...гдје год да се окренемо видимо насмијана лица, срећу, радост...“Све пршти“ од енергије и раздраганости, љубави... Међутим, неки од нас се не осјећју тако!  Не осјећају тај ентузијазам, ту срећу, ту потребу да су стално насмијани и да се таквима показују. И то је ок! Дајмо себи дозволу да се у времену пренаглашености среће и добрих породичних односа не осјећамо тако! Дајмо себи дозволу да се осјећамо баш онако како се осјећамо аутентично  изнутра! То је једино што је исправно и легитимно, без обзира на период године у којем се налазимо.

Понекад имамо осјећај да нешто није у реду са нама, јер се у вријеме празника осјећамо усамљено. Међутим, осјећање усамљености у то вријеме је веома често. Многи људи се боре с тим. Разлози за осјећање усамљености су бројни (пјесма драге особе, мириси, мјесто гдје је драга особа сједила, а сада је празно...), а њима додатно доприносе нереална очекивања, сентиментална осјећања која прате празничну атмосферу и додатни стрес.

Посјећујући друштвене мреже лако закључујемо да се други забављају и боље проводе, него ми. Оно што је карактеристично за све људе јесте да лако дијеле своје лијепе тренутке на друштвеним мрежама. Уколико вам то изазива осјећање туге, сведите боравак на друштвеним мрежама на минимум. Даље, немојте прошлост упоређивати са садашњости. Покушајте доживјети нове тренутке и стварати нове успомене. Као извор додатног стреса може бити то што празнике не проводимо са људима које волимо (бивши партнери или изгубљени чланови породице). Управо то, што је празнично вријеме пуно сцена сретне породице и насмијаних лица, код оних који немају породице или су изгубиле члана породице изазива осјећање усамљености. То осјећање покреће наше тијело да додатно производи хормон стреса, кортизол, што може узроковати анксиозност, па чак и депресију.

Манифестовање усамљености је индивидуално и разликује се од особе до особе. Код неких људи симптоми усамљености су искључиво психички. Они осјећају анксиозност, изолованост, недостатак иницијативе, мањак самопоуздања, теже доношење одлука, прокрестинацију, низак праг фрустрационе толеранције, осјећање празнине...Други могу осјећати физичке симптоме као што су главобоља, згрченост у предјелу рамена, осјећај нелагоде (чвора) у желуцу, повећано конзумирање хране и алкохола.

Зато, умјесто „савршених празника“ направите празничну атмосферу какву ви желите, угодну атмосферу без стреса. Запитајте се: „Шта ме весели? Како би изгледао мој идеалан дан? Шта могу урадити да практикујем  што више ствари које ме веселе?“ Осим тога, ово је јединствена прилика да створите своју традицију за празнике која би вам помогла да се осјећате најбоље што у датом тренутку можете’’, поручује Вања Вукојевић,  психолог и системски породични психотерапеут из Удружења грађана ,,Психолуминис’’.

Semberija info