Традиционално, већ трећу годину, бијељински “Комуналац” организује Караван зимнице. Ове године придружио му се и Базар рукотворина.

Како рече Хелена Стојић, руководилац пијачних услуга у “Комуналцу”, одзив је велики, јер је уторак пијачни дан, а и вријеме  је послужило. “Примјећујемо да је мање оних који ове године припремају зимницу, жалећи се на цијене поврћа. Упркос томе, понуда зимнице је изузетно велика. Посјета је изузетно добра, али и продаја изложених прерађевина од воћа и поврћа”.

Хелена Стојић каже да овакве манифестације треба да упуте потрошаче на значај традиционалне домаће производње поврћа и прерађевина од поврћа.
​
“Преплављени смо напредним технологијама и великим произвођачима. На овакав начин дајемо шансу малим произвођачима и малим трговцима, да и они пронађу своје мјесто под овим потрошачким небом”.

Мира Корајчевић из Јање  каже да је и ове године богата понуда прерађевина из њене кућне радиности.

“Имамо домаће прерађевине од поврћа, паприку, цвеклу, купус, сок од парадајза, домаће сокове од трњине, грожђа. Природни концентровани сокови коштају по десет марака за литар”, каже Мира Корајчевић.

Вера Лујић, која педесет година, од своје дванаесте године продаје прерађевине од воћа и поврћа на бијељинској зеленој пијаци, каже да је суша утицала на цијену сировина, али да је понуда разноврсна.

“Ајвар је био десет, сада је дванаест марака. Парадајз је задржао стару цијену, литар и по за пет КМ, мање тегле барених паприка коштају по четири КМ, слатко је остало на старим цијенама, док су џемови мало скупљи. Скупљи је шећер, скупље и воће”, каже Вера Лујић.

Рамиз Сејдулаховић из Брезовог Поља код Брчког представио нам се као директни произвођач и директни прерађивач воћа. Већ трећу годину има и регистровану фирму “Природно”.
 
“ Заокружио сам своју дјелатност. Сок од ароније, сирће од дивљих јабука, пекмези, кисели и слатки, све то нудимо као искључиво органску, здраву храну. Гарантујем свим гаранцијама, без прскања сто посто. Не секирам се за купце. У Брчком, све што произведем, ја и продам.  Одавно се бавим овим, али је било мршаво и танко. Сад видим да се и од овога може добро живјети. Нека нико не каже да овдје у БиХ нема посла. Позивам младе људе да раде код мене, па да виде како се може радити и зарадити.  Имам плантажу ароније на два дунума, али и купину, малину, грожђе домаће”, каже Рамиз Сејдулаховић.

Семберија инфо