КОЈА ПРАВА ИМА ВЛАСНИК ЕКСПРОПРИСАНЕ НЕКРЕТНИНЕ И КАКАВ ЈЕ ПОСТУПАК ЕКСПРОПРИЈАЦИЈЕ? :: Semberija INFO ::

 

КОЈА ПРАВА ИМА ВЛАСНИК ЕКСПРОПРИСАНЕ НЕКРЕТНИНЕ И КАКАВ ЈЕ ПОСТУПАК ЕКСПРОПРИЈАЦИЈЕ?


Експропријација је законом уређен поступак одузимања власништва (потпуна експропријација) или ограничења права власништва (непотпуна експропријација) на непокретностима уз правичну накнаду, а због општег интереса. Тај општи интерес може бити извођење радова или изградња објеката у области: здравства, образовања, социјалне заштите, културе, водопривреде, спорта, саобраћајне, енергетске, телекомуникацијске и комуналне инфраструктуре, објеката за потребе државних органа и органа локалне самоуправе, индустријских објеката, обезбјеђења заштите животне средине и заштите од елементарних непогода, као и за истраживање и слично.

Учесници експропријације су корисник експропријације (који је најчешће држава, град, јединица локалне самоуправе и слично) и власник непокретности.
 
Поступак се одвија Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове, познатијом као Катастар. На подручју Бијељине, имали смо у скорије вријеме експропријацију земљишта за потребе изградње гасовода, а тренутно је у току поступак експропријације земљишта за потребе изградње ауто пута. На подручју општине Угљевик већ дужи низ година проводи се поступак експропријације за потребе РиТЕ Угљевик.
 
Најспорнији дио поступка код експропријација, јесте износ правичне накнаде коју корисник експропријације исплаћује власнику непокретности. Ова накнада не може бити мања од тржишне вриједности непокретности, али код утврђивања управо те тржишне вриједности, постоје супростављени интереси корисника експропријације и власника непокретности. Наиме, као и у сваком преговарачком поступку, најприје се нуди најнижа цијена по м2, и то иста за велико подручје на коме се врши експропријација, без обзира на карактеристике сваке парцеле понаособ. Уколико се пред органом управе, односно Катастром, не постигне споразум око висине накнаде, ова накнада се утврђује пред надлежним судом. Бројне правоснажне судске пресуде, у ванпарничном поступку експропријације, свједоче да власници имају право накнаде тржишне вриједности непокретности, која је већа од првенствено понуђене цијене од стране корисника експропријације, и објективно процјењене у сваком конкретном случају.
 
Овдје скрећемо пажњу, да без обзира на то да ли је постигнута сагласност око исплате правичне накнаде или је у току судски поступак за утврђивање правичне накнаде, корисник експропријације има право да уђе у посјед некретнина након правоснажности рјешења о експропријацији.
 
Првенствено, дакле, власници непокретности, односно наши суграђани, чије земљиште се експроприше, би требали да учествују у поступку како би заштитили своја права. Права власника непокретности су, према закону, шира од оних која су иначе позната лицима без правног образовања, као што је на примјер: право проширења експроприсане површине, право увтрђивања карактера земљишта, право на накнаду штете, право на увтрђивање висине правичне накнаде и слично, наравно, уз законом прописане услове.
 
Сва та права, односно чињенице и доказе од којих зависи остварење тих права, власници непокретности би требали већ истаћи у првој фази поступка, пред Катастром, а не чекати судски поступак, јер управо судски поступак у многоме зависи од исхода поступка и закључака изведених пред управним органом.

Семберија инфо