Непуне двије године чланови Заједнице етажних власника зграде у Улици мајора Драгутина Гавриловића број шест покушавају да се договоре око изградње лифта који би већини станара умногоме промијенио квалитет живота. На који начин функционишу или не функционишу заједнице етажних власника, најбоље свједочи овај примјер.
 
Ненад Лакић, познати бијељински сајџија, каже да у тој згради живи већ четрдесет година.

- У питању је Заједница етажних власника са тридесет станова. Прије двадесетак година надограђено је шест станова. Наш највећи проблем представља чињеница да се не могу на једном састанку окупити сви станари, те је немогуће донијети одлуку о једној тако важној инвестицији. Углавном, настојимо да обезбиједимо кворум и одлуке доносимо већином гласова присутних станара. Нама је лифт најважнији приоритет, али се за такву инвестицију тражи стоодстотна сагласност свих етажних власника. Имамо десетак станова у којима власници тренутно живе, јер су неки од њих у иностранству. До њих је немогуће доћи, јер немамо њихове адресе и контакте. Имамо и већи број подстанара у згради који не могу учествовати у раду заједнице етажних власника. За овакве и сличне инвестиције требало би да закон предвиди натполовичну или двотрећинску већину, а не стоодстотну. То је немогуће обезбиједити. Има власника станова у Канади, САД, Аустрији, који нам се никада не јављају”.


 
Ненад Лакић каже да би уградња новог спољног лифта коштала око 50.000 конвертибилних марака. Један такав лифт већ је изграђен на улазу преко пута ове зграде.

- Ми не можемо прикупити толики новац. Мјесечно прикупимо 600 КМ, од чега 230 КМ представља обавезне мјесечне трошкове. Требало би нам петнаестак година и више да бисмо обезбиједили новац за ту инвестицију. Наша иницијатива је ишла у смјеру да они који су заинтересовани за уградњу лифта сами то исфинансирају, без учешћа станара који то не желе. Ипак, неопходна је њихова сагласност, односно сагласност свих да се инвестиција реализује. Нажалост, имамо неколико станара који су категорични у одбијању такве иницијативе и не желе да нам дају сагласност. То су власници етажних станова који живе на првом или другом спрату. Има оних који тврде да ће им нови лифт направити ,,тунеле” од просторија у стану, затворити дневну свјетлост, заклонити поглед и слично”.
Лакић каже да у њиховој згради живе, углавном, старији људи, којима је лифт итекако неопходан.
 
Један од станара ове зграде каже да је за нормално функционисање ЗЕВ-а спорно и кориштење земљишта око зграде.
 
Етажни власници стављају металне стубиће којима себи обезбјеђују паркинг – мјесто. На тај начин блокирају прилаз згради, без обзира на то да ли је у питању уношење или изношење намјештаја или долазак екипе медицинске помоћи. Земљиштем око зграде требало би да газдује град. Тешко је договорити поправке крова, израду фасаде, јер је немогуће постићи договор око било чега, поготово сагласност свих станара.
 
Сагласност или суд

У Градској управи кажу да је законом регулисано да се за све инвестиције на згради мора обезбиједити стоодстотна сагласност. Уколико, пак, један или двојица етажних власника не желе дати сагласност, онда се до таквих одлука може доћи судским путем.

Семберске новине - Семберија инфо