Изложбом фотографија под називом "Четири деценије Семберских новина" обиљежен је значајан јубилеј овог листа - 40 година постојања и рада. Истовремено , та изложба је понудила грађанима на увид и 117 фотографија Божидара Милошевића, фоторепортера који је сав свој досадашњи живот посветио фотографији.



Божо потврђује деценијама уназад крилатицу "да без добре фотографије нема добре приче".

- За 40 година рада Семберских новина требало је барем пет оваквих простора да се изложи све. Прва селекција је била на 500 фотографија, и сваке ми је жао која није ушла. На крају се дошло до неких 117 фотогарфија. Нажалост овдје нема фотографија посјете Олбрајтове, затим је долазио Ђинђић, Коштуница, Вучић, овдје је био патријарх Павле, Добрица Ћосић, започиње причу за ИнфоБијељина Божидар Милошевић.



Фотографи снимају људе, историјске важне догађаје, различите географске предјеле. Тиме нас подсјећају на лијепе проведене тренутке или нам омогућују да упознамо оно што нисмо могли видјети.



Божидар је један од њих. Човјек који је између осталог, у Бијељини био свједок многобројних историјских догађаја.



- Читав живот сам имао некакав апарат, почевши од смјене 8, преко практике, док се није стигло до неких апарата који су омгућавали мало лагоднији рад, па до оних којим се морала стизати конкуренција. Овдје су мнноге екипе долазиле са више апарата, био сам на неким мјестима на којим други нису. Једна од најбољих ратних фотографија која је захваљујући Ројтерсу обишла свијет је фотографија "рањеник". Ниједна фотографија није добила награду са свадбе. Награђене су фотографије које изазивају емоције – земљотрес, вулкани, рат, поплаве. Добио сам 1993. године за једну фотографију другу награду, а највећа сатисфакција је била та што су послије мојих фотографија породицама у Трњацима и Батковићу промјењен живот на боље, прича нам Божо.
 
​

Њагов апарат је некада сликао машиновође на овој станици с једним пероном, потом је на истом мјесту био свједок тужног предаха Срба из Крајине на путу за Србију, да би на крају од жељезничке станице остале три липе и изградња нове аутобуске станице. Све је то Божо забиљежио.

- Прво моје радно мјесто било СОУР Умел - служба за информисање. Потом Фронт Слободе из Тузле ме је ангажовао, а од 1988. године па до данас сам дописник Вечерњих новости из Београда, каже на крају.

(ИнфоБијељина)