Младен Лазић из Голог Брда код Бијељине, власник породичног предузећа ,,Mamex”, на свом породичном имању већ дуги низ година производи поврће у пластеницима и на отвореним површинама, а од прије три године отворио је и погон за прераду поврћа. С поносом истиче да се прерађевине од поврћа производе по традиционалном ,,Мамином рецепту”, а традиција подразумијева и квалитет.


 
Почетак године, каже у разговору за ,,Семберија инфо” Младен Лазић, био је обиљежен великим поскупљењем репроматеријала, вјештачког ђубрива, пластичних фолија, фолија за плестенике, трака за наводњавање.



-Цијене су енормно повећане. Вјештачко ђубриво је са 60 КМ, за стотину килограма, поскупјело  на 240 КМ. Траке, које су коштале седам пфенига по метру дужном, сада коштају 15 пфенига, фолија је са 4,80 КМ поскупјела на дванаест, односно тринаест КМ. Неки репроматеријали су поскупјели дупло, па и тродупло, те су неминовно утицали на повећање трошкова производње. С друге стране, имали смо сушу, поскупљење дизел - горива са 1,60 КМ, по литру, на 3,40, односно 3,50 КМ по литру. Тренутна цијена је 3,20 КМ по литру. Били смо у овој години у изузетно незавидној ситуацији. С једне стране, имали смо скуп репроматеријал, док смо, с друге стране, имали велику сушу. Цијена производа на тржишту није повећана у тој мјери да би се могли компензовати сви ови производни трошкови. Сматрам да ће велики број произвођача поврћа бити на губитку у овој години. И наша производња је на позитивној нули.
Покушавамо да извучемо средства која смо инвестирали у производњу. Живот тече даље, тако да ћемо за нову производњу морати ићи у нова задужења”, каже Лазић, истичући да је то велики проблем за пољопривредне произвођаче који, углавном, састављају крај с крајем.


 
-Немамо могућност сигурног пласмана својих производа, те смо одлучили прије три године да покренемо властиту производњу прераде и конзервирања поврћа, како бисмо затворили тај круг од њиве до трпезе. На тај начин смо око 80 одсто своје производње у 2022. години прерадили у властитом погону за прераду поврћа. Остварили смо и неку добит, јер се цијена пољопривредног производа прерадом увећава за три до четири пута. Направили смо бренд ,,Мамин рецепт”, те смо на тај начин успјели да се наметнемо на домаћем тржишту, али смо привукли и кооперанте који су почели с нама сарађивати. У посљедње вријеме све се усмјерава на тржне центре и ланце маркета, када је у питању производња, откуп и прерада поврћа”.
 

Мудрост успјеха

Мудрост успјеха ,,Mamexa” је породично газдинство и укључивање комплетне породице у посао производње и прераде поврћа. Када су сви вриједни, сложни и спремни на напоре, онда се може очекивати и успјех, каже Младен Лазић, истичући да је све више младих људи заинтересовано да остану и да живе и раде у Републици Српској и БиХ.

-Треба им само мало одшкринути врата и помоћи са нивоа локалне управе и Владе РС. Сваки бенефит послодавцима пружа шансу да запосле више радника који ће, бар десетак мјесеци у години, имати загарантована примања”, каже Младен Лазић.

 
Младен Лазић каже да сваке године, са својом породицом и сезонским радницима, поврће производи на површини од тридесет хектара, од чега око пет хектара отпада на пластенике. На тој површини произведе се и преради око три хиљаде тона поврћа.



-Као пионири у преради поврћа успјели смо да произведемо и продамо готово комплетну производњу поврћа. Вјерујем да ће већ почетком или крајем марта наредне године наша складишта бити испражњена и да ће уступити мјесто новим количинама репроматеријала који је неопходан за наредну годину. Тренутно имамо двадесет и два различита производа, прерађевине од краставца, парадјза, паприке, цвекле, шарене салате. Дуги низ година активан сам у Одбору повртлара Републике Српске. Првог децембра сам изабран за потпредсједника Удружења повртлара РС. Из Бијељине је изабрано још пет чланова у Управни одбор, тако да вјерујем да ћемо уз добар договор и уз консултације с Министарством пољопривреде остварити одређени помак, у смислу пружања помоћи нашим пољопривредним произвођачима. Републички буџет за подстицаје у пољопривредној производњи планиран је на износ од 150 милиона КМ за наредну годину. И ми, повртлари, рачунамо на дио тих средстава, јер за нас нова сезона, практично, почиње већ крајем јануара и почетком фебруара наредне године. Министарство пољопривреде се окренуло домаћим произвођачима, јер се очекује несташица хране у свијету. Због тога ће бити неопходно стварање залиха пшенице, кукуруза и конзервираног поврћа и воћа”, појашњава за ,,Семберија инфо’’ Младен Лазић.

Семберија инфо