Један од најбољих нападача ,,Дворова’’ који је наступао дуго у екипи Пролетера.

Фудбал је са вршњацима почео играти као дјечак и чим му се указала прилика започео је тренирати на фудбалском терену, желећи да постане добар фудбалер као његови узори. Јак, добро грађен, брз, имао је предизпозицију да постане врстан играч. То је и био.

У раним седамдесетим  годинама прошлог вијека, наступао је за екипу јуниора који су играли предигре сениорским екипама у тадашњој 3. Лиги СФРЈ и то је радио на перфектан начин, постизао ефектне погодке, што га је препоручило тадашњим тренерима да га прате и повремено прикључују првом тиму. Тренирао је са првотимцима и повремено играо пријатељске утакмице, док није дочекао шансу да буде незамјењива карика дворовљанског тима.

Постао је „расан“ центарфор са великом жељом за постизање погодака, што је чинио дуги низ година главом, лијевом или десном ногом, а знао је бити и асистент. Дијелом и због његовог начина играња, временом је дошло до постављања система игре у Дворовима прилагођеног његовој брзини,  а довођени су и играчи његовог профила, па је то давало успјехе и пласмане у веће рангове такмичања. Био је неухватљив за противнике и ноћна мора за многе голмане.

Мишо Ловрин је био дугогодишњи капитен ФК ,,Пролетера“ у више генерација и био је примјер спортисте, без алкохола, дувана и других порока. Одиграо је више од 750 утакмица, што првенствених, што пријатељских или куп утакмица и постигао небројене поготке који, нажалост, нису биљежени, али се може рећи да је један од бољих, ако није и најбољи стријелац ФК ,,Пролетер“ Дворови свих времена. Био је учесник и финалне утакмице, тадашњег респектабилног такмичења Купа Задругара која је играна 1972. године у Дворовима, а предходно је на утакмици у Броцу постигао два погодка као млади и талентовани играч.

Своју фудбалску каријеру је завршио у касним спортским годинама у ФК ,,Слога“ из Даздарева, гдје је наставио решетати противничке мреже.


 
ПАНТЕЛИЈА ПАНО ЛОПАНДИЋ

Мишин млађи брат Пантелија је, такође, значајан фудбалер ФК ,,Пролетер“ из Дворова. Каријеру је започео у млађим клатегоријама и поносан је члан чувене генерације пионира која је 1975. године освојима првенство ФС БиХ, а он је био стријелац јединог поготка у финалној побједи против ФК ,,Челик“ из Зенице и проглашен је најбољим играчем турнира.

Пантелија Лопандић је у том времену био и репрезентативац пионирске селекције ФС БиХ.

Касније се прикључио сениорима ,,Пролетера’’ гдје је, као и његов брат Мишо, играо на позицији центарфора и гдје је исказивао своју снагу и брзину и постизао је значајне погодке. Био је незамјењив играч почетком осамдесетих година прошлог вијека. Играо је једно вријеме и у ФК ,,Младост“ из Велике Обарске, гдје је оставио значајан траг.