Свјетско првенство у Катару донијело је све што љубитељи фудбала обожавају - драматичне утакмице, аутсајдере који руше дивове и богове који падају на теме.

То значи велике побједе и упале мишића од силног ношења хероја нације на раменима, али и много страшнију бол и непроспаване ноћи од трагичних пораза.

Та бол је много гора од оне послије упале мишића - постане готово хронична, тавори у дубинама мозга и душе, будећи се деценијама свако мало, чисто да заболи као најкварнији зуб.

Неколико моћних репрезентација доживјело је неуспјехе на Мундијалу у Катару и њихови навијачи и фудбалери сада сигурно проживљавају разне врсте болова.

Јер међу њима има понеког трагичара, селекција које су могле много боље, као и читав низ селектора који нису остварили зацртане успјехе, па су морали да дају оставке.

Или је можда најгоре онима који нису уопште били у прилици да у Катару истрче на терен?

Није сигурно лако ни навијачима Србије, која је на Мундијал - као и увијек - испраћена уз еуфорију и огромна очекивања, али су "Орлови" рано, већ послије групне фазе, одлетјели кући.

Селектор Драган Стојковић није био задовољан резултатом, наводећи ипак да је и сам пласман на Мундијал у Катар велики успјех.

За пласман у нокаут фазу, истицао је више пута, били су потребни здрави играчи, који су се борили колико су могли, али због повреда "објективно нису могли више".

Највећи губитници
На првом мјесту је свакако Њемачка, четвороструки шампион свијета, која је - попут Србије - испала већ у групној фази такмичења.

Изгубили су од Јапана у првом колу, потом ремизирали са Шпанијом, а кући их је у посљедњем колу послала изненађујућа побједа Јапана над "фуријом".

Да све буде још горе, ово је моћним "панцерима" друго узастопно испадање у групној фази - исто се десило и прије четири године на СП у Русији.

Све то је посебно упечатљиво ако се има у виду да су Нијемци 2014. у Бразилу били шампиони.

Дакле, од тог финала против Шпаније они немају ниједан меч у нокаут фази такмичења - нешто озбиљно шкрипи у некада моћној њемачкој машинерији.

Руку на срце, Нијемци нису имали ни среће, против Јапана су се испромашивали, као и против Костарике, а у посљедњем мечу зависили су од Шпанаца, али је и њих изненадио Јапан, једно од најпријатнијих изненађења Мундијала у Катару.

Ту негдје је и Данска, која је завршила као посљедња у групи, а прошле године била је хит Европског првенства, гдје је стигла чак до полуфинала.

Данци у Катару овог пута нису имали ниједну побједу, што можда потврђује речи чувеног Вилијама Шекспира - нешто је заиста труло у држави Данској.

У овај круг свакако спада и Белгија, репрезентација пуна свјетских звијезда, која никада није успела да оствари велики потенцијал који на папиру сигурно има.

Белгијанци су на Мундијал дошли као друга репрезентација света, према листи Међународне фудбалске федерације (ФИФА), одмах иза браниоца титуле свјетског првака, Француске.

Тибо Куртоа на голу, Кевин де Брујне, Еден Азар, Ромелу Лукаку, Аксел Витсел, Дрис Мертенс, Јан Вертонген, Тоби Алдервајрелд, Јури Тилеманс... Све позната имена свјетског фудбала.

Многи су у на посљедњих на неколико турнира предвиђали успјех ове генерације Белгијанаца, али они на терену до њега никада нису дошли.

Разлог није познат, али се у јавности често прича о лошим међуљудским односима унутар репрезентације.

Де Брујне и Куртоа, на примјер, годинама не причају.

Занимљива је била и изјава Де Брујнеа послије минималне побједе над Канадом 1:0 у првом колу групне фазе.

"Немамо шансе да освојимо титулу свјетског првака. Имамо добар тим, али смо престари. Мислим да је наша прилика била прије четири године у Русији. Остали смо без неких кључних играча. Долазе неки нови, али они нису на нивоу оних из 2018. Видим нас више као аутсајдере", рекао је Де Брујне.

Белгија је била шеста екипа по просјечној старости играча у Катару.

У стартних 11 који су почели меч против Канаде, више од половине играча имало је 30 и више година.

Већи дио белгијске "златне генерације", међу којима су Еден Азар, Јан Вертонген и Де Брујне, прећи ће врхунац до наредног Свјетског првенства 2026. године.

А већ је познато да Азара више неће бити у репрезентацији

Незадовољства ће бити и у Бразилу, који је испао у четвртфиналу од Хрватске, иако су многи "селесау" готово уписали шести трофеј, а они су били надмени, очекивали су да ће се прошетати до финала.

Ни Мексико се није прославио. Испао је већ у групној фази и то први пут послије седам турнира у низу.

Или је можда највећи губитник славна Италија, четвороструки шампион свијета?

Они уопште нису били на Мундијалу

Највећи трагичар.

У Катару је виђен читав низ заиста невјероватних утакмица, голова у заоставном времену и низ преокрета - ставка коју су добро искусили и репрезентативци Србије - али се заправо мало ко може назвати правим трагичарем.

Нико није постигао ауто-гол који је његову репрезентацију послао кући, промашио колосалну шансу у 90. минуту или скривио трагичан пенал.

Један од њих је Хари Кејн, капитен и нападач Енглеске, који је у четвртфиналу против Француске промашио пенал за изједначење у 84. минуту.

Ипак, Кејн је на том мечу један пенал већ реализовао и није једини који се испромашивао на том мечу - створили су Енглези читав низ шанси, али гола није било.

Кејн је притом на читавом турниру остварио и више него солидан учинак од два гола и три асистенције и дјелује да га заиста нико не криви за дешавања из меча са Французима.

Поред Кејна, у том табору могао би да се нађе и Ромелу Лукаку, снажни нападач Белгије, који је суштински промашио осмину финала за његову селекцију.

Белгији је против Хрватске била потребна побједа и дошли би до ње да је Лукаку погодио мрежу из барем једне од четири велике шансе

Успио је чак и да у посљедњим секундама меча промаши - празан гол.

Међу трагичарима евентуално могу бити и великани којима је ово последњи турнир, а нису успјели да дођу до толико жељеног трофеја (ако се уопште неосвајање Мундијала може назвати трагедијом).

Прије свега Кристијано Роналдо, један од најбољих фудбалера у историји, који у ризници има све најважније пехаре на планети осим мундијалске "богиње".

Роналдо ће 2026. имати 41 годину и могућност да наступи на СП у Америци, Канади и Мексику дјелује невјероватно чак и за њега, познатог по невјероватној физичкој спреми.

Славни Португалац, који деценијама доминира свјетских фудбалом, доживио је и то да у одлучујућим утакмицама у Катару не види много терена - предност у нападу је имао млади Гонсало Рамос и потпуно ју је искористио.

Посебну пажњу привукло привукло је и Роналдово понашање послије убједљиве побједе Португала над Јужном Корејом (6:1), када није славио са саиграчима, већ демонстративно напустио терен, љут због тога што није играо.

Турнир је завршио у сузама, као и Луис Суарез, још један великан свјетског фудбала и Уругваја, којем је ово такође посљедњи турнир, као и његовом саиграчу Единсону Каванију.

Плакао је и Нејмар послије елиминације његовог Бразила од Хрватске, али ће он вјероватно предводити напад "селесаа" и за четири године.

А тад се чувајте, јер Бразилци већ најављују да ће тај турнир освојити.

Откази и оставке
Како ће тај тим Бразила изгледати није познато, иако ће сигурно бити моћан, али једна ствар се зна - досадашњи селектор Тите их неће предводити са клупе.

Оставку је поднио послије пораза од Хрватске на пенале у четвртфиналу.

Само који минут дијелио је Титеа - чије име у Бразилу заправо изгроварају Ћиће - од пласмана даље и можда нове титуле, али то сада већ спада у рубрику "шта би било, кад би било".

Сјајни хрватски голман Доминик Ливаковић потписао му је оставку у пенал серији.

На клупи "селесаа" био је од 2016, замијенивши Дунгу, а Бразил је предводио и прије четири године на Мундијалу у Русији, када је такође испао у четвртфиналу.

И даље није познато ко ће га наслиједити и преузети врућ кромпир, који се готово усијао у посљедње 22 године, колико Бразил није освојио нову титулу шампиона свијета.

Јер за њих је то велики неуспјех.

Оставку је поднио и Луис Енрике, селектор Шпаније, која је такође испала на пенале, али од Марока и то у једној рунди раније - осмини финала.

Моћну "фурију" преузео је послије СП у Русији и у биографији има и изгубљено полуфинале Европског првенства 2020. од Италије и изгубљено финале Лиге нација од Француске.

Насљедиће га Луис де ла Фуенте, бивши селектор омладинске, младе и олимпијске репрезентације Шпаније.

Енрикеов колега Луј ван Гал такође је напустио клупу Холандије, коју је водио трећи пут у каријери и то са заправо великим успјехом.

У посљедњем мандату укупно је имао 14 побједа и шест ремија, без иједног пораза.

"Нећу да наставим… Ово је моја посљедња утакмица", изјавио је 71-годишњи селектор после пораза од Аргентине у четвртфиналу, такође на пенале.

"Нисмо изгубили ниједну утакмицу, не знам колико смо добили, али можете на Гуглу да упишете 'Лоуис ван Гаал Нетхерландс' па сами видјети гол-разлику", додао је.

Није познато ко ће га насљедити, као ни каква ће бити судбина селектора Њемачке Хансија Флика, који је послије испадања "панцера" изјавио да ће то питање бити "брзо ријешено".

"Тешко је одмах послије елиминације одговорити на то, али ускоро ћемо ту тему скинути са дневног реда", навео је Флик.

У медијима се за сада могу прочитати опречне информације - једни кажу да Флик сигурно остаје до Еура 2024. године, а други већ помињу Томаса Тухела као његовог насљедника.

У случају португалског селектора Фернанда Сантоша дошло је до преокрета.

"Оставка? Подношење оставке није у мом рјечнику", изјавио је Сантош послије елиминације од Катара у четврфиналу Мундијала.

Међутим, само неколико дана касније, Фудбалски савез Португала поручио му је - обригадо (хвала).

Сантош је селектор Португала био од 2014. године и није познато ко ће га наслиједити, иако се често помиње име славног Жозеа Муриња.

Оставку су после Катара поднијели и Ото Адо, Ерардо Мартино, Пауло Бенто и Роберто Мартинез, селектори Гане, Мексика, Јужне Кореје и Белгије.

"Кривица је само моја", изјавио је Мартино послије испадања у групној фази.

"Имали смо шансу да одемо даље, нисмо је искористили, а требало је то да учинимо - све је то веома фрустрирајуће за мене и зато сам одлучио да одем. Односно, мој уговор у Мексику је истекао са последњим судијским звиждуком на мечу против Саудијске Арабије", рекао је Мартино.

Медији преносе и да селектор Енглеске Гарет Саутгејт и даље размишља да ли да поднесе оставку.

Крв испод зелене траве - више од фудбала
Турнир у Катару дуго су пратиле и разне приче које немају много везе са фудбалом.

Приче о корупцији, политици, такозваном "спортвошингу" - тј. прању угледа кроз спорт - кршењу људских права и права радника,

Велики број тих радника страдао је градећи стадионе и објекте потребне да би се лопта котрљала.

Колико тачно - није познато.

Неки извјештаји кажу да је више од 6.000 радника миграната умрло од како је 2010. добијена кандидатура за Свјетско првенство, што катарска влада негира.

Они тврде да је било 37 смртних случајева међу радницима на градилиштима стадиона Свјетског првенства, од којих су само три била "везана за посао".

Поред тога, активисти за људска права наводе и да су радници често имали проблема са добијањем плата и да су били приморани да раде на опасно високим температурама.

А ту су бројне оптужбе о корупцији, прије свега због начина на који је Катар од Међународне фудбалске федерације (ФИФА) добио организацију турнира.

Катар је увијек негирао било какву кривицу, али је Ева Каили, потпредсједница Европског парламента, недавно ухапшена у Белгији због сумње за прање новца и корупцију.

Каили се налази међу четири особе оптужене да их је Катар обасипао новцем и поклонима како би утицали на доношење одлука, што она негира.

У центру већине оптужби је ФИФА, кровна организација најважније споредне ствари на свијету.

Можда су они ипак највећи губитници Мундијала?

(ББЦ на српском)