У организацији Института за српску културу Приштина – Лепосавић и Академије за националну безбједност из Београда, одржан је међународни тематски научни скуп под називом „Ми и други кроз визуру Косова и Метохије“ у Дому културе у Рашкој.

На овом скупу је учешће узела научна елита из Републике Србије, Руске Федерације, Босне и Херцеговине, Сјеверне Македоније, Бугарске, Аустрије, Мађарске, Словеније, Грчке и Турске, који су, што кроз директно учешће, што путем својих научних радова, изнијели своје виђење положаја српског народа у јужној српској покрајини, Косову и Метохији.



Скуп је отворио директор Института за српску културу, проф. др Драган Танчић, заједно са директором Академије за националну безбједност из Београда, академиком проф. др Драганом Симеуновићем. Од званица, на скупу су били проф. др Мирослав Бјеговић, савјетник предсједника Владе Републике Србије, народна посланица Републике Србије, Весна Недовић, савјетник генералног директора Управе царине Београд, Иван Рибаћ, проф. др Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука из Бања Луке, гости из Руске Федерације, проф. др Боженка Екатерина Сергејевна и проф. др Наталија Николајевна Муровјева и проф. др Тиодор Росић, пензионисани професор Универзитета у Крагујевцу. Скуп је такође поздравио градоначелник Краљева, др Предраг Терзић, као и предсједник Српског института из Будимпеште, Пера Ластић, др Драгољуб Ацковић, бивши народни посланик и председник Уније Рома Србије и предсједник Планинарског савеза Србије, проф. др Исо Планић. Националну химну и друге пригодне пјесме извела је Женска вокална група „Огрлица од бисера“ из Београда.

Директор Института за српску културу, проф. др Драган Танчић, у свом уводном обраћању је указао на веома тежак положај српског народа који живи и ради на простору Косова и Метохије. Директор Танчић је такође истакао да је Институт за српску културу Приштина – Лепосавић свјетионик српске културе и науке на Косову и Метохији и један од стожера заштите српског народа. Он је указао да је Институт основан 1987. године и да је на почетку свог рада имао само једног доктора наука, а да данас на Институту ради велики број доктора наука, еминентних стручњака из области друштвених и хуманситичких наука, са изузетно великим научним подмлатком, који се на Институту негује и максимално подржава. Танчић је такође указао на интензивну и квалитетну издавачку дјелатност Института, која је у протеклих неколико година у пуном замаху и осврнуо се на научни часопис „Баштина“, који издаје Институт за српску културу Приштина –Лепосавић и који је један од водећих научних часописа данас у Србији и региону.

Директор Академије за националну безбједност из Београда, академик, проф. др Драган Симеуновић је такође истакао значај рада и функционисања Института за српску културу Приштина – Лепосавић, те је истакао да је Академија за националну безбједност са Институтом закључила уговор о сарадњи. Симеуновић је подсјетио да Академије углавном не закључује такву врсту уговора ни са једном организацијом, али да је препознат значај, друштвена и научна вриједност Института, као и његово залагање за очување српског идентитета на Косову и Метохији.

После уводних обраћања, отпочет је рад по сесијама. Било је укупно три сесије:
Књижевно – језчка, Политиколошка, социолошка, правна и културолошка и Историјска. Модератори језичко – књижевне сесије су били др Јасмина Ахметагић, др Ана Стишовић Миловановић, др Борис Булатовић и др Луна Градиншћак, а у оквиру ове сесије се говорило о битним питањима које се односе на опастанак српског језика, писма и моралних вруједности српског народа на Косову и Метохији. Др Ана Миловановић је указала на значајно питање моралне вертикале косовског завјета у драматизацијама српских народних пјесама косовског циклуса, док се др Јелена Војиновић Костић бавила значајном темом језичког идентитета.

Политиколошком, социолошком, правном и културолошком сесијом су, у улози модератора били проф. др Драган Танчић, др Наташа Муровјева, проф. др Љубиша Митровић, проф. др Драган Батавељић и др Ратомир Антоновић предсједавали, а у оквиру ове сесије, отворена су значајна питања интегритета и суверенитета. Ту су се посебно истакли радови доц. др Винка Пандуревића на тему Срби на Косову и Метохији између интегритета и суверенитета Србије и самопроглашене независности Косова и проф. др Марка Миловића, који је указао на проблем рушења српских гробаља.

Модератори Историјске сесије су били др Далибор Велојић, др Александар Павловић, др Иван Бецић, др Ивана Раловић и др Јован Симијановић, у оквиру које се говорило о историјски значајним догађајима за Косово и Метохију, попут дејстава српских устанака на Косову и Метохији, о чему је говорио др Бранко Надовеза и жртвама током Другог свјетског рата са простора Косова и Метохије, о чему је говорио др Небојша Стамболија.

Рад у оквиру сесија је трајао два дана и одржавао се у просторијама Дома културе Рашка, Галерије Центра за културу „Градац“ и у сали општинске управе Рашка. Саовог међународног тематског научног скупа биће штампан тротомни зборник радова, који ће бити доступан јавности.


За Семберија инфо - Младен Василић