И Босна и Херцеговина кренула је снажније, након Хрватске и Србије, у заштиту својих агрикултурних и прехрамбених производа. Недавно су заштићени Ливањски сир, Невесињски кромпир и Височка печеница.

"Било је крајње вријеме да значајније штитимо своје национално јестиво благо. Височка печеница, коју моја породица годинама традиционално производи, суши се на природном и незагађеном зраку. Посједује ХАЦЦП (Анализа ризика и критичне контролне тачке, оп. а.) и халал цертификате. Све су то предности и привилегије, које нашој печеници утиру путеве ка Европи", прича Елдар Бабић, произвођач Височке печенице.



Бабић своју печеницу продаје у сарајевској Градској тржници, импресивном аустроугарском здању неоренесансног стила и националном историјском споменику Босне и Херцеговине.

Ливањски сир, невесињски кромпир и височка печеница су први босанскохерцеговачки производи заштићени у складу с Правилником о системима квалитете за прехрамбене продукте, који је усклађен са законодавством Европске уније. То омогућава произвођачима ових традиционалних производа подношење захтјева и стицање одговарајуће ознаке географског поријекла и на нивоу Европске уније.

​

Производи који су заштићени ознакама географског поријекла и загарантованог традиционалног специјалитета су продукти чије посебне особине произилазе управо из вриједности њихових нутритивних састојака и из специфичног начина производње и прераде, те поднебља из којег ови производи историјски потичу.

"Примарно су усмјерени на потрошаче који желе конзумирати аутентичне производе из неке регије. Сасвим сигурно, имају своје мјесто на тржишту", објашњава др. сц. Џемил Хајрић, в. д. директора Агенције за сигурност хране Босне и Херцеговине (АСХ БиХ), са својим сједиштем у Мостару, преноси телевизија "Н1".

АСХ БиХ води цјелокупни процес заштите агрикултурних и прехрамбених производа, намијењених и за европско тржиште.

Према подацима ЕУ-студије о економској вриједности квалитета производа, из октобра 2019. године – продајна вриједност ових продуката је, у просјеку, двоструко већа у односу на сличне производе, који нису сертификовани. Ова чињеница је јасна порука произвођачима о важности заштите производа ознакама географског поријекла и загарантованог традиционалног специјалитета.

"Цертификација производа, кроз процес регистрације ознака, само је један од важних корака у постизању и унапређењу конкурентности производа на домаћем и међународном тржишту. На то се, између осталог, може утјецати и адекватном промоцијом босанскохерцеговачких производа", каже др. сц. Џемил Хајрић.

Овакав начин заштите агрикултурних и прехрамбених производа има значај и за подручја с којег потичу. То директно доприноси руралном развоју, посебно удаљенијих и дислоцираних подручја.

У Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине (СТК БиХ) сматрају да је заштита ливањског сира, невесињског кромпира и височке печенице додатна погодност за масовнији, али и квалитетнији, те конкурентнији извоз из Босна и Херцеговине.

"Током 2019. године, из Босне и Херцеговине смо извезли сухомеснате производе у вриједности од 2,7 милиона КМ (око 1,4 милиона еура, оп. а.), а увезли производе у вриједности од 8,5 милиона КМ (око 4,4 милиона еура, оп. а.). Када је у питању кромпир, у прошлој години смо извезли кромпира у вриједности од 2,5 милиона КМ (око 1,3 милиона еура, оп. а.), а увезли 6,6 милиона КМ (око 3,4 милиона еура, оп. а.). И даље имамо јако велики дисбаланс када је у питању увоз, односно извоз сира. Увозимо 11 пута више сира, него што извозимо и требало би радити на поправљању овакве ситуације“, појашњава мр. сц. Тијана Мухамедагић из СТК БиХ.

Регистрација, односно заштита, аутохтоних производа је потребан иницијални, али не и довољан, корак у пласману ових продуката на домаћем и страном тржишту. Регистрација је тек уводни корак за сложени и дуготрајни процес брендирања аутохтоних производа. То са собом носи јединственост поднебља у којем су настали, односно своју изворност, поручују с Катедре за маркетинг Економског факултета (ЕФСА) Универзитета у Сарајеву.

"Држава треба да осигура регистрацију аутохтоних производа, али и да своју стратегију брендирања веже за промоције и креирање препознатљивости регија, на темељу врло диференцираног идентитета аутохтоних производа. Произвођачи брендирају властите аутохтоне производе истичући све специфичности у погледу географских, производних и културолошких обиљежја, својствених за мјесто поријекла производа", истиче др. сц. Ади Алић, доцент ЕФСА.

Због тога је врло важно таргетирање посебних купаца, који трагају за оваквим производима и спремни су, каже доц. др. сц. Алић, платити премијске цијене за додатну вриједност, коју ови продукти итекако имају.

"Евидентно је то да аутохтони производи не само да имају важну улогу у идентитету регије поријекла, већ с регијом дијеле дио идентитета. Директна повезаност производа с одређеним географским подручјем даје додатну вриједност и препознатљивост, и бренду подручја и бренду производа, те доприноси привредном развоју државе у цјелини", појашњава доцент Ади Алић.

Deutsche Welle / Независне новине