Крај је марта, пољопривредни произвођачи увелико врше припреме својих стакленика, пластеника и парцела на отвореном за сјетву и садњу различитих повртарских и ратарских пољоприврених култура које се успјешно узгајају на овим просторима. Сада, више него икад, јасно је да се мора интензивирати пољопривредна производња, поручују из Института за здравље и сигурност хране Зеница.
 
Расадничари се увелико на уобичајен начин припремају да тржишту понуде довољан број пресадница, парадајза, паприка и др. повртларских култура за садњу у заштићеном простору, а када довољно отопли и на парцелама на отвореном.
 
Дјеловање у доба пандемије
 
Свједоци смо да је од рата на овамо велики број пољопривредних произвођача, након стабилизације у снабдијевању основним прехрамбеним артиклима одустао од сјетве и садње и потпуно постао овисан о тржишним приликама. Значајан дио становника преселио се из села у градове или пак живећи и даље на селу напустио је земљу која нам је одувијек била ослонац и хранилац и окренули се јефтинијој непровјереној, мање квалитетној увозној храни због које се можемо опећи. Остале су празне куће, штале и кокошињци.
 
Мањи дио је оних, који су остали вјерни пољопривреди и својој земљи унаприједили и постали тржишно конкурентни увезеним пољопривредним производима и од тога направили успјешне задруге/удружења или пак постали успјешни индивидуални пољопривредни произвођачи. Прије свега то су малинари, произвођачи поврћа у заштићеном простору и на отвореном, произвођачи пилећег меса, шампињона, млијека и млијечних производа и др.
 
- Ових дана пред нама су нови изазови узроковани у свијету проглашеном пандемијом због корона вируса са великим бројем заражених, умрлих, са бројним наредбама, ограничењима, препорукама о понашању којих се морамо придржавати уколико не желимо да заразимо себе и све оне који су у нашем окружењу почев од чланова породице до колега у радном окружењу. Саставни дио ограничења односи се и на затварање граница са сусједима које има за посљедицу отежан проток роба, а односи се прије свега на довоз хране за становништво и хране за домаће животиње које немамо у довољним количинама са наших њива. Овакво стање може довести до несташице хране, а и оно што се увезе значајно ће поскупити, истиче Касим Велић, директор Завода за заштиту биља ИНЗ-а.
 
Сваку ванредну ситуацију па и проглашену пандемију прати извјесна доза панике међу становништвом која се прије свега односи на обезбјеђење довољних количина хране, лијекова и заштитних средстава, а то доводи до тога да ће људи који паничаре покуповати залиха и преко потребне мјере које на крају исте могу и пропасти.
 
Препоруке и савјети
 
- Често чујемо различите песимистичне прогнозе о дужини трајања ове пандемије од неколико седмица до неколико мјесеци. Због тога искористимо дане који су пред нама, идеално је вријеме за садњу кромпира, салате, сјетву мркве, шпината, грашка, а када мало отопли садњу различитих повртарских култура, сјетву кукуруза како за зрно тако и шечерца, сјетву граха тикве, бундеве и др. Наше властите производе можемо имати на трпези већ за мјесец дана. Поновно "уселимо" наше штале, кокошињце. Утовљене пилиће већ можемо имати за мјесец и по дана, десет кокошију даје нам сваки дан шест до осам јаја, наводи Велић.
 
Искуство које носимо из блиске прошлости ('92-'95) искористимо да буде наша предност. Прилагодити кућне буџете, као и буџете опћина и кантона новонасталој ситуацији, те осигурати довољно финансијских средстава за набавку довољних количина сјеменског и садног материјала и ђубрива. По потреби поред кризних штабова који прате развој корона вируса формирати кризне штабове за пољопривреду, те утјецати на повећан постотак обрадивих површина. Морамо повећати број обрадивих површина како бисмо пребродили ове тешке тренутке када у значајном дијелу (брашно, уље, шећер) овисимо о увозној храни, наводи се у препорукама ИНЗ-а.
 
Морамо знати и бити потпуно свјесни да су најбоље залихе и робне резерве на нашим њивама и због тога крајње је вријеме - кренути у акцију.
 
Институт за здравље и сигурност хране Зеница