Пад промета некретнина, није условио и пад цијена, иако су то многи прижељкивали. Цијене станова и даље су папрене. Али, добра вијест је да се очекује смањење каматних стопа - под условом да се стабилизује политичка ситуација на европском нивоу.
 
Потражња за некретнинама на моменте можда и падне, али цијене квадрата још увијек не. Иако нема значајнијег раста, и даље је куповина стана велики залогај за многе грађане.

“Потражње има, али осјети се благи пад потражње каква је била почетком године и до прољећа је била много боља него сада. Нема неке битне промјене, негдје је просјек 2 и по хиљаде до 2.700 марака по метру квадратном“, појашњава Ранко Вукмановић, агент за некретнине.

У непосредној близини, главном граду државе цијене се крећу од 3 до 7 хиљада марака. Мада се могу пронаћи и далеко скупљи станови. У Бањалуци, у центру града цијене варирају од 3 до 6 хиљада, зависно да ли је ријеч о новој или староградњи. На југу државе, у Мостару отприлике од 3 хиљаде па навише. Семберија нешто јефтинија, па се квадрат стана може платити око 2500. У Тузли од 3 хиљаде, па навише.

Но, вратимо се главном граду. Статистика показује да је 2023. у сарајевским општинама продато 30% мање станова у односу на годину раније, у којој је иначе забиљежен највећи раст цијена. Прошле године, највише станова продато је у општинама Ново Сарајево, Нови град и Центар, док су у осталим бројке знатно мање. Но, статистика не показује стварно стање, наводи Харис Кадић, стручњак за некретнине.

“У ту статистику не улазе прометовани и купљени станови у зградама у изградњи. Велики број грађевинских фирми које су у фази завршетка или већ завршене, а које нису укњижене и власништво није прешло на купца, засигурно нису дио статистике. Из тог разлога је дошло сада до примјетног пада продаје броја квадрата“, истиче.

Али, до примјетног пада цијене, чини се, неће доћи ни у блиској будућности.

“Инвеститори размишљају једноставном логиком, све док има потражње неће смањивати цијену, када дође до смањења потражње у тој мјери да се динамика продаје продужи, они радије дуже продају, него да посежу за смањењем цијене, а крајња мјера је смањење цијене, ако баш потражња у тој мјери падне“, сматра Драган Милановић, директор Агенције за некретнине Бања Лука.

Оно што је реално очекивати, према ријечима стручњака, је смањење каматних стопа.

“Посљедња информација је да је референтна каматна стопа Централне банке ЕУ спуштенаса 3,8 на 3,7, то је информација од прије 15ак дана. Оно што се може очекивати је да се са смиривањем политичке ситуације дође у позицију да се и каматна стопа даље смањи. Овог момента не можемо очекивати неке промјене, зато што се у банкама на дугорочне кредите обрачунава еурибор који је на шестомјесечном просјеку“, каже Зоран Павловић, економски стручњак.
​
Неће се то десити сутра, али до краја године, каже струка, сасвим је изгледно.

(Н1)