СВЈЕТСКИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ САМОУБИСТВА: Нажалост, суицид један од водећих узрока смрти
Свјетски дан превенције самоубиства се обиљежава 10. септембра сваке године на иницијативу Међународне асоцијације за превенцију самоубиства, уз подршку Свјетске здравствене организације, са циљем да се скрене пажња јавности на самоубиство као један од водећих узрока преране смрти који је могуће спријечити. Ширење информација, побољшање образовања, едукација, важни су задаци у таквим напорима.
Према подацима Свјетске здравствене организације, самоубиства су један од водећих узрока смрти широм свијета и трећи по реду узрок смрти младих, старости до 25 година. Сваке године, око милион људи изврши самоубиство - једна смрт на сваких 40 секунди. Свјетска здравствена организација тврди да су губици премашили 1,5 милион, и да самоубиства чине 2,4% глобалног оптерећења болестима.
У земљама региона годишње у просјеку више од 2.800 особа изврши самоубиство и тај тренд с мањим осцилацијама посљедњих година је непромјењив. Према посљедњим подацима Свјетске здравствене организације, у земљама региона највећи број самоубистава у односу на број становника изврши се у Словенији, Хрватској и Србији. У Словенији годишње на 100.000 становника 18,6 особа изврши самоубиство, у Хрватској 16,5, а у Србији 15,6 особа. Стопа самоубистава на 100.000 становника у Црној Гори је 10,3, а у Босни и Херцеговини 8,8. У Албанији годишње на 100.000 особа њих 6,2 изврши самоубиство, што је уједно и најмање у земљама региона. У односу на број становника, Литванија је с 31.9 самоубистава на 100.000 становника на првом мјесту у Европској унији, друга је Белгија (20,7), затим Мађарска (19,1) и Словенија (18,6). С друге стране, најнижи проценат забиљежен је у Грчкој, гдје се у просјеку убије пет особа на 100.000 становника.
Према подацима које су прикупљене од надлежних институција, у Босни и Херцеговини су у првих девет мјесеци ове године извршена 322 самоубиства, од чега 151 у Федерацији БиХ, 161 у Републици Српској, а 10 у Брчко дистрикту. Поређења ради, 2018. године је у истом периоду извршено 314 самоубистава, док је током 2017. евидентирано 426 случајева. У 2016. години у БиХ је најмање 405 особа себи одузело живот. Статистика указује на то да када је ријеч броју извршених самоубистава, у БиХ нема значајнијих одступања у бројкама у посљедњих неколико година и годишње се у просјеку догоди око 380 самоубистава.
Најчешћи начин извршења самоубистава у БиХ јесте вјешањем, затим ватреним оружјем, тровањем, скоком с висине и осталим начинима. Када је ријеч о Србији, у тој земљи у просјеку годишње око 970 особа изврши самоубиство. Самоубиство најчешће извршавају особе старије од 50 година, јер се, углавном, тада своди „животни биланс“. Према подацима најчешћи разлози су усамљеност, а самоубиства се највише догађају у прољеће или почетком љета, јер се, тада „буди природа“, па онај ко је депресиван тада осјећа и већи притисак.
Истраживања су показала да око 80% људи који изврше самоубиство једно вријеме прије смрти показују неке од сљедећих знакова: промјене личности- тужни су, повучени, осјетљиви, нервозни, уморни, неодлучни, безвољни, некад узнемирени и хиперактивни; промјене понашања- не могу да се сконцентришу на посао, школу, редовне обавезе, незаинтересовани су за свој изглед; промјене у спавању- претјерано дуго спавају или имају несаницу, буде се јако рано ујутру, имају ноћне море; промјене у навикама исхране- немају апетита и слабе, или превише једу.
Лјуди који могу да допринесу превенцији самоубиства су: радници здравствене и социјалне заштите, истраживачи, наставници, полиција, новинари, вјерски и културни лидери, волонтери, рођаци и пријатељи погођени суицидалним понашањем.
Важну групу заштитних фактора чине и здрави животни стилови- одржавање правилног начина исхране, редовна физичка активност, добар однос спавања, одмора и активности, непушење, неупотреба алкохола и других илегалних супстанци које стварају зависност.Управо јачање наведених заштитних фактора представља кључни стратешки приступ у превенцији суицида који предлаже Свјетска здравствена организација.
Циљ обилежавања Свјетског дана превенције самоубиства прилика је да се људи широм свијета уједине и предузму мјере, као што су адекватно лијечење особа с менталним обољењима, брига о особама које су покушале самоубиство, као и умјеренији медијски извештаји о том питању.
Агенције
Према подацима Свјетске здравствене организације, самоубиства су један од водећих узрока смрти широм свијета и трећи по реду узрок смрти младих, старости до 25 година. Сваке године, око милион људи изврши самоубиство - једна смрт на сваких 40 секунди. Свјетска здравствена организација тврди да су губици премашили 1,5 милион, и да самоубиства чине 2,4% глобалног оптерећења болестима.
У земљама региона годишње у просјеку више од 2.800 особа изврши самоубиство и тај тренд с мањим осцилацијама посљедњих година је непромјењив. Према посљедњим подацима Свјетске здравствене организације, у земљама региона највећи број самоубистава у односу на број становника изврши се у Словенији, Хрватској и Србији. У Словенији годишње на 100.000 становника 18,6 особа изврши самоубиство, у Хрватској 16,5, а у Србији 15,6 особа. Стопа самоубистава на 100.000 становника у Црној Гори је 10,3, а у Босни и Херцеговини 8,8. У Албанији годишње на 100.000 особа њих 6,2 изврши самоубиство, што је уједно и најмање у земљама региона. У односу на број становника, Литванија је с 31.9 самоубистава на 100.000 становника на првом мјесту у Европској унији, друга је Белгија (20,7), затим Мађарска (19,1) и Словенија (18,6). С друге стране, најнижи проценат забиљежен је у Грчкој, гдје се у просјеку убије пет особа на 100.000 становника.
Према подацима које су прикупљене од надлежних институција, у Босни и Херцеговини су у првих девет мјесеци ове године извршена 322 самоубиства, од чега 151 у Федерацији БиХ, 161 у Републици Српској, а 10 у Брчко дистрикту. Поређења ради, 2018. године је у истом периоду извршено 314 самоубистава, док је током 2017. евидентирано 426 случајева. У 2016. години у БиХ је најмање 405 особа себи одузело живот. Статистика указује на то да када је ријеч броју извршених самоубистава, у БиХ нема значајнијих одступања у бројкама у посљедњих неколико година и годишње се у просјеку догоди око 380 самоубистава.
Најчешћи начин извршења самоубистава у БиХ јесте вјешањем, затим ватреним оружјем, тровањем, скоком с висине и осталим начинима. Када је ријеч о Србији, у тој земљи у просјеку годишње око 970 особа изврши самоубиство. Самоубиство најчешће извршавају особе старије од 50 година, јер се, углавном, тада своди „животни биланс“. Према подацима најчешћи разлози су усамљеност, а самоубиства се највише догађају у прољеће или почетком љета, јер се, тада „буди природа“, па онај ко је депресиван тада осјећа и већи притисак.
Истраживања су показала да око 80% људи који изврше самоубиство једно вријеме прије смрти показују неке од сљедећих знакова: промјене личности- тужни су, повучени, осјетљиви, нервозни, уморни, неодлучни, безвољни, некад узнемирени и хиперактивни; промјене понашања- не могу да се сконцентришу на посао, школу, редовне обавезе, незаинтересовани су за свој изглед; промјене у спавању- претјерано дуго спавају или имају несаницу, буде се јако рано ујутру, имају ноћне море; промјене у навикама исхране- немају апетита и слабе, или превише једу.
Лјуди који могу да допринесу превенцији самоубиства су: радници здравствене и социјалне заштите, истраживачи, наставници, полиција, новинари, вјерски и културни лидери, волонтери, рођаци и пријатељи погођени суицидалним понашањем.
Важну групу заштитних фактора чине и здрави животни стилови- одржавање правилног начина исхране, редовна физичка активност, добар однос спавања, одмора и активности, непушење, неупотреба алкохола и других илегалних супстанци које стварају зависност.Управо јачање наведених заштитних фактора представља кључни стратешки приступ у превенцији суицида који предлаже Свјетска здравствена организација.
Циљ обилежавања Свјетског дана превенције самоубиства прилика је да се људи широм свијета уједине и предузму мјере, као што су адекватно лијечење особа с менталним обољењима, брига о особама које су покушале самоубиство, као и умјеренији медијски извештаји о том питању.
Агенције
