У БИХ ВИШЕ ОД 32.000 ЉУДИ ОСТАЛО БЕЗ ПОСЛА ЗБОГ ЕПИДЕМИЈЕ :: Semberija INFO ::

 

У БИХ ВИШЕ ОД 32.000 ЉУДИ ОСТАЛО БЕЗ ПОСЛА ЗБОГ ЕПИДЕМИЈЕ


Услужне дјелатности, умјетност и забава подручја су која су највише погођена епидемијом али су се негативни ефекти осјетили у готово свим другим привредним гранама и друштеним дјелатностима.

Најмање 32.000 људи добило је отказ у Босни и Херцеговини откако је избила епидемија корона вируса, а послодавци најављују да би без радног мјеста могло да остане још десетине хиљада запослених.

Према збирним подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине у Федерацији БиХ од средине марта до 20. јула отпуштено је више од 23.000 радника док је у Републици Српској без посла остало њих нешто више од 9.000, преносе медији у региону.

Ти подаци међутим нису потпуни јер у БиХ послодавци често не пријављују запослене нити им уплаћују доприносе, а претпоставка је да је управо међу таквима највећи број оних који су остали без посла.

Услужне дјелатности, умјетност и забава подручја су која су највише погођена епидемијом али су се негативни ефекти осјетили у готово свим другим привредним гранама и друштеним дјелатностима. Портал бука.ба наводи да су само из Удружења послодаваца у трговини и туризму Републике Српске најавили да ће морати да отпусте најмање 15.000 својих радника ако им држава не помогне.

Готово 90 одсто превозничких услуга у домаћем и међународном саобраћају мјесецима је блокирано, а нема индикација могуће нормализације пословања у овом сектору.

Дрвна, машинска, металска, текстилна и прерађивачка индустрија раде са 30 до 50 одсто капацитета.

Свјетска банка предвиђа да ће потрошња у БиХ због епидемије пасти за 3,5 до 6,7 одсто, а између 35.000 и 85.000 људи у овој земљи могло би постати сиромашно.

Њих до 60 одсто неће бити обухваћено никаквим програмом државне помоћи јер је ријеч о непријављеним радницима који остају без посла или дијела примања па не испуњавају услове за било какву надокнаду или помоћ.

Прије пандемије је сиромаштво међу радницима у секторима који су највише погођени кризом износило око девет одсто, а сада би могло бити повећано на 11 до 15 одсто, процјена је Свјетске банке.

Агенције