УМРО МИОДРАГ ЖИВКОВИЋ, СКУЛПТОР, АУТОР СПОМЕНИКА БОРЦИМА СЕМБЕРИЈЕ ПАЛИМ ЗА СЛОБОДУ
Миодраг Живковић, скулптор, пензионисани професор Факултета примијењених умјетности и дизајна у Београду, рођен 1928. године у селу Лесковац у Србији, аутор Споменика борцима Семберије у протеклом Одбрамбено – отаџбинском рату, умро је у 93. години живота.
Живковић је познат по најзначајнијим скулптурама и споменицима које је реализовао у бившој Југославији, Италији, Аустралији, Чилеу, Габону. Најзначајнија његова дјела су: Споменик Битке на Сутјесци, Споменик стријељаним ђацима у Крагујевцу, Споменик на Кадињачи, Спомен – костурница у Гонарсу, Споменик и трг југословенском усељенику, Пунта Аренас, Чиле, Скулптура Вука Стефановића Караџића у Лозници, Споменик пилотима браниоцима Београда 1941. Године, у Београду, Скулптура „Светитељ Сава“ у Пријепољу и бројни други. Излагао је на Бијеналу у Венецији 1980. године. Био је почасни грађанин Крагујевца, Пунта Аренаса у Чилеу и Гонарса у Италији.
Објашњавајући почетком 2000. године репортеру „Семберских новина“ основну идеју и тему споменика који је израдио у Бијељини, Живковић је изјавио да је „ово вријеме другачије, сложеније и на њега се мора гледати другачије него што се гледало у задњих педесет година”.
„То је борба за огњиште, за духовност, за традицију и вјеру. То је било основно полазиште за стварање идејне концепције споменика. Други фактор је простор Трга. Ово је један прелијеп простор, трг какав треба тражити. То је урбано језгро Бијељине и требало је добро поставити и сам објекат споменика. Дошао сам на идеју да то буде нека врста „капије“ – споменика кроз коју човјек може да прође, да га дотакне, да се саживи с њим. Трг треба да буде мјесто окупљања људи, као што је увијек и било. То треба да буде и полазиште и мјесто на које се човјек враћа”, причао је у јуну 2000. године у Бијељини Миодраг Живковић, два мјесеца након постављања овог спомен – обиљежја на бијељински трг.
Осим споменика у Бијељини, Живковић је радио и споменике у Приједору, Брчком, Мркоњић Граду, Дервенти, Модричи, који су посвећени погинулим борцима Војске Републике Српске у протеклом одбрамбено - отаџбинском рату.
Семберија инфо
Живковић је познат по најзначајнијим скулптурама и споменицима које је реализовао у бившој Југославији, Италији, Аустралији, Чилеу, Габону. Најзначајнија његова дјела су: Споменик Битке на Сутјесци, Споменик стријељаним ђацима у Крагујевцу, Споменик на Кадињачи, Спомен – костурница у Гонарсу, Споменик и трг југословенском усељенику, Пунта Аренас, Чиле, Скулптура Вука Стефановића Караџића у Лозници, Споменик пилотима браниоцима Београда 1941. Године, у Београду, Скулптура „Светитељ Сава“ у Пријепољу и бројни други. Излагао је на Бијеналу у Венецији 1980. године. Био је почасни грађанин Крагујевца, Пунта Аренаса у Чилеу и Гонарса у Италији.
Објашњавајући почетком 2000. године репортеру „Семберских новина“ основну идеју и тему споменика који је израдио у Бијељини, Живковић је изјавио да је „ово вријеме другачије, сложеније и на њега се мора гледати другачије него што се гледало у задњих педесет година”.
„То је борба за огњиште, за духовност, за традицију и вјеру. То је било основно полазиште за стварање идејне концепције споменика. Други фактор је простор Трга. Ово је један прелијеп простор, трг какав треба тражити. То је урбано језгро Бијељине и требало је добро поставити и сам објекат споменика. Дошао сам на идеју да то буде нека врста „капије“ – споменика кроз коју човјек може да прође, да га дотакне, да се саживи с њим. Трг треба да буде мјесто окупљања људи, као што је увијек и било. То треба да буде и полазиште и мјесто на које се човјек враћа”, причао је у јуну 2000. године у Бијељини Миодраг Живковић, два мјесеца након постављања овог спомен – обиљежја на бијељински трг.
Осим споменика у Бијељини, Живковић је радио и споменике у Приједору, Брчком, Мркоњић Граду, Дервенти, Модричи, који су посвећени погинулим борцима Војске Републике Српске у протеклом одбрамбено - отаџбинском рату.
Семберија инфо
