Видовдан, крсна слава ОСТА ВРС
Кум славе пук М. Бобић( у средини), старјешина храма В.Поповић, протонамјесник(десно), М.Рикић(лијево)
Видовдан не само да је православни празник, него је и значајан датум у историји српског народа. То је трагичан датум од кад почиње лаган али сталан пад снаге и моћи српске средњовјековне државе државе. Да се не упуштамо у оцјену која се војска на Видовдан 1389. г. са Газиместана вратила кући као побједник, српска или турска. Први сумрак тог дана означава и сумрак средњовјековне српске државе.
Генерације српског нараштаја у наредним стољећима, сањаће и радиће на томе да наредне године Видовдан дочекају у обновљеној српској држави. Значајан допринос стварању савремене српске државе дала је династија Обреновићи. Краљ Александар Обреновић доноси 15.06. 1889. г. указ којим се Видовдан проглашава за државни празник.
Смјеном на српском престолу 1903.г. и краљ Петер Карађорђевић 1904.г. доноси уредбу којом се Видовдан прославља као дан помена свим изгинулим српским ратницима од Косова па на даље. За вријеме Првог балкансог рата,сјећање на Видовдан 1389.г и косовски завјет је покретачка снага Српске војске против Турске царевине. По завршетку Првог балканског рата, српска а и инострана штампа, пишући о побједи српског оружја, пуна је наслова „Куманово за Косово“.
Видовдан 1914 г. је уписан у историју Срба и као судбоносан историјски датум, јер је тај датум означен као повод за Велики рат. У редовима Српске Војске Свети Вид ће до 1918.г. бити обиљежаван као светац заштитник војника и ратника, а потом и у Краљевини СХС и Југославији ће се празновати све до краја Другог свјетског рата. Потом наступа период заборава на овај празник.
Тек стварањем Војске Републике Српске 12.05.1992. ова нова војска српског народа у Босни и Херцеговини 24.06.1992. доноси законску уредбу којом се Видовдан проглашава за крсну славу ВРС. У ВРС Видовдан ће се славити до њеног укидања 2006. г. Међутим, 3. пјешадијски Република Српска пук, као насљедник традиција ВРС, наставља славити Видовдан.
На данашњи дан у бијељинској касарни освећен је и параклис Светог деспота Стефана Лазаревића Високог, чиносвећења обавио је епископ тузланско-зворнички господин Фотије уз саслужење већег броја свештенства.
ОСТ-а ВРС је организација бивших официра и подофицира ВРС која је за своју славу узела Видовдан, сматрајући тај празник наставком традиције ВРС од 1992. г. Градски одбор ОСТ-а ВРС по други пут у својем постојању у Бијељини прославио је своју крсну славу Видовдан. И ове године захваљујући разумијевању МО БиХ за наше активности, градски одбор је чин ломљења славског колача обавио у цркви Светог Кнеза Лазара и свих светих мученика српских у касарни војвода Степа Степановић. Кум славе ове године био је пуковник Мирослав Бобић, иначе у једном поратном периоду и командант истоимене касарне.
Потом се приступило обављању парастоса погинулим и умрлим официрима у спомен соби у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату: пуковнику Паравина Миленку команданту 1.семберске бригаде, који је умро 16.06.1995.г. од последица рањавања, мајору Крсти Недићу команданту 1.семберске бригаде који је погинуо 12.05.1995.г. приликом извршења борбеног задатка, мајору Кованџић Мићи начелнику штаба исте бригаде, који је погинуо истог датума када је погинуо и Крсто Недић приликом извршења борбеног задатка. Њих тројица су погинули или рањени на мајевичком војишту. Мајору Јовану Мићићу команданту 1.семберске бригаде који је умро 13.05.2018.г Команданту 1.бн. бр. „Гарда Пантери“ Савић Љубиши убијеном у атентату 07.06.2000.г. Капетену Лукић Ратку из Главичица, припаднику 1.семберске бригаде, који је погинуо 04.05.1992.г.у борбеним дејствима на посавском војишту. Поручнику Ђурић Михајлу припаднику 1.семберске бригаде који је погинуо на посавском војишту 23.06.1992.г.
Поштујући наређене хигијенско-епидемиолошке мјере, собрању за славу и парастос је присуствовало минимални број чланова градског одбора. Наша организација је настављач традидиције започете прије више од једног стољећа, а која се празнује у славу част и св.Вида заштитника српских војника и ратника.. Изрека каже:“Док постоји сјећање на погинулог он живи у нашим сјећањима, кад га заборавимо он је по груги пут погинуо“.
Зато, не заборавимо наше погинуле официре, очувајмо сјећање на њих и Републику Српску за коју су дали своје животе.Поштоване колеге официри, историја је учитељица живота,не научимо ли лекције из трагичне српске историје хх стољећа историја ће се поновити и казниће нас. Градски одбор члановима Скупштине ОСТА ВРС Бијељина и припадницима 3. пјешадијског Република Српска пука честита крсну славу Видовдан.
Част јe служити отаџбини!
ГРАДСКИ ОДБОР БИЈЕЉИНА
Генерације српског нараштаја у наредним стољећима, сањаће и радиће на томе да наредне године Видовдан дочекају у обновљеној српској држави. Значајан допринос стварању савремене српске државе дала је династија Обреновићи. Краљ Александар Обреновић доноси 15.06. 1889. г. указ којим се Видовдан проглашава за државни празник.
Смјеном на српском престолу 1903.г. и краљ Петер Карађорђевић 1904.г. доноси уредбу којом се Видовдан прославља као дан помена свим изгинулим српским ратницима од Косова па на даље. За вријеме Првог балкансог рата,сјећање на Видовдан 1389.г и косовски завјет је покретачка снага Српске војске против Турске царевине. По завршетку Првог балканског рата, српска а и инострана штампа, пишући о побједи српског оружја, пуна је наслова „Куманово за Косово“.
Видовдан 1914 г. је уписан у историју Срба и као судбоносан историјски датум, јер је тај датум означен као повод за Велики рат. У редовима Српске Војске Свети Вид ће до 1918.г. бити обиљежаван као светац заштитник војника и ратника, а потом и у Краљевини СХС и Југославији ће се празновати све до краја Другог свјетског рата. Потом наступа период заборава на овај празник.
Тек стварањем Војске Републике Српске 12.05.1992. ова нова војска српског народа у Босни и Херцеговини 24.06.1992. доноси законску уредбу којом се Видовдан проглашава за крсну славу ВРС. У ВРС Видовдан ће се славити до њеног укидања 2006. г. Међутим, 3. пјешадијски Република Српска пук, као насљедник традиција ВРС, наставља славити Видовдан.
На данашњи дан у бијељинској касарни освећен је и параклис Светог деспота Стефана Лазаревића Високог, чиносвећења обавио је епископ тузланско-зворнички господин Фотије уз саслужење већег броја свештенства.
ОСТ-а ВРС је организација бивших официра и подофицира ВРС која је за своју славу узела Видовдан, сматрајући тај празник наставком традиције ВРС од 1992. г. Градски одбор ОСТ-а ВРС по други пут у својем постојању у Бијељини прославио је своју крсну славу Видовдан. И ове године захваљујући разумијевању МО БиХ за наше активности, градски одбор је чин ломљења славског колача обавио у цркви Светог Кнеза Лазара и свих светих мученика српских у касарни војвода Степа Степановић. Кум славе ове године био је пуковник Мирослав Бобић, иначе у једном поратном периоду и командант истоимене касарне.
Потом се приступило обављању парастоса погинулим и умрлим официрима у спомен соби у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату: пуковнику Паравина Миленку команданту 1.семберске бригаде, који је умро 16.06.1995.г. од последица рањавања, мајору Крсти Недићу команданту 1.семберске бригаде који је погинуо 12.05.1995.г. приликом извршења борбеног задатка, мајору Кованџић Мићи начелнику штаба исте бригаде, који је погинуо истог датума када је погинуо и Крсто Недић приликом извршења борбеног задатка. Њих тројица су погинули или рањени на мајевичком војишту. Мајору Јовану Мићићу команданту 1.семберске бригаде који је умро 13.05.2018.г Команданту 1.бн. бр. „Гарда Пантери“ Савић Љубиши убијеном у атентату 07.06.2000.г. Капетену Лукић Ратку из Главичица, припаднику 1.семберске бригаде, који је погинуо 04.05.1992.г.у борбеним дејствима на посавском војишту. Поручнику Ђурић Михајлу припаднику 1.семберске бригаде који је погинуо на посавском војишту 23.06.1992.г.
Поштујући наређене хигијенско-епидемиолошке мјере, собрању за славу и парастос је присуствовало минимални број чланова градског одбора. Наша организација је настављач традидиције започете прије више од једног стољећа, а која се празнује у славу част и св.Вида заштитника српских војника и ратника.. Изрека каже:“Док постоји сјећање на погинулог он живи у нашим сјећањима, кад га заборавимо он је по груги пут погинуо“.
Зато, не заборавимо наше погинуле официре, очувајмо сјећање на њих и Републику Српску за коју су дали своје животе.Поштоване колеге официри, историја је учитељица живота,не научимо ли лекције из трагичне српске историје хх стољећа историја ће се поновити и казниће нас. Градски одбор члановима Скупштине ОСТА ВРС Бијељина и припадницима 3. пјешадијског Република Српска пука честита крсну славу Видовдан.
Част јe служити отаџбини!
ГРАДСКИ ОДБОР БИЈЕЉИНА
