МИХАЈЛОВИЋ: МИСЛИТЕ ДА МИ ЈЕ НАКОН РАТА И БОМБАРДОВАЊА ОВО ПРОБЛЕМ?
Синиша Михајловић је по препоруци љекара отишао на југ Италије како би потпуно избјегао пандемију коронавируса који је ту земљу жестоко погодио, највише у Европи.
Из Рима је за Газзетту делло Спорт дао велики интервју.
“Разумијем оне који се нису навикли на ово и сада им се све чини као жртва, али за мене су све мјере предострожности биле јако лагане за праћење. Провео сам мјесеце затворен у болничкој соби у девет квадрата, спојен на цјевчице и инфузију, без могућности да отворим прозор. Мислите ли да ми је проблем остати са својом породицом код куће и излазити само на терасу да попушим једну цигарету?” упитао је Талијане.
И прије коронавируса српски је тренер живио у карантину.
“Маску сам користио мјесецима, нисам се грлио, руковао… Нисам морао мијењати сада навике, помало сам асоцијалан тип човјека. Чак сам се и шалио да бих све ове мјере сигурности задржао у сљедећих пет година. Не подцјењујем опасност од короне, она ће се искоријенити, али не потцјењујем ни тјескобу код оних који нису навикли бити изолирани.” Потом је отишао у дубину теме… “Зар мислите да послије два рата, бомбардовања и полицијског часа мени може представљати проблем бити у кући на каучу испред ТВ-а или у фотељи с књигом или на тераси с цигаретом? Послије мјесеци које сам провео у болници, бити кући с мојом породицом видим као привилегију.
Послије болести рекао сам више пута да је свака ствар у мом животу добила своју додатну вриједност и све ми изгледа прелијепо. Дисање пуним плућима, додир воде на лицу за вријеме туширања, панораме… На списак могу додати и дуг боравак у кући. Почевши од тога да ми не треба аларм”, говори па наставља:
“Устао сам у подне из кревета, заборавио сам када сам посљедњи пут учинио такво нешто. Можда на празницима кад сам био дијете. Једино ми је жао што још не могу осјетити окус хране због посљедица терапије, али уживам видјети своју дјецу како трче по кући и што заједно ручамо, вечерамо, причамо и гледамо ТВ.”
За крај је рекао:
“Кад све ово прође, биће нам дивно. А тај тренутак ће доћи ускоро. Није ни година прошла, а свашта ми се догодило. Изгледа да сам предодређен да живим неколико живота у једном.”
(независне)
Из Рима је за Газзетту делло Спорт дао велики интервју.
“Разумијем оне који се нису навикли на ово и сада им се све чини као жртва, али за мене су све мјере предострожности биле јако лагане за праћење. Провео сам мјесеце затворен у болничкој соби у девет квадрата, спојен на цјевчице и инфузију, без могућности да отворим прозор. Мислите ли да ми је проблем остати са својом породицом код куће и излазити само на терасу да попушим једну цигарету?” упитао је Талијане.
И прије коронавируса српски је тренер живио у карантину.
“Маску сам користио мјесецима, нисам се грлио, руковао… Нисам морао мијењати сада навике, помало сам асоцијалан тип човјека. Чак сам се и шалио да бих све ове мјере сигурности задржао у сљедећих пет година. Не подцјењујем опасност од короне, она ће се искоријенити, али не потцјењујем ни тјескобу код оних који нису навикли бити изолирани.” Потом је отишао у дубину теме… “Зар мислите да послије два рата, бомбардовања и полицијског часа мени може представљати проблем бити у кући на каучу испред ТВ-а или у фотељи с књигом или на тераси с цигаретом? Послије мјесеци које сам провео у болници, бити кући с мојом породицом видим као привилегију.
Послије болести рекао сам више пута да је свака ствар у мом животу добила своју додатну вриједност и све ми изгледа прелијепо. Дисање пуним плућима, додир воде на лицу за вријеме туширања, панораме… На списак могу додати и дуг боравак у кући. Почевши од тога да ми не треба аларм”, говори па наставља:
“Устао сам у подне из кревета, заборавио сам када сам посљедњи пут учинио такво нешто. Можда на празницима кад сам био дијете. Једино ми је жао што још не могу осјетити окус хране због посљедица терапије, али уживам видјети своју дјецу како трче по кући и што заједно ручамо, вечерамо, причамо и гледамо ТВ.”
За крај је рекао:
“Кад све ово прође, биће нам дивно. А тај тренутак ће доћи ускоро. Није ни година прошла, а свашта ми се догодило. Изгледа да сам предодређен да живим неколико живота у једном.”
(независне)
